Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

мења у облик Шупсиз, на ·југо-истоку Arianta arbustorum, Helicella stricta costulata, Fruticicola carthusiana; ga, GaHaTCKHM · OpenoBHMa: Idylla pagana W obvoluta, Alinda plicata, 332 доње Подунавље карактеристичан је РотаНаз БапаНсши и други.

Инсектеска фауна даје много примера за везу с источно-европском низинско-степском фауном, а има подоста медитеранских и ендемних форми. Има неколико примера иначе примореких скакаваца 3 карактеристични су: Сотрћосегиз апкелпа%и5, 5гашгоповиз Јаеујсо з и др. Много има амфибичних водених цветова, нарочито се над Дунавом појављују јата од Palingčenia longicauda. -

Од лептирова cy cremckH: Myelois deserticola ma Orthostixis cribaria, Conchylis coenosana, Pellonia calabraria talidaria и др. :

Понтекочвгарматски су колеоптери: Ссештdella soluta, Acinopus ammophilus, Zabrus Ђаројјез и т. д. Карактеристични су за HHBHHy: Procrustes coriaceus banaticus, Amara proxima, Ohtiorrhynchus arrogans, На Папуку, где има: гуштер планински Тасегеа vivipara, пуж РоштаНаз верђепspirale heydeniana живе колеоптери: Саrabus ullrichi papukensis u stussineri, Aphodius kočae, ma mopem Rosalia alpina mu Molops alpestris a jysmpbadkH Otiorrhynchus dimensis #r cribrosus, Timarcha metalса па лептир Zygaena carniolica, Koj Винковаца: Leptura kočae, Ochina bicolor, Hydroporus, kočae, Carabus scheidleri styriacus, Helophorus griseus montenegrinus i Cerambyx miles.,

Карактеристични неуроптери су: Азсаlaphus hungaricus, Megistopus flavicornis, Ecnomus tenellus m Xp. BeoMa, MHOPO има занимљивих OHHOKDHMaMA: Ha Hp. y Срему Dolerus croaticus, Schizocera konowi, Chrysis даПаоггеапа, Епсега ехсјза; на Делиблатским песцима су карактеристични степеки облици: Ап ћтгаепа руггћорува, Osmia dalmatica, Nomada eleđans, Bracon sabulosus и др. По читавој низини лете: Tenthredopsis hungarica, Ammophila mocsaryi, Vipio intermedius, код Велике Кикинде Мотада зресто ззшта, Сама Фрушка. Гора има своје хименоптере: Сћгузе раveli M. marginata, Schizocera syrmjense, опет своје има Хрватска {Tenthredopsis атговалз, Масгорћуа гијорида) и др.

Из велике војске стеница (хемилтера)

здвајам за песковиту равницу значајне: Idiocerus humilis, Geocorys siculus arenarius, Dictyophora pannonica, Parabolocratus arenarius m др. а има, и медитеранских. Доспе и цврчак (Те а ог) овамо. Има. карактеристичних стонога: Тијиз tomosv4Aryi, frivaldszkyi, cattarensis m strictus, Туsiopetalum fasciatum; од паукова, косца Egaenus maximus, сремског паука Мештезја pannonica, са Фрушке Горе јужњачког: Argiope lobata a из Војводине: Тгосћова singoriensis, Attus hungaricus, Prosthesima Битасијаја и т. д. На источни део Војво-

ЗООГЕОГРА ФИЈА. ЈУГОСЛАВИЈЕ | дине надовезује се фаунистично веома занимљива тровинција горског Баната.“

· Требаће тек утврдити, уколико наш део

бреговитог Баната (Вршац-Бела Црква) учествује у тој фауни. Јужно од. Дунава прелази прва зона постепено у североисточну провинцију „друге зоне (источно. од Мораве). За тај прелаз су значајни скакавци: Јзорћуа speciosa и Leptophyes зеошан, | - j

Друга или планинска (алпеко-динарска) зона, и ако је веома члањена и лонгитудинално и трансверсално диферентована у многе“ још тачно неопредељене провинције и потпровинције, показује и“ доста. заједничких црта., У долинама и нижим узвисинама превлађује обична – шумска | средњо-европска фауна, а уз јужни руб има у већој мери и медитеранских фаумистичних елемената. Што даље на југ и југо-исток постаје већма низинска средњоевропска фауна планинском, те се прикључује, творећи често нарочите одлике, старијој аутохтоној преглацијалној и у мањој мери“ глацијално-нордијској високо планинској фауни. У јужној, кршкој подзони успело је доста великој множини јужњачких (медитеранских и њоријенталних) животиња да се прилагоде на живот високопланински, дајући специјалне о ендемне облике. 3 великој мери је придонело особитости фауне ове рат ехсеепсе наше и југословенске (западно-балканске) фаунистичне области врло непотпуно олеђивање за леденог доба, због чега је развиће фауне остало већма жконтинуисано. Осим тога овде се спасло много животињских облика, потиснутих са северо-запада, севера и северо-истока. Малаколог Марпег говори управо о тропском карактеру налпе фауне; не додуше с обзиром на порекло, него по начину, како се развија .(ендемички. родови с великим бројем ендемских врста). Шо Мавпет-у долази тек у овој зони, бар односно пужева, до развића, аутохтоне долинске фауне, која је даље према центру Европе тек после глацијалног доба досељена, било са заштићених места Алпа, било из Оибирије, па није имала времена да се развије у аутохтонокарактеристичне врсте. Ипак је висинска аутохтона фауна богатија, и већма се разликује од своје долинске, него што је · то у правим Алпима, а то зато, јер се дуже времена паралелно развијају. По Wagner-y су два главна равојна центра на Балкану: западни и источни, а граница би им била негде у призренској области, тако да Шар-планина припада још вашадном делу. Дуж Источне Србије укрштавају се утицаји обадва – северобалканска центра, али тек у југо-валадном, нижем делу (Македонија) превлађује источно-балкански утицај. Према МУавплеговом мишљењу чак је та балканска, фауна молусака старија од исте јадранско-приморске. Но у томе се не слажу сви зоолози c Wagner-oM. . | 1

= 397 —