Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ликт. Са 'Отаре Планине описане су клаузилије АТорта Ђајсашса q stojićevići, CaMo

с Миџора је позната Вајаеа регуегза pan-

са. Иначе ту живе Acme serbica, ClausiНа рпобфапа, НегШа апепје! и др. Највеће шаренило у саставу фауне показује крајња наша провинција планинске зоне, југоисточна или македонска. Не само што се овде сачувало највише старих предилувијалних (терцијерних) животињских облика, него је тај део наше државе био у новије геолошко доба изложен. најразличнијим фаунистичним утицајима са стране сусететва. Са чистог севера допире утицај банатско-ердељске торске фауне, са североистока степске панонско-еарматске, с истока балканско-родопске, с југоистока. оријенталне (хеленско-малоазиске), с југа источно-медитеранске, са зашада албанске, а са северозапада југословенско-планинске, удружене с понешто алпске, Језгру чини сибиреко-европска фауна, потиснута овамо за и после олеђења, која нарочито заузима климатски њој одговарајуће више гореке регије, тако да је дошло до крајње диференцијације долинске (низинске), горске и високопланинске фауне. Ови различити фаунистични упливи могли су утолико више доћи до изражаја, јер су на сразмерно малој територији веома различне, прилике у саставу, карактеру и пластици тла, климе и флоре. Ова провинција чини уједно врата за поход источно медитеранских, хеленско-оријенталних и центро-балканских | фаунистичких елемената на западни и северозападни Балкан. Долина Вардара и притока дају та врата. Овде нема као у Јадранском Приморју горске – баријере, парарелно и тик уз обалу, да оштро дели приморску зону од планинског залеђа. Овде је субмедитеранска подзона широка, а прелаз потпуно постепен, па је ствар конвенције, хоће ли се поставити траница у ширину Гвоздених Врата (Демир-Капије) или Голешнице, Џљачкавице или напослетку ~ Шар-планине-Окопске Прне Горе и Осогове. Права. медитеранска клима, достиже само до Демир-Капије и донекле до струмичког базена. На сваки начин остаје најзападнија. партија ове провинције (западно од (Јелечке односно Перистера) по страни шисточно-медитеранског утицаја, као што се у опште мора констатовати знатне тразлике појединих делова ове провинције. Микромамолошка фауна на жалост није позната. Поред риса, вука, медведа, јелена долази дивокова, а и степска текуница у високим долинама. Дофлајн је видео и коже од чагља (Сапе ашгепв 1.,), Размерно добро је испитана птичија, фауна. У јужним деловима превлађују (источно) – медитерански ~ облици, којих према северу има све мање; тако на пр. само до подножја Плауш-планине | допиру: Lanius nubicus w. Agrobates рајаскоdes syriacus, mo Bemeca: Sitta neumayer, Monticola solitaria, Sylvia hortensis cros-

ЗООГЕОГРАФИЈА · ЈУГОСЛАВИЈЕ

sirostris: mw S, 'cantillans albistriata; до

'Oxommba: Hippolais pallida eleaeica, Phyl-

loscopus bonelli orientalis, Oenanthe hispanica melanoleuca; до Bpame: Cetta. cetti a o Himar Emberiza melanocephala, Lanius senator mw Calandrella brachydactyla moreatica; чак до Ulamanke: Budites flavus Jeldedćdi w. Falco naumanni Понтског су порекла по свој прилици степске форме: ОН tetrax orientalis, Melanocorypha calandra, Lanius minor u др. Као особитости могу се узети права планинска галица Руггћосогах бгасијиз (на БеTOBH), Picus viridis dofleini, Dryobates maјог Бајсашсиз, македонски водени чворак Cinclus cinclus orientalis, OaJTRAHCEKH Кос: Тагдиз тегија афеглита, сеница дугорешица. македонска: Аев ћајиз сапјдаеиз талеаоптcus, OKO македонских језера (нарочито мочварног Катланова) има множина барских птица и трабилица (краљев орао Aquila heliacea, pomarina тасијађа и др.), белоглави лешинар (Сурз fulvus), Aegypфиз топасћиз, афрички стрвинар Меорћгоп регспорјегиз и други. Оличну слику пружа и херпетолошка фауна. Најизразитији јужњачки типови не иду преко Демир-Кашије: корњача Clemmys сазрја гушћа, теко Сутподасђујих Кокс, змије и гуштери Соејоре! зе monsspesulanus, Coluber leopardinus, Tarbophis phallax, Zamenis dabli, Eryx jaculus, Typhlops vermicularis, Ophiзашти5 ариз, Многи од тих рептилија живе код нас иначе само у јужној Далмацији. Даље на север допиру: Мојве ушвале вгаеса, Тезе идо graeca m ibera, Lacerta maior, Coluber quatuorlineatus и др. Албанскомакедонски су гуштерови: Lacerta veithi и шиганз аЉашса, Оријентални су: Ађјерћагиз раппошсиз, Гасегћа Фашчса и Zaшегшз сазри; с јонских острва је иначе познат водењак Моје graeca corcyrensis. Долазе још и Капа вбгаеса m ridibunda, Bombinator pachypus kolombatovići m 6apска корњача Emys orbicularis,

Копнени пужеви дају много специјалитета на пр. Зег са шаседошса, Сћопагија таседошса, РарџИ ега Торћаисћепа и др. Многи су пужеви заједнички са 3 и 4 провинцијом горске зоне; има их трансилваноких [Acme фгапззујмашса и др.), алпско-балканских [Pupilla cupa alpicola, Fruticicola erjaveci osoria # др.), медитералнских (Хегорћ а чатјађз и др.), а по Rpaj- · њем југу долаве и трчки (Ненх |Сопоstomo] corcyrensis, Claus, |[Idyla] thessaloпса), Од пужева голаћа описани су из околине Охридског Језера, Авпоштах вигcicus, sturanyi MW. maurinus,

Не мање је занимљив састав лептиреске фауне: чак и суседне планине показују разлике у том саставу, што јасно говори за старост македонске фауне (дуготрајно несметано развиће). Сразмерно много има ендемних облика (на пр. Вапкезја таседошеЏа и др.). Оријентални су на mp.: Satyrus веуеп, Ino capitolis, Melanargia japygia caucasica; балкански су: Penestoglossa bal-

= 829 —