Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗООРЕОГРАФИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ

раширењем (Ha, mp. Agrotis speciosa, Hesperia coeca, Erebia pronae, Scytharis noпсе а и др.). Затим долазе на ред балканcke: Parnassius apollo dardanus, Erebia tyndarus balcanica, Coenonympha typhon осспраја и други; ендемична je: Liptoрђусћа репећетпапа, -

Још више и још занимљивијег зоогеографског материјала, дају колеоптери са неколико стотина нарочитих врста. Инструктивни пример за састав фауне даје већ сам род РћуПођиз. Од неких 45 балканских врста 20 их је ендемичних, 13 сибироких, 8 понтичких, 1 медитеранска, 2 субтропске (сирске), а 2 су адриатичнојонске. Нарочито териколни родови дају често веома локализованих облика. Тако на пр. трчци (Сагађубае), риличари (Сигculionidae) ng кусокрилци {Staphylinidae), Од карабида истичу се родови: Molops {bosnica c TpeckaBMme и Бјелашнице, арјеђеса с Волујка. и др.), Тгесћиз (јелеrensis, езкамселј5 'и др.), Међа (арје!Ђеск с Волујка, зрејзеге с Трескавице), Megodontus {sarajevoensis, bosnicus, vlasuljensis и др., од куркулионида истиче се род ОНоггћупсћиз с неколико десетина.

домаћих врста и подврста. Од осталих:

Stenochoromus montenegrinus nivalis «a снежне границе pra, Baris serbica, Bythinus bosnicus m brusinae, Orestia bosnica и многи други.

Саму Босну дели Апфелбек, према разликама у колеоптерској фауни, у три потпровинције: 1. западну која се наслања на хрватску торску провинцију, а има алпски карактер само Ha највишим планинама, 2. централну, нарочито богату ендемима, и 3. југоисточну с кршким шпланинама, с типовима који живе над шумском регијом. Даље потпровинције свакако чине: ралшко-српека :и старосрпска. Шрву карактеришу ~ ОНоггћупсћиз kopaonicensis ma Brachysomus serbicus, Ptochus viridilimbatus, Platynus serbicus Mpygam. За Дурмитор су карактеристични: ОНогтћупсћиз шифајог и штепбах, а Шар-планина има много ендема (Сагађиз сгоанcus ljubetensis, C, violaceus shardaghensis, Calosoma reticulatum relictum, Trechus ljubetensis, Sphaerosoma shardaghensis m многи други). И други редови инсеката дају примере домаћих врста. Од скакаваца: Chelidura aplelbecki m reiseri, Platycleis hormanni m prenjica, Isophya tolgi, Pholidoptera karnyi; om meypomrepa: MDrusus bosnicus, Chaetoptery8opsis apfelbecki m up.

Од осталих чланконожаца истичу се стопоте значајним врстама, па чак и родовиMa [Ceratosoma, Microbrachysoma, Heteтојаећа); високоалпске ендемне стоноге јесу: Tulus bjelasnicensis, Brachydesmus zavaljensis w herceđovinensis, Heterolatzelia nivalis, Microbrachysoma alpestre mw Polymicrodon nivisatellus. Ha Дурмитору je нађен ammjaJmH реликтни црв: Rhyn'chelmis limosella,

Четврта или североисточна провинција. одговара западној балканској и банатскоердељској, по Џавловићу, продуженој даље на југ; на северу допире она до Дунава, на истоку до бугарске границе (балканско-родопске провинције), а на југу прелази постепено у југоисточну и македонску. Овде се стичу три главна планинска система: карпалски (банатско-ердељска провинција), са севера, динарски (централна провинција), с југоистока, и балканско-родопски, с истока и југа. Због тога фауна ове провинције има изразито прелазан или мешовит карактер. Праве високоалпске, односно високопланинске југословенске животиње нестају, а има више панонско-сарматских (Подунавље) и трансилванских фаунистичких елемената. Ендемне животиње (бубе, пужеви) · живе нарочито на Старој и Сувој ЏШланини. Велики је број медитеранских животиња.

ОСпомиње се шарени твор {Mustella sarтанНса), а из Подунавља нетопир: Кћупоlophus euryale mćhelyi, Mustella putorius dombrowski, јеж Егппасеиз гошпашсиз и слепо куче. Међу птицама има и јужних типова као на пр. Видуеез тејапосерћајиз или црноглава пастирица па бела чиопа (Cypselus melba), Calandrella brachydactyla и друге. :

Веома је инструктиван састав херпетолошке фауне. Поред АђЈерћагиз раплошcus, живи овде Капа ridibunda, latastii, Тезћибо бгаеса, а даље на југ и Тезбиао marginata m Lacerta taurica.,

Међу скакавцима има типичних приморских врста: Тујорз5, ПШНоНа (које нигде иначе у другој зони нема), Рјафусјеј а Што, Рагастптета #Чсојог и друге. У источном Подунављу живи: Соштрћосегиз ашитпаз и Расћу из пивгаеогиз; ендемни су Ругвотогрћа зегМса, Вагрузез brunneri, Isophya fusconotata; банатски су Platycleis oblongicollis m domogledi Ha Македоније сижу амо: Kpacmm Dinarchus дазуриз, Зава утшаја и ендемни СаШштепиз рапс1ет, Суха Планина и Босна имају заједничку врсту: Thamnotrizon frivaldszky1i, Међу колеоптерима има много трансилванских. Ендемни су Нора аштуепнт5, ОнНоггћупсћизх јатагеу1ст и др. По злу је позната голубачка муптица.

Веома је карактеристична фауна молусака. Из банатеко-ердељске области улази читав низ пужева. Некоје ердељске форме допиру на југ до Шар-планине и Маке-

доније [Acme žtranssylvanica, Pirostoma (Kusmićia) dubia franssylvanica mw Mp.). Добро je заступан KMayBHMGKH mojo

14уја. Балканске су форме: Сатрујаеа #11zona balcanica, „Helicogena corcyrensis биуа, Хегорћ а з јаја и др.); с југоистока улази Не совепа Јисогип, Сћопагија зедисн 5 и др. На Отарој Планини живи, као реликт раније дилувијалне фауне: Апапка атђивкогит (и на Копаонику), а. . Сагпцјбега ехипа била би терцијерни тре-

= 898