Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗООГНОГРАФИЈА ' ЈУГОСЛАВИЈЕ

сада · рјеђеја и Tibicen haematodes, # живе до краја ове зоне.

За, приморску су фауну значајни велики, лептирима доста слични мрежокрилци: Рајрагез libelluloides, Theleproctophylla barbara, Ascalaphus macaronius qećrO #y великој множини. Од осталих: МапнНзра perla, Notochrysa italica, Aleuropteryx lutea и др.

Окакавци су у познијем лету веома добро заступљени, и много доприносе карактеру приморске фауне. Поред медитеранских врста, раширених по читавом приморју, живе овде још неке јужно-алпске, којих даље на југу више нема (Релоје х тепдах и зајатапдег, = Роес Штпоп огпађиз, Герторћуез ЈаНсаида идр.) Друте опет наступају тек у тој провинцији, па даље на југу (СгуПотогрћа да танНпа, Arachnocephalus vestitus, Thamnotrizon даштаНсиз и др.). ЊЕ

И стоногама обилује приморје. Карактеристични су примери: 5сојорепага да паtica, Scolopendrella immaculata, Lysiopetalum illyricum, Brachydesmus chyzeri, Lithobius gdrossipes и множина гујиних чешљића (Тин дае),

Скоро под сваким каменом и по кућама живе воћни јакрепи или шкорпиони: Еџпscorpius italicus m carpathicus, који иде далеко у копно.

Необична је множина и разноликост паукова. Има их око 160 врста, јужњачких и оријенталних, а преко 65 правих приморских. Подоста је ендема: Ороепа сгоаtica, Attus domini, Segestria сгоанса, Таranucnus сгоансиз и др. Карактеристични cy: Lathrodectes tredecimguttatus, Xysticus graecus, Tarentula apuliae, Tegenaria parietina, Epeira dalmatica (иде и у плапине) и др.

Острва испред приморја ове покрајине имају од прилике исту само сиромашнију фауну.

Код треће приморске провинције, у коJoj je доста средње-европских и кршкопланинских фаунистичних елемената шрелаз према планинској зони је већма постепен. Оама обална фауна показује шрелазни карактер од друге ка четвртој провинцији {Helix puzoulzi G MHOPMM одликаMa ma клаузилије). Већма је занимљива субмедитеранска фауна мешана с кршкопланинском и средње-европском уздуж

Динарског ланца, куда су се повукли и.

већи сисавци и многе друге животиње, које не подносе жегу и летњу сушу приморја, а не могу се завући под камење, у пукотине и слична прибежишта. За брегове уза само море типична, је фауна брда Маријана код Оплита, како ју је описао 'Ђиромета. Динарске косе показују још по пеки траг велебитске фауне (на пр. Моlops striolata, Carabus irregularis buceрћајиз и раггеуз и др.), али већ долазе и јужно-далматински кршки типови (ОНогrhynchus spalatrensis,, Omphreus apfelbecki, Dorcadion arenarium hypsophilum

и др), који превлађују на још јужнијим приморским планинама: Мосору, Биокову и др. Ту се налазе колеоптери: (ОНоггћупchus puncticollis, Carabus intricatus montenegrinus, hortensis walteri, TW нарочите пећинске форме; за Биоково су каракте-

"ристични: Епсоплиз ЂјоКоуеплзј 5, Арћео-

na biokovensis, Scymnus milleri, Athous novaki,

Фауна северо-далматинске скупине остр– ва (Дуги и други) недовољно је позната. Средње-далматинска острва прикључују се већма четвртој приморекој провинцији. За чудо су торовита и шумом обрасла острва сачувала. подоста средње-европских шумских фаунистичних елемената, којих у самом приморју (обали) нема. Tako на пр. живи велики шумски колеоптет Ergastes јађег на Брачу и Мљету, а уз море само на Велебиту. Слично живи красник Са/сорћога штагапа осим на Велебиту још на Мљету и Хвару. И по неки специјалитет кршке подзоне горске зоне (на пр. Грћећипиз сгоаНсиз на Велебиту и Мљету, Отрћгеиз арјеђескт у херцеговачком кршу и на Мљету). Док овакви »реликти« показују бившу копнену везу острва с далматинским копном, дотле извесни, већином пећински, ендемички колеоптери доказују, да је изолација већ доста стара: тако на пр. читав род Зрејаеођајез живи само у пећинама острва.

Најособенији и најизразитији јужњачки карактер на нашем Јадрану има несумњиво четврта провинција. Ту сретамо, и ако чешће само као тосте, праве субтропске типове, као што је на пр. у слаткој води живећа огромна стеница Belostoma niloНеишт, велике штриге (стоноге или сколопендре), па птичји гости: бели или нумидеки ждрал Апећгоројјез уштво, афричка дропља ОН ипаијаја, афричка кукавица Соссузбез дјапбдагиз, афрички вивак Нор!орјегиз зршозиз и др.

И без обзира на ове, мање или више стране, госте скоро тропских крајева, дају све животињске хрпе примере карактеристичних или управо нарочитих врста скрајно прилагођених на жарко и суво приморско лето. Континуитет у развићу домаће фауне и удаљеност. од главних центара олеђивања за глацијала доноси собом, те су се сачували многи старински фаунистични елементи, а да су с друге стране ендемни родови развили велики број врста и одлика. Много је фаунистичних елемената дала кршка подзона са својом богатом пећинском фауном.

Од сисаваца побуђује највећи интерес становник макије Стонског рата (Пељешца) и Корчуле: далматински чагаљ (Сап aureus), Og me m дубље у копно, до у низинску зону. Иначе се јужна Далмација одликује по богатству нетопира (око 22 врсте); међу MbHMa: Pipistrellus savi, Rhinolophus clivosus, Nystactes сарассти и др.

ПИтичији је свет веома разнолик и 3анимљив, јер се на сразмерно малом про-

— 882 —

alan didi a одреда