Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

% ЗООЛОШКИ РАД У ОХС

вању српске фауне, а у томе је послу упућивао и своје ученике. Тако је Недељко Дивац обрађивао колеоптере (1898) и хемиптере (Старе Србије и Македоније {a доцније прешао и на цитолошку струку). Познији ботаничар Недељко Кошанин публиковао је списак колеоптера у Музеју Српске Земље (1904). Кад се JR. Ђорђевић почео бавити протозоама прешли су и његови ученици на то поље: Недељко Дивац, Др. Момчило Иванић и после и Др. Боривоје М. Милојевић, који је у шоследње време прешао даље на експерименталну зоологију, с којом се скоро од почетка свога научнога, рада бавио Војвођанин „Др. Славко Шећеров. Овима су придошли после рата зоолози Др. Синиша Станковић, који се нарочито бави биологијом риба и слатководне фауне у опште, и специјалиста за примењену ентомолопију Др. Павле Вукасовић. Примењеној ентомологији посветио се и Др. Михаило Градојевић | (асистент — пољопривредног факултета), а ентомологијом бави се (О. К. Матић. После рата наново је опремљен и уређен у новој университетској згради модерни Зоолошки Институт. оред научног рада модернизована је и настава, тако се на пр. држе и специјални курсеви из хидробиологије (Синиша (СОтанковић) и Meханике развића с генетиком – (Боривоје Милојевић). Осим тога има на пољошривредном факултету и завод за примењену зоологију (професор Вагнер). — Од 300лога из ослобођених крајева придонео је много познавању фауне и зоогеографских прилика Јужне Србије Др. Станко Кара-

ман, нарочито у ихтиолошком и херпето-

лошком погледу.

Поред зоолошког рада. на објектима почео је у том перијоду и живљи рад Ha. теоретској зоологији. Највише је у том погледу урадио Бранислав Петронијевић. Поред његових палеозоолошких и уједно компаративних анатомских радова о Атгсћеоркегух-у истиче се приступна академска расправа: Закон корелације и некорелативно развиће (1921) и друга дела. Први српски физиолог, који се одлично бави и с проблемима опште биологије јесте професор Др. Иван Ђаја. Има уз то читав низ појединих чланака, који pacправљају опште биолошка питања на, шр. Симе 'Тројановића, · Недељка Кошанина, Љубе Давидовића, О. К. Матића, Б. Јанковића и т. Д.

На преводној општој зоолошкој литератури радили су Ј. Жујовић, Н. Дивац, B. Петковић, (О. Шећеров. Зоологије за више разреде средњих школа дали су: Љ. Давидовић, Н. Ранојевић, М. Томић (превод Шмајлове, 1907), H. Дивац (1924). ЈБ. Миљковић дао је превод зоологије С, СЈапз-а (1899). Прву књигу зоологије BR више школе издао је Живојин Ђорђевић (1928). Ту спадају и Основи физиологије Ив. Ђаје (1923), Зоотомија Др. '%. Јовановића

(1892), Упута за "препаровање ЖИВОТИЊА

Ж. Ђорђевића. (1897).

И поред живљег домаћег рада на испитивању српске фауне наставили су странTIH своје истраживачке експедиције, наљрочито у јужне крајеве Србије. Мађари су основали засебну институцију за испитивање балканске фауне и слали су своје стручњаже, а слично и Чеси. Пре почетка Светскога Рата сабирао је колеоптере на Перистеру код Битоља Ег, Кашђоцзек # нашао је неке нове форме. Буреш и Илчев обрадили су македонске лептире у неко-

„лико публикација, а А. Димитријев спе-

цијално битољске (1909). О ортоптерама. публиковао је ЕБпег (1910), о пауцима. Дренски. Знатан је шрилог Кеђе!|-ов o лептирима (1911). Херпетолошке су приmore дали Klaptocz-Siebenrock (1910), a орнитолошке, open Reiser-a Lintia, a мање још m Kriper, Klaptocz a Fehringer.

И за време Оветскога Рата доста је урађено и од савезника и од непријатеља на упознавању јужно-српске фауне. Енглези су се нарочито занимали орнитологијом: Clarke St, (1915), J. M, Harrison (1918) и А, С, Т, 5јадоп. Од Немаца испитивали су птице, осим ДоПешт-а (Магзедопепл, Јепа, 1921), нарочито Зфезешапп (1920), који је обрадио ДоПеш-ов материјал. Око Окопља су радили Ј. Сепеојег и БК. 5ећЈеде! (1918), а око Валандова-Дојрана Viereck (1917). Нарочиту је експедицију водио минхенски зоолог Е. ОДоНејшт. Сабирао је, уз помоћ сабирача, све врсте зоолошких објеката и студирао их. Обрадио је подробно македонске мраве (1920). Остали сабрани материјал -обрадили су разни специјалисти, на пр. гујавице Н. Оде. Пчеле је описао Етезе. Осим тога испитивали су комарце E. Martini (1919), хемиптере Е. Зећићтасћег | (1918), — колеоптера | Киге МишШег (обрадио С. КешесК 1922) и Ебг ster; лептире Бугари Ал. К. Дреновски (1921), Илчев и Ив. Буреш, и Немац В. АЊегн (1992) око Дренова. О биологији македонских | хименоптера писао је К. Меуег, о скакавцима Виг7 и др.

За мађарску балканску шиституцију сабирао је нарочито СК (1921). Тај материјал су обрадили неколики стручњаци (рибе Напко, херпетолошки материјал барон Еејегуагу (1916—1918).

Црна Гора је била у сличним, али још у слабијим приликама него Босна с Херцеговином. Она није имала нити има какав природњачки научни центар. Од домаћих бавио се ловачком зоологијом бивши шрестолонаследник кнежевић | Данило, који је имао и збирку. Испитивање црногорске фауне чинили су највише страни путници; они су долазили често и у великом броју. Нешто фаунистичког материјала чува сарајевски Музеј, а. сабрало га је особље тога Музеја.

Од Југословена. био је у Црној Гори два. пут Спиро Брусина: 1868 до Цетиња, и

сабирао је пужеве, а 1891 је изучавао.

— 838 —

aaa pao uta aj ekv

Хенрид