Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

Азепсћиз засег, Сегашћух пијез, уеја пиз и подшозиз и други; лептири: Раршо ајеxanor adriaticus, Siona decussata dinarica и други; скакавци: ВасШиз гоззи, Асгуdium aegypticum, Tylopsis lilliifolia, Cuculligera hystrix и други: изоподни траци: Атта По о спасе и Аттаа ит. рај!јаз и т. д.; јакреп: Епзсогрјиз Нанси; стонога: Зсођорепдга ствијаја; паук: La#годесказ едестрвинатиз и многи друпи.

Ипак је доста знатан број животиња, Koje су ограничене, било на северније било на јужније крајеве, тако на пр. живи Rana ridibunda o Реке на југ; исто и Непидастујиз turcicus и др. Богатством и . особитости фауне истиче се најужнији део; према северо-западу све више нестају јужњачке форме, а замењују их кршке, средње-европске и западно-медитеранске.

Трећа зона може се поделити у четири провинције, од којих је читава прва остала ван налшших политичких граница: то је Словеначко ШЏриморје са северном Истром. Другу провинцију чини јужна Истра с Хрватским Приморјем и острвима испред њега; трећа обухвата северну и средњу Далмацију до Неретве, а четврта јужну Далмацију с деловима Херцеговине и Црне Горе.

Прва приморска покрајина се одликује већим бројем западних врста, тако на пр. Vipera aspis, од пужева нарочито карактеристична ТезеасеПа ћипванса, која допире до Реке; од многих колеоптера: Сагађиз italicus, Claenius уејаНпиз, Има подоста источно-алпских (Ттесћиз рајранз, РбегозНећиз јазсјаторипскаеиз и др. а даље од обале Оноггећупсћиз вештавиз, Chrysomela crassimargo ({Phaenotherium Jasciculatum, Anommaftus dictyoderus и др.). На BpeMшипци истарској већ долазе Carabus montiуавиз уејеђ сиз, Вагћузсја саејађа и др. И Учка носи карактер прве провинције, и ако стоји непосредно на граници друге. По"ред подоста средње-евролских облика она, има кршко-алпских (нарочито одлике од ОнНоггћупсћиз рипснсо 9), а има и западномедитеранских и др.). За ову су покрајину карактеристични скакавци: Ерастопца ter,безнпа, Роес топ атрћавиз, Stetophyma Даутсоза и др. а лептири: Satyrus dryas julianus, Biston graecarius istrianus, Colias сгосеа тедИеггапеа и др. а за Добрдо: Amicta ecksteini,

Другу провинцију наставају у још већој мери јужњачке врсте, а међу инсектима и пужевима има много карактеристичних односно ендемичних облика. Поред неколико нетопира живи приморска ровuHma, a OJ mrMma Apus murinus illyricus, Cypselus melba, Motacilla cinereocapilla, Sylvia subalpina, Melizophilusı melanocephalus, Monticola solitaria, Saxicola albicollis, Emberiza cirlus, a ya Mope Phalacrocorax desmaresti, Alća torda, Fraterсша агсНса и др.

Од рептила cy: Hemidactylus turcicus, Ophisaurus apus, Tarbophis vivax, Zame-

· BOOTROFPAOHJA JyTOOJIABHJE

nis demonensis, Coluber leopardinus (o)

· Јабланца на југ), "Соејоре! за monsspesu-

Јапиз (Црес) и т. д. Од амфибија живи водењак Molge cristata karelinii, U Велико је богатство у пужевима. Карактеристичан је Аердормз сгоаНсиз сошргеззиз, док Дер, асјез иде и даље на југ, а Сатрујеа (МАБиписа) зееоза достиже чак Неретву. Ендемични су даље: Сгузба из erjaveci, XKerophila vukotinovići, Keropicta буго!де5, РошаНаз-врсте {hirci, oostoma, elegans и mp.), Auritus stossichi, A, grahovianus H HOKOJHKO јужњачке клаузилије {Dilataria, Medora), “Од: великога броја нарочитих инсеката, може се навести само MIO неки пример. Занимљив је Велебит, с: мешавином алпско-копнених (Ругопиз coriarius, Rosalia alpina, Morimus funereus и. др), кршких {Carabus creutzeri, irređularis. bucephalus, топНнуадвиз чејеђ спз), јужно-приморских {Carabus pareyssi, Tomoderus dalmatinus, Trechus priapus и др) и ендемичких (Phloecharis biroi, Molops londipennis m др), · Има неколико ~ карактеристичних ОНоггћупсћиз врста (с већим .распростиpameM O, duinensis, perdix thalassinus, turgidus velebiticus)., :

Уз CaMO MOpDe Woman: Leistus spinilabris, Nebria dahli, littoralis a. bonelli, Amara дајтаНса и др. ; – Лептирска фауна с мање ендемних облика садржи још доста алпеких врста (Anchinia laureorella, Agrotis пус тега) па чак и коју јужно-тиролску (Гергеззата сегматтеПа). Од приморских вреди спомеHyTH: Crambus brionellus, Macroglossa сгоанса (иде и подаље у копно), Зезја chalcidiformis schmidti, Laciocampa olus, Psyche mediterranea, Saturnia соесјбепа, Panthea coenobita и др.

Хименоптерска је фауна OorarHja 6Hдемним „облицима на пр. Ап тепа сгоаtica, korlevićiana, dragana, Osmia сгоаtica, M. rubicola, Tenthredopsis korlevići, Chrysis eucroma и др. Много има јужњачких, на пр. од мрава Bothryomyrmex шег опанз, Monomorium pharaonis, 0 осталих: Pompilius allonotatus m aterrimus, Sphex fjlavipennis, Gorytes kohli, Авеша егу тгориз и др.

Од двокрилаца треба истаћи несносног примореког жкомарца Phlebotomus papatasi,, ma Спрћосегса руговазкег, Тисћоmyia urbica, Empis fiumana, semicinerea m univittata, Tipula tenuicornis mw др.

Приморје има близу 100 врста стеница (хемиптера), којих нема на копну; многе иду донекле у копно, а има доста и ендемичних на пр. Јосегиз brusinae, Typhlocyba icaria, Zyginella albifrons, Zygina dorsalis mw discolor mw др. У великој множини живе и ударају печат фауни цврчци (цикаде). Поред неколико мањих врста цврче нарочито интенсивно: Те а ог (местимице залази дубље у гореку зону, а с истока уз Дунав чак до Баната), С1-

— 881