Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

стору стиче и обална и кршка и планинска, па местимично и богата барско-језерска (Неретва, Скадарско Језеро) шптичија, фауна. Многе селице северних крајева овде зимују (друге овуда пролазе), а знатан је број птица, које овде гнезде. Поред већ поменутих и у севернијим провинцијама, живећих јужњачких типова долазе овде: Нуројаје ејејса и рада, Се а се , Саlandrella Ђгасћудасђуја (иде и дубље у крш), Мејапосерћаја сајапата, РЋуПовсоpus bonelli, Ačdon familiaris, Sterna nilotica, Falco feldeggči wi lanarius, Astur brevipes, Turtur risorius десаоско | (источна грлица, која је дошла с Турцима, а сада је већ скоро сасвим нестала). У Црној ГоpH живи и Асгедија гозеа шасебошса, Код Ливна гнезде ждралови, а: на Окадарском Језеру зимују лабудови (Субпиз субпи5), гнезде многи ружичасти несити (РеЈесапиз спзриз) и три врсте од Рћајостосогах-а. |

Од гмазова (неки иду и нешто даље на север) живе овде: Гасегка охусерћаја и mosorensis, „Platydactylus mauretanicus, Clemmys caspica orientalis, Zamenis dahli, Elaphis cervone, Tarbophis vivax и др.

Нарочито је богатство у ендемним шпужевима, и то у читавим трупама, на пр. из клаузилиске групе Дента има око 80 ендемних облика, 24 Медогае m 18 AgaтћуПае, Ово је права провинција ендемних клаузилија. Од око 400 пужевих облика

скоро 180 долази! само овде. Неколико ка

рактеристичних шримера су: | Рагаеборз albanicus, Hyalinia, dalmatina, wagneri ађsoloni; ckopo qwraBm mojpon Liburnica ponma, Сатрујаеа, с много одлика тотово најкарактеристичнијег пужа далматинског: Сатрујаеа {Dinarica) pouzolzi, Caecilionides dalmatina, Acme kobelti, Pomatias mostariensis, Auritus klećaki m dalmatinus, Hydrocoena cattaroensis w др. | Голаћи: Amalia dalmatica n carinata, :

Инсекти, особито бескрили, дају многе ендемне облике, а велики је постотак медитеранских, оријенталних и балканскокршких елеменала. Тако на пр. међу 6ољим летачима дају Сегатђусае (колеоптери) око 50% средње-европско-сибирских, 21% југо-источних, 28% медитеранских, а од 90 врста У5сагађаејда педесет их је медитеранских. Међу лептирима, има, поред нешто западно-медитеранских, јужно-алиских и балканских, 24% понтеких, 12% оријенталних, 31% средње-европско-сибирских и 25% медитеранских с неколико субтропских: од око 1800 лептирских врста, не живи у Босни и Херцеговини 81 врста.

Неколико примера колеоптера источног карактера су: РЈаблиз зог а из, Вгасћупиз ejaculans, Terethrius rothi, Anisoplia calida, a a Cnapyje je mosgar Bruchus emarginatus, Велика, је скупина јужно-далматинских, црногорских кршких специјалитета, као “ на пр. РЈафудегез дашпанпиз, Ву ипиз дајтаНлиз, агливег, те пеплз5, Нујаја dalmatina, Leptomastax stussineri, Otiorrhyn-

"Крфа,

· ЗООГЕОГРАФИЈА – ЈУГООЛА ВИЈЕ

"сћиз тћасивелајз :и др. Уз већи део. обале иду ендеми: ЕЈарћосега дашпанпа, Rhizo-strogus lautiusculuš m dalmatinus, Melolontha vulgaris extorris, Tychus dalmatinus, Leptura unipunctata dalmatina и др.

Карактеристични или ендемни лептирови су: Сћагахез јазјиз, Рјег5 manni, Соћаз сгосепцз, Рагагве тохејапа, Соперјетух сјеорама, Сташђиз дата пе из, 5езапца сгенса и др. -

Од осталих инсеката треба набројати само по неки пример: Вошђех дашанНса, Scolia Дау топе (хименоптере); од диптера Hilara dalmatina mw novaki Тасћуагопца lesinensis W. novaki, Chironomus rhacusensis, ша поред јужњачке Eristalis pulchriceps, високоалпска Е. јибогит и нажалост 6 врста Апорћејез маларионосних :; термит: Тегтез Јис ибиз; скакавци: Кћаcocleis buchichi, Gampsocleis abbreviata, Saga natoliae m wp. On неуроптера: Маcrocnemurus appendiculatus m bilineatus и TT. JU

Од осталих артропода добро су заступљени пауци (на пр: Оузбдега dalmatina, КоПапи егућиша, неколико Аг оре-врста и др.), стоноге Соте нз pulchra, Lysiopetalum carinatum, Julus podabrus и др.), и терестрични шизоподи Рогсе! о товатепsis, Аттаа ит завпоепзе, Мефоропогthrus dalmatinus m mp. Ha MW карактеристичних PyjapHma: Helodrilus meledaensis, Octolasium lissaense и др.

Јужно-далматинска острва“ одликују се поседом. нарочитих одлика · приморског туштера: Гасегка зегра на пр. на Бруснику L, 8. те ШвеПеплз, на Вису L, s, lissana, на Малом Шалагружу L, s, adriatica, pa Cagocery: L, s, imitans, ga Камнику: Т., 5. galvagnii, на: Палатружу Великом: 1, 5. рејавовае,

Острва, шмају и ендемних колеоптера: на пр. Хвар (РопурћуШа Језтае), Брач и Хвар (ОНогтћупсћиз сага ивег бга ел), Мљет (Otiorrhynchus darius, Kuconnus вођал, Athous gobanzi a др.). Шалагруж (Рипећа гившова рејабозапа), Вис {Bythinus issen-

· sis, Bathyscia issensis),

На. крају ваља истаћи, да извесне појаве у фауни југозападних далматинских острва говоре за бившу копнену везу са западном обалом Јадрана, (Алан), a даље и. за директну везу са Грчком, преко паралелно са садањом албанском обалом. За прекојадранску везу, коју је већ Џанчић као ботаник утврдио, говоре идентичне или посве сродне, а викарира-

- jyhe врсте, на пр. од колеоптера живи 'Вгасћув а гавизае при ушћу Неретве и

на Monte Gargano; Erodius dalmatinus на Вису (у Валони) и на Гаргану: ОНоггћупchus rhacusensis Ha Корчули, Мљету и јужној Италији; примери за викарирање:

"Сагађиз сопасецз ти возиз у Далмацији а

Сагађиз сопасецз те еггапеие у Калабрији; Сагађиз ћогеелзз пешпауег у Далмацији, Сагађиз ћогкеелеј сајабгиз у Калабрији. — 833 — 53