Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗООГЕОГРАФИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Правих високо-алпских животиња нордиског порекла нема много у нас, а што се даље иде према југонистоку све се мање налазе, а насеља су им дисконтинуисана. У нас долазе по већини такви бореоалпски типови, који су и иначе по шумовитим горама Средње Европе раширени. Само највеће наше планине имају и специјалније типове.

Звизац или MDpMOT [Arctomys marmota) никако не живи у нашим планинама, а нема ни дивљег козорога (Сарга. фех); вештачки је заплођен у ловишту Ов. Ане "под Љубњом (Караванке). Дивокова. (Сарепа гирјсарга) живи по скоро свим високим и кршевитим планинама од крајњег северо-запада па до југоистока. СОнежних зечева (Гериз уатгјађ 5) има веома мало, како изгледа, само у Оловеначким Алпима. У нижој, шумом обраслој горској зони живе медведи (Џтзиз агскоз ајршиз) (у две одлике), дивља мачка, планинска веверица (бсјигиз ајрштиз) и четири врсте пухова, док је рис скоро истребљен и живи сад још само по крајњем југоистоку (Шар-планина и другде). ·

Од високо-алпских птица највећма je раширена снежна зеба (Сајсагјив шуаћце), Само местимично (Оловеначки Алти) живи снежна кока (Бабориз ајршиз), а још ређа је алпска чавка (Руггћосогах бгасијаз), Чешће су ове алпске птице: алпска стењакуша. (Пећодгота ~ тигатга), – талица (Руггћосогах | руггћосогах), алпски OG (Гигдис фогапавиз ајрез 145), алпски попић {Accentor alpinus); aaTHM: Acanthis linaria, Poecile borealis, alpestris mw lugubris, Saхеоја оепапкће, Карактеристичне су птице за нашу горску зону: тропрети детлић [Picoides tridactylus alpinus), лилфордов nerao {[Dendrocopus leuconotus lilfordi) (осим у Оловеначкој) и нарочито балканска, шева {Chionophila „alpestris balcanica), осим на западу, а даље на истоку још и Асагрцег рбгеутгрез (балкански јастреб). У црногоричној шуми (преко 1.000 M) чест је велики тетреб (Тежгас иговајиз), а мали је ређи. Од великих грабљивица чести су, поред гаврана, планински opao [Aquila сћгузасоз), сури орао и друки. Местимично живе: бркут или костолом (Сурабкив Ђагтђаиз), а чешће прави стрвинари (Сурз fulvus mw Vultur monachus), m na HOTPOKYy афрички {Neophron perenopterus). Meby ређе шкањце спада АтхтесћЂивео Јавориз и Buteo ferox, :

Као планински гмазови вреде: планинска гуштерица, (Гасегка у1мтрага), с Дисконтинуисаним · раширењем, змија – црница (Мрега Ђегиз ргезјег), а и поскок или шаруља (Утрега аттодуез) иде високо. ПШланински су водоземци: алпски дажевник (бајатапага ата), алпски водењак (Мојве ајрез 148), који иде и доста ниско, и жабе; Капа Тизса (осим на истоку), Вотђштаког расћуриз и за кршну подзону је карактеристична подземна човечја рибица (Ргоteus anguineus),

И cBe xpHTe KOHTHeHHX aBepTeOpaTa, JIajy

| мање или више алпских типова. Глацијал-

но-алпских пужева има мало (Не х ћагра); већином су постали секундарно високо планински (Helix arbustorum alpicola, Campylea phalerata), 9a наше планине су карактеристични: „Carpathica stussineri, Fruticicola erjaveci у многим локалним планинским формама, Ву ћупе а зећицан, Alopia (Herilla) bosnensis m T. JL

Од многобројних инсеката, ако се узме само по неколико типичних примера, ту су лептирови: Parnassius apollo liburnicus, Туваепа ехијапз, Argynnis pales balcaniса, и други, Erebia — врсте: колеоптере:-· Сагађиз саејафиз и стоаНсиз, Ргосегаз 1gas, Ттесћиз ајрсоја, Мојорз ајрез 5 и типично балкански СајанНиз вјађисо! з и Рефлиз Ђа!сашсиз и други; скакавци: Ретоћев х зећинан, Ро зта ара, Сотрћоceros sibiricus :и др.; од осталих: Рапогра alpina, Bombus lapponicus, Crabro alpinus и др.

(Отоноге: „Mecistocephalus Scotophylus illyricus и други.

Паук: Ерешга ајрхса и сегорева и други.

Карактеристичне су и гујавице: Ејзеша croatica g. Helodribus (АПојођорћога) зтаragdina, Деоба планске зоне у поједине провин-

carniolensis,

ције од релативне је вредности. За сада

се може планска зона разделити у ових пет провинција: 1. северозападну (словеначку); 92. западну (југозападна хрватска височина са западно-босанским планинама); 3. највећу и најкарактеристичнију у тој зони: централну (босанско-српску са североисточним делом Црне Горе, Рашком, Полимљем, планинском југозападном (Орбијом и Старом Србијом до Шар-планине): ова ће се временом морати поделити У потпровинције; 4. североисточна (Србија источно од Мораве); 5. југоисточна (Македонија и део Јужне Србије); ова провинција знатно се тразликује од осталих у истој зони, јер на југоистоку (вардарска долина) прелази постепено у медитеранску зону (егејска секција), а од истока стоји у непосредној вези с централно-балканском (родопском) провинцијом, а под јаким је упливом оријенталне подрегије.

Од свих провинција планинске зоне има северозападна, (словеначка) највише високо - алпских, ~ односно источно - алпоких (Триглав) животиња. Запажа се нека разлика у саставу фауне северне и североисточне партије, с планинама кристалинског састава, од јужније, вапненачке партије (јужно од Савиње). Кршки део на југоистоку прелази постепено (на линији Нанос-Снежник) у приморску зону; тако на пр. има Хрушица у Кршу сличну фауну као наш крш 1 и 92 провинције друге зоне. Даље према југоистоку прелази ова провинција веома постепено у 2 (западну), а према североистоку се губи у низине, а да се сачувају поједина острва све до Фрушке Горе.

= 8256 —