Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z
ЗООЛОШКЊКИ ЗАВОД
· За директну обалну везу с Грчком сведоче грчко-малоазиски фаунистички елементи, којих има само још на далматинским острвима [(Laemostenus cimmerius, Нешсориз рјишђениз и др.).
Литература: В. чланак о зоолошком раду у Краљевини ОХС..
Ј. Хаџи.
ЗООЛОШКИ ЗАВОД. В. Семинари Уни-
верситета.
ЗООЛОШНКИ РАД У СРБА, ХРВАТА И
_ СЛОВЕНАЦА (испитивање фауне, после“
музејски и напослетку лабораториски научни рад) текао је углавном сличним путем и начином у свима покрајинама, и ако су оне биле у тразличитим приликама. · Разлика. је само у томе, што је у западним крајевима, где су пре наступиле сређене прилике, нешто пре започео незванични научни рад.
'Из средњега века па све до у 17 веку познати су неколики рукописи т. зв. »физиолога«, написа, који је имао форму популарне зоологије, али препуне прича и гатки. Извор је нашим рукописима грчки. Утицај »физиологовог« начина причања зоологије сачувао се и даље и тако се наnasm на пр. у Путешествију по Орбији Јоакима Вујића из 1829 уткана шрича O соколу. У првом перијоду историје научне зоологије, од краја 18 па до половине 19 века, долазили су у наше земље, страни научни путници и сабирачи, али су. понегде (нарочито у (СОловеначкој и Хрватској) досељени странци радили и публиковали резултате зоолошког рада. Под утицајем странаца почели су се јављати и први домаћи радници (Оловеначка, где је у Љубљани био основан и први Музеј 1531, Далмација, Хрватска), нарочито наставници средњих школа па аматери-сабирачи. Живљи научни рад фаунистичносистематског смера развио се тек у друтом перијоду, који обухвата другу половину 19 века, Ово вреди у знатнијој мери само за покрајине, у којима су у то доба оснивана научна и музејска друштва, Академије, Музеји и напослетку Велика“ Школа и Универоитети. Аутохтоног зоолошког научног рада није било у покрајинама, У којима није било погодњих научних центара, (Војводина, Црна Гора, Јужна, Орбија). Такви су крајеви често давали научне зоолошке раднике, али су ови радили ван свог краја (Војводина, · Далмација). Само у Босни и Херцеговини није могао Музеј, вођен од доведених стручњака, активирати домаће силе за рад на испитивању фауне. И у том су перијоду страни испитивачи веома много допринели познавању наше фауне.
Трећи је перијод · почео крајем прошлог века и траје и сада. Поред смишљеног фаунистичког рада почео је у већој мери и институтски научни рад по морфолошко- физиолошким питањима.
Војводина. У Војводини није било домаћег ' научног рада српски објављеног, и поред тога што је она дала неколико зоолота. Војводина није била самостална. културно-политичка | јединица, те није имала погодне научне или стручне 300-
· лошке институције. Од краја 18 века до-
лазили су ту страни испитивачи и сабирачи. Најпре су више долазили аустриски Немци, а после Мађари. Срби Војвођани' дали су добре наставнике и писце првих српских (и у опште југословенских) природњачких уџбеника, (Глигорије Лазић 1836, Др. Вук Маринковић 1851 ж др.) Највише података о зоолошком раду и фауни Војводине садржи дело: Fauna теби Нипбатае, што га је издало мађарско природњачко друштво у Пешти о хиљадугодишњој прослави. Много је испитиван Ђанат, али већином источни брдовити део Баната, који скоро сав припада Румунији. Равница је мање испитана. Најзнатније дело из 18 века с фауни-
стичким податцима о Војводини јесте дело .
Еега. АТоуз, Маг Ш-а из 1726 [Danubius Pannonico-Mysicus..,), Нешто података, за Војводину има и у делу Јоћаппез. Grossinger-a из 1794 {Universa historia physica regni Hungariae), које сацржи и нешто словенских назива. 1793/94 сабирао
· je лептире Јоћ, Ноћпапзебб из Дрездена,
а 1809 је Војводином путовао и испитивао фауну бечки зоолог Мабегег, Интенсивнији рад мађарских и аустри-
"ских зоолога и сабирача развио се тек у
другој половини 19 века. Крајем прве половине радили су шинтенсивније у Бојводини само неки орнитолози. 1837 шпоходио је те крајеве знаменити немачки
"орнитолог Маштапл, Банатску авифауну
проучавао је 1840 барон ТШбђепзкеш (Огnithol, Notizen 1840, Naumannia 1850). 1840 и 1847 чинио је -орнитолошке екскугрсије Кођеге Тођјаз (два извештаја штампао је у Abh. 4. Ма, Еог. Сез. 24 бг). 1847 се у Банату бавио Ed, Baldamus. Нарочито је богатство у птицама мочварицама привукло многе ловце и испитиваче. 1859 долазио je Ant, Fritsch (Eine Reise nach dem Banate, Journal f. Ornith. 1853). Од Мађара учинио је орнитолошки излет на Тису Ређег Мајда {Madaraszati kirandulas a Tiszahoz, Athenaeum, 1840). Ливље су радили и лепидоптеролови. Око 1820 сабирао је Бечлија С. Зеле и пештански адвокат Ег, Еагказ и мало доцније у темишварској жупанији | Ј. Хау. Описак барањеких лептирова публиковао је 1846 печујски апотекар Th. Nendtvich. Omer у Печују радио је, око 1850 на лептировима Ј, Нађегталп,
У другој половини 19 века радили су више Мађари, За сисавце има, поред старијих података, 5. Ј, Ребепуја и ВЈаsius-a, резултат сабирања НодеК-а и ZeТеђог-а и нарочито публикације градачког професора А. Мој зоусв-а, који је 1881 до 1893 похађао бељска ловишта и јужну
— 884 —
NO