Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

така има и у раду Енглеза Емез Н. С, и ВисКЈеу Ј., Е. Пре ослобођења испитивао је тице око Битоља (1903/04 енглески KOHсул Мас (Сгебог- (1906). :

Панчић је био у првом реду ботаничар, те се и већина његових ученика дала, на, изучавање српске флоре. Панчићев рад наставио је за кратко време Др. Лазар Докић, који је 1878 преузео одвојену 300лошку катедру на Великој Школи и удесио зоолошку збирку (кабинет) и књижницу. Тада се јавља већи број средњешколских наставника, махом бивших ђака, Велике Школе, с мањим фаунистичним прилозима, већином публикованим у Наставнику. То су: Ранко Петровић (Нова змија у (Србији, 1890), Михаило Бобић (обрадио је мању збирку кжолеоптера из Крушевца, Наставник, 1891), Миливоје Симић (1894 и 1895 дао је два мала прилога), Младен Спасојевић (Наставник, 1901, дао je своја запажања O једном пауку). Лептире је обрађивао Др. Радмило Лазаревић. Овом шеријоду шпришадају и оба предавача на првом конгресу српских лекара и природњака 1904 у Београду. Професор Џавле Аршинов, дао је прве резултате с поља науке о регенерацији, а радио је и на популарисању. Порезник из Неготина и орнитолот Михаило Рашковић предавао је О птичјем свету У Крајини. Он је изучио препараторску вештину, па је после Михаиловића, (1879) радио у зоолошком кабинету. Из овог се круга нарочито издвојио ђак НаесКкеј-а и Siebold-a Доброслав 'М. Ружић, који је 1889 публиковао први морфолошки рад: О значају Атрћохиз Јапсеојафиз-а, за науку развића и о строју сћогда 4огванз и нервне системе код амфиокесуса (Глас, 70). Ружић је много обећавао, али је брзо напустио научни рад.

Ван области строге науке јавио се око осамдесетих година знатан утицај Хекелових идеја на шире кругове српске интелигенције. Популаризацији еволуционе науке, нарочито Хекеловски обојене, послужио је већи број удешених или преведених написа и књига. У Просветном 'Гласнику, Наставнику, Отаџбини, Делу и другим часописима публиковано је у то доба и нешто доцније повише стручних чланака из области опште зоологије (Докић, Живановић, Марковић и др.). Лекар Др. Милан М. Радовановић (1849—1878) превео је 'Дарвиново дело: Постанак фела. помоћу природног одабирања, које je изашло (непотпуно) 1879, а шисао је и неколико мањих природњачких 'и лекалских студија. Брат његов Алекса превео је много читано дело Хекелово: Природна, историја постања. Превођени су и Бихнерови натписи (на пр. Миодраговић, Уро-

Ђђеност или моћ наслеђа [1883] Ј. Гаври- ·

ловић, Топлота и живот [1879] и т. д.). Од страних испитивача српске фауне

истакли су се изасланици Земаљског Му-

зеја у Сарајеву. Музеј, основан 1880, про-

· (обрадили Веђе! и Apfelbeck),

ЗООЛОШКИ РАД У СХО

ширио је своје деловање и на, остале балканске земље. Инсекте су сабирали нарочито НЕ (1894), лептире и друге бубе Мегкт, Hensch :и Кејзег, АрјеЉеск је дао у више радова, података о српској фауни; тако је на пр. 1904 описао много нових врета;: Још пре (1896) је пописао ашиде из СОрбије (већином из Пожаревца), а 1912 дао је важна зоогеографска разматрања, о (Орбији. Неке је колеоптере описао A, Schulze-Detmold (1897). . 1904 описао je Jos, Miller из пећине код Чачка Bathyзсја serbica, Колеоптере је сабирао по Србији и мађарски ентомолог СО. Horvdth, а обрадио x je 1904 E, Csiki.

(ОСкакавце је поново сабирао K, Brunner у. МаНепуу! у заједници c Jos, Stussiпег-ом, а стоноге је обрадио Га е] (1882). Слатководне шкољке из Србије описали су Drouet (1882) i. Bourguignat, Малаколошку фауну (Орбије унапредили су нешто Х, Кођећ (1872 :и доцније) и Око Мбћелдоге (1873; описао је неколике нове пужеве из Србије). Рептиле и амфибије испитао је Е, УЈегпег (1897), а птице северо-зашадне Cp6nje Dombrowski,

Пред крај 19 века настао је нов перијод у историји зоолошкота рада у (Србији. Био је условљен с једне стране појавом професора зоологије Живојина Ђорђевића, (1899) и с тиме модернизирањем зоолошкога рада на Университету, а с друге стране оснивањем Музеја Орпске Земље, везано са личношћу Петра (О. Павловића. (Први напор за оснивањем Мувеја био је учињен 1895 од стране професорског друштва). Око обе те личности окупили су се млађи научни радници и аматери науке (поматачи), те је испитивање земље (фауне) много и систематски унапређено, а ударен је и солидан темељ чистог научног рада уз помоћ модерне лабораториске и

микроскопске технике. П. Павловић је, уз

издашну помоћ професора „Душана · Стојићевића, нарочито унапредио зоолошке збирке и књижницу Музеја Српске Земље, а; затим и познавање домаће фауне (малаколошке) Нове и Старе Србије, коју је од домаћих први почео обрађивати и домаће просветне раднике за музејски рад заинтересовати. Душан Отојићевић израдио је спискове птица (први 1904, с додатком у 1905, а други за Отару Орбију и Македонију 1907) и паукова. За унапређење 300лошких збирака Музеја Српске Земље много су учинили, поред многих других, нарочито: Владимир Брваковић, шума, који је неко време био и придељен, Музеју, Божа Драгићевић, М. Давидовић, Ст. Бошковић, Милан Томић, Линхарт, Шулц и др. .

После кратког професоровања Ђорђа, ШП. Јовановића, трећег предавача и заступника зоологије на Великој Школи односно Университету, дошао је за професора први нелекар Живојин 'Ђорђевић, који је У почетку и сам радио нарочито на испити

== — ,