Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗООГЕОГРАФИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ

сашса, Ерштарћа огепее а, алпски Ап аdes comma, Anchinia laureolela и др. високопланински: Erebia tyndarus maceдошса и balcanica, Erebia rhodopensis и др. KapaxrepmcrHdaH je Thais cerisyi & јужњачки РарШо ајехапог допире до 'Beлеса. Далматински је Незрепа dalmata; заједнички с Албанијом: Тћапаов шатгоуј и СЈеорћапа бејеат, а азиски: Argynnis Ћесаје caucasica, Heliodes rupicola и др. Примери ендемне фауне жколеоптера, поред MHODMX средњо- и јужно-европских, који живе овде у великим висинама, су ca Jlepwcrepa (2.905 M): Pedinus peristericus, Nebria peristerica, Tapinopterus peristericus, Molops peristericus, Zabrus peristericus, Otfiorrhynchus peristericus; HHa-

че omase: Carabus convexus perplexus, крањски: Calathus glabricollis, Рефплиз. 'Đalcanicus, Bembidium dalmatinum, Ani-

ворна lata macedonica, ca ТГолешнице: Trechus војезтсепеје и расћусегиз, Molops macedonicus, Pterostichus {Haptoderus) macedonicus # JD. OJ OCTaJIHX инсектских група споменућемо само неке XHменоптере; има овде четири форме пчеле медарице: највише крањске (Ар те Шнса саписа), затим италијанске (А, т. Шриtica), па грчке (А, шт. сесгорја) и обичне. Ендемни су бумбари: Вошћиз Јарропсив balcanicus w. macedonicus ma Osmia bulgarica IH Andrena ephippium. macedonica,

Веома је богата. фауна скакаваца, нарочито лети, у степоким висоравнима. Ту живе: Заба пађонае, Са тепиз. оп15си5, Dinarchus бдазуриз, сами велики скакавци, ma Glyphanus obtusus m heldreichi, јужњачке богомољке: Ашејез десојог и“ Етриза јазсјаа,

Од стеница истичемо предњоазиску највећу у Европи: Мизћа зршијоза, Поред цикада има нарочито много јужњачких (приморских) и степских мрежокрилаца. (на пр. красни Масгопетигиз аррепссиlatus, Nemoptera sinuata и огромна Рајpares libelluloides, MMa. неколико врста преносиоца маларије и »папатаћи-ја«, с приморја по злу познатог. Има и термит (Сајокепиз Наујсогл5), Од многих паукова има великих јужњачких Тагапкоја-врста (praegrandis, apuliae, radiata и др), па Сајеодез бгаесиз и јакреп Вшћиз осе! tans,

Македонија се одликује и нарочитим гујавицама, (Сто из штасеаоштсиз, Eisenia rosea macedonica и др.).

Највећма се удаљује од просека европске фауне као целина наша приморска (трећа), или источно-јадранска зона. Није само процентуално овде највише медитеранских животиња, него на слику фауне нарочито утиче претежни број индивидуа средоземних ~ фаунистичких | елемената, према којима су европски потиснути у позадину, односно у планине, нарочито уколико су још под шумом. Многих, иначе веома обичних средње-европских животиња овде никако нема (на пр. обичне гу-

штерице Lacerta а65, риђовке Vipera

Фегиз, типичног хрушта Мејојопећа vul-

ваге, док нарочите одлике долазе у неким приморским планинама). Богато је приморје ендемним животињским облицима, једанпут приморског други пут кршно-планинског типа. Уза само море превлађују дробне, на летњу сушу шприлагођене, животиње (ноћне, под камењем живуће, мање више сиво обојене). Фауна је састављена од средње-европских, сибирских, оријенталних, медитеранских (циркум-, источно 'и западно-медитеранских); има и нешто субтропних и специјалних источно-јадранских и кршких (либурниских, илирских, северо- и јужно-далматинских, ~ херцеговачких, ~ црногорских) фаунистичких елемената.

Границе · кршке подзоне, планинске и приморске, прекривају се већином уздуж читавог приморја, и тако настаје занимљива субмедитеранска кршка. област (подзона) с мешавином средње-европских (високе шуме), кршких и приморских животиња. Приморске животиње показују тенденцију за продирање у копно, па су многи мање снецијализевани типови прешли читаву планинску зону до у низинску (жупна или присојна места као оазе). Тако је на. пр. толуб пећинар продро до Џлитвичких Језера, а мање дубоке јаребица тривња (Сассађјз захан и). Цврчци (rane) и богомољка (Мапнз) доспели су у низинску зону и т. д. Наша приморска зона почиње у СОловеначком Приморју, У области Јулеских Алпа (долина ВипавеГоричка-Тржић). Овде чини линија, НаносСнежник (Крањски) границу према кршу горске воне, тако да Хрушичка Шума има континенталну фауну. У Хрватском Приморју иде граница скоро уза само море. Прелазећи Велебит чије ниже партије јужних страна припадају приморској 30ни, граница тече преко Динарских TInaнина, тако да у овом делу заузима шприморска зона највећу ширину (30—50 км); према Биокову приближује се опет мору, а, око Неретве залази у копно негде до Коњица у Херцеговини (Прењ-планина), а да није оштра у југозападној Црној Гори, залазећи на крају опет дубље у копно (Подгорица - Морача). У Јужну Србију (Шећ-Призрен) доспевају посретством речних долина само трагови утицаја приморске фауне. Разуме се да и сва острва јадранска припадају приморској фауни.

Не мали број карактеристичних животиња. живи дуж читавог приморја на пр. сисавци: Lepus ecuropacus meridionalis, Talpa coeca, Alopes vulpes тејаповбавђег и др; птице: Сассађе заханЦе, Columba livia, Petrophila cyanus, Larus argentatus michahellesi mw друге; гмазови: Algiroides niđropunctatus, Lacerta fiumana W serpa, Татешз ветолпепзз и други; водоземци: Мојфе тепе опаћз; пужеви: Кипипа беcolata, Oleacina aldyra, Helix secernendi, Eobania vermiculata mw други; колеоптери:

— 850 —