Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

Војводину у опште, и допринео доста по-

знавању вертебратске фауне, =» 1897 из- |

радио је општу слику фауне тих крајева (Das Tierleben d, Osterr,-ung, Tiefebene), Преглед вертебратске фауне дао је 1903

1. Тбкез. Барањску фауну обрађивао је ·

Е. Магаду (1896), а северне крајеве Војводине Ј. Мапку, 1. Међау и А4., Тепае]ј (1899).

Најинтенсивније проучавана је орнис. Рејгејп је 1864 обрадио материјал сабиpada и препаратора Нобек-а и дејеђог-а. Први је и између 18783 и 1886 био у више махова на доњем Дунаву, куда је 18992 долазио и Тогеп7 му. Шђигпаи, Много је радио К, Такађоз (од 1878 даље), а Y Темишвару оснивач Јужно-угарског природњачког Музеја Тила, Кићп, који је публиковао читав,низ написа о птицама Војводине (1887—1898). После је он у Beликом Сентмиклошу основао Музеј за орнитологију. Барањску штичју фауну обрадио је у заједници с надшумарем Јо, Plennigberger-oM, A. Mojsisovics (Die Voбе! дез Огапеске и. 4. апрвгеп7, Сеђјеје, Ornith. ЉЋеђ, 1895). Богата орнитолошка, збирка сабрана је на бељском добру (са да је у Београду), затим у тпгимнавијама, у. От. Врбасу и Шанчеву.

И у новије доба настављен је орнитолошки рад у Војводини. У Бељу је радио Веја Мећег (1902—1906) и Рјепшеђегрег; он је (1908), у заједници с Реслером, обрадио збирку бељског ритског · Музеја {Das Riedmuseum von Bellye, Aquila, 1908), Много прилога за орнитолошку фауну дао је Стоп, Мана (између 1908 и 1909) у мађарском орнитолошком часо'пису Ааија и Termćszett, Fizetek, Oko Новог Сада 'и Титела радио је Когл, Szlavy (1908); око Литела је радио m Em, Loчмјезег (1909 :и даље), а Н, Зећепк око Старог Врбаса.

За амфибије и рептилије има мало података. Поред старијих података Фривалдског, важнији су радови Teschler-a, (1885), Тбтбеуагу-ја (1880), Steindachner-a, (1863), Mojsisovics-a, mw. Mćthćly-ja. Више су испитиване рибе. Неске]ј је 1847 издао у Шопрону једно дело о рибама у Мађагрској, а, заједно са знаменитим бечким ихтиологом Кпег-ом, издао ј6 1858 главно ихтиолошко дело, · које обрађује ихтиофауну читаве бивше монархије. Бечки ихтиолог Зеешдасћпег обрадио је 1863 рибји материјал, што су та скупили Ееггат и Дејеђог у Дунаву и Тиси. Нешто је радио 1876 Етјуајазгку, обрађујући фауну темишварске жупаније. О рибама, Тисе писао je Czirbusz 1882 у органу Јужноугарског природњачког | друштва, (св. 6), исто Tako m Ј. Рар (ов. 7). О бељским рибама дали су шподатке Огаба Ludw. mw. Korizmich Lad, (»Die Herrschaft ·'Belye«, 1883), Pace из Дунава код Baje omgcao je Horvath Jer, BerejcKe рибе 'пописао је Вогле (1886), а у Новом Саду се бавио рибама, неки Нагу (1898). Шрилоге

,вао Сћугег а у

· ЗООЛОШКИ РАД У ОХС

рибарској терминологији дао је у ЈЛетопису Матице Српске Мојо Медић. Фауна молусака равних делова. Војводине слабо је испитивана. Нешто података има у раду Италијана 5 гође!-а (1858), а понешто је публиковао немачки малаколог _ Коззшаевззјег, Мало података, су дали Епуа!дзуаку и Теле! (1899). Много. интенсивније су испитивани инсекти (нарочито колеоптери). Поред Imre Frivaldszky-ja (1865), који је дао и шрилог за лептирску фауну, нарочито је много ураJao Frivaldszky Janos, y заједници с Рауе! Јапоз-ем, за бившу темишварску жупанију. Темишварска колеоптера је обрадио 1875. 5зтојау. Од немачких колеоп-· теролога: долазили су или обрадили: 1877 Е. КешШег, М. Норјватеепл, 1881 ВодетеутгHeinrichen, 1896 Ganglbauer w 7”. д. Све инсекте обрадио је Тотобзуагу Одбпл (1886: »Delmagyarorszag d4llattani tekintetben«) с додатцима од Мосзагу-ја и других. Лептирску фауну обрађивали су у Печују 1867 В, Мтеке! (из Моравске, а трезултати су публиковани 1894) и лекар Е. Кашћтап (1880—1895); у Банату нарочито Pavel y {»DćImagyarorszag Јеркејаипаја«), па професор пимназије у 'Темишвару 5лакау Суша (1879, 1881—89). Много података има у делу Fauna regni Нипвацае (Тиду, АЂан-Ајвпег), Сразмерно

веома добро је испитивана хименоптерска фауна. Највише је урадио (уз шришпо-

моћ Рамеј-а) А. Мосзату од 1884 па даље. Опнокрилце живог песка обрадио je Зајб (1882) и после Тладу, Вибо (1885), нарочито 'особитости делиблатских песака. 1886 долазио је знаменити немачки хименоптеролог ~ Етјезе, · Међу – сабирачима био је и Ј. Стипанић. Диптера обрађивали су, поред 5лаКкау-ја, Тбтбеуагу (хирономиди доњег Дунава и толубачка мушица), оба Епуајазуку-а (1851 па даље), у Барањи Thalhammer и Ferd, Kovacz (1873), 8, сабирали cy m Mocsary, Biro m Pavel, Xeмиштере je y темишварском Банату сабирао Кад, Апкег (1854), нешто Friуа!азуку и Тобтбзуагу, а највише (Села Horvath (после директор мађарског народног Музеја у Пешти), проучавао је од 1868 даље нарочито фауну песковитих крајева. Отоноге је нешто накупио Tomosvary и Daday (1889), који је нешто

„допринео и познавању трачића у BojBO-

дини (Вршац, Палић). Паукже је најбоље обрадио Око Негтапп у великој монографији (1876—79), тде има доста података о Војводини. Пауке је још обрађиFauna Regni Hungariae обрадили cy mayke Chyzer m пољеки специјалиста Kulczynski Om фаунистичних прилога за познавање црва важнији је рад Огеу-ја о олигохетама (1880—1886, материјал из Сомбора), pam Bartsch-a o ротаторијама, (1897) и Панчевца Гад, у, СгаБа о турбеларијама (1889).

Орбија. И у (Орбији су научно испитивање фауне почели странци шпут-

= А .