Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

птичју фауну. Из Љубљане долазио. је у

Црну Гору Зтбиззнег и сакупљао. је нај-

више малаколошки и. ентомолошки мате, ријал. · Најбогатије резултате. постигао. је на својој експедицији у већем стилу Чех

професор А. Мразек из Прага, који је дао. и општу фаунистичку карактеристику

Црне Горе; сабрани материјал. обрадило је више специјалиста. О сисавцима. постоје само поједине белешке, као на пр. у уводу Енћгег-овог орнитолошког рада белешка о рису. Више има орнитолошких радова. Ваљда први податци потичу од лорда Lilford-a; даље су дали Кизвег (1849), Fritsch (1858), Брусина (1891), Еаћгег (1894 и 1895), Кејзег (1896) и. др. Херпетологију су радили: бечки сабирач Егђег (око 1850) и после Мегпег, Рибе Скадарског Језера су обрађивали: Неске] и Клпег 1956, Steindachner (1882) иу најновије време Караман.

Веома 'интенсивно је проучена малаколошка фауна Црне Горе. Радили “су: Казбег (1842 био у Црној Гори, а публиковао 1870 и 1875), Ziegler, Frauenfeld (1854), Хајбдетаогт (1864), Брусина (1868), Воевег (1878 и 1880), СЈезеп (1885); 1897 сабирао је Ебиске, а публиковали Кође! a Mallendori; Petzbock (1905), a Sturany у Скадарском Језеру. У новије време обрадио је молуске најинтенсивније Уоћ!Беге а (1901—1907) и затим Wagner (1907).

Доста су обрађивани и инсекти (нарочито колеоптери). 1842 сабирао их је Каster, 1878 Pantoczek, 1804 Егђег, 1880 Reitter, ma Stussiner (1905), Апфелбек, Неудел (1908) и други. Ортоптере. је обрадио Кгаизе (Мразеков материјал, 1904) m после Енглез Вигг (1906); хемиптере 1914 5ећићшасћег (материјал сарајевског Музеја). Затим су обрадили: стоноге Мегћое (1908), гриње (Тћоп), пијавице ВЈапсћага,

гујавице Szuts w Cagnetti, a планарије:

· Мравек, који је описао т слатководну микрофауну. рватсека и Олавоншија (с етнографски хрватским делом Истре) имала. је од свих наших крајева најповољније услове за зоолошки рад: школеку аутономију од разрешења Границе и после научне и културне“ установе. Домаћи научни рад почиње ипак тек у другој половини 19 века. У првом перијоду радили су у Хрватској и Олавонији страни стручњаци m путници. У 18 веку има само некошико мањих прилога страних путника. Тако је на пр. 1779 описао Ј, Сћ, Еврег новог лептира, што му га је неки немачки војник код Карловца ухватио (Масгоglossa сгоаНса), Најзнатнији је из тога времена прилог професора ~ пештанског Университета М, РшШега и L. Mitterрасћег-а (Iter per Poseganam,..) ga 1783, у коме је описан већи број нових животињских врста. Нешто се података може џаћи y Nemy Joannes Grossinger-a ga 1794 {Universa historia physica ...), \ mo je o6a

изашла у Загребу (1798) прва хрватоки

– хаиловић, И. Хинтервалдер, Ј.

ЗООЛОШКИ. РАД. У СХС

писана књижица, која се, и ако није.

· научна, бави животињетвом; писац јој је, “по Хирцу, Фрањо троф Оршић (Ктзса

od baratanya z finki,..),

И у првој половини 19 века.било је мало, знатнијих страних прилога. Тако су на пр. око. 1820 сабирали лептирове у Срему: Мађар Фр. Фаркаш и кустос бечког дворског Музеја Винценц Колар. 1824 нашао је Fitzinger y Срему једног карактеристичног гуштера (АЂЈерћатиз раплошен»е), Cupido je 1825 описао из Речке околине новог лептира. L, K, Landbeck обрађивао је 1843 сремске птице, нарочито мочварице, а описао је и друге природњачке особине. Срема, (је Убве! Syrmiens, 1515), Око 1830 лептирове је сабирао Кап око Реке, а око 1840 Ј,- Ма еу око Вараждина. Хемиптере је купио у Хрватском Џриморју око 1840 пештаноки професор ' За ег, Џо Шулеку је прва хрватска јестаственичка школска. књига изашла 1850 (Магауморјје 7а рогађи вили, ибошсаћ..,), јамачно. као превод непознатог шисца; сам је Шулек 1856 превео Жрре-а Рпгобдор га.пш је геаште škole,„,. ,

У. другој половини 19 века јавили су се најпре наставници средњих школа, с прилозима .у школским извештајима, најпре немачки, а после и српско-хрватски писаним; поред домаћих било. је доста страних, који су у Хрватској и Славонији служили, на пр. Ј. Ткалец (1855), Теофило Димић (1856), И. Зах, В. МиСапеца: (1866), 'В. Грабер (1868 и 1870) ит. Д. C изузетком“ Граберових радова ту има мало научно доброга и оригиналнога.

У овај круг припадају, по свом почетку, и Фран EpjaBem (1862, O postanku i razvitku trakavicah), mommnmjm знатни малаколог и у опште први словеначки 800лог, и Живко Вукасовић, писац двају уџбеника за тосподареко училиште и трију расправа. Поред средњошколских професора радили су нешто и шумари. Највећма се“ истакао Јос. Етингер; 1957 издао је он у Земуну овећу књигу о сисавцима и птицама у Хрватској, (Славонији и 'Орему (Ориемско-славонско-хрватске дивје животиње...) То је прво самостално, хрватски · шисано зоолошко дело у Хрватској. Штице знамените и после много пута описиване Обедске баре приказао је Етингер 1857. Он је писао и читав низ зоолошко-ловачких чланака. деломице и на немачком. језику.

Од страних зоолога придонели су у том перијоду познавању домаће фауне: орнитолошке Тобјаз 1840 и 1842 (Обедска Bapa), Lobenstein (1850), Fritsch (1858), Зејдепзасћег (1863) и други; ихтиолошке, поред НесКеј-а и Кпег-а (1858), нарочито 5јејпдасћпег; малоколошких чланака, има. мало, тако је на пр. ентомолог Е, Вешег 1879 сабирао пужеве у јужној Хрватској и у Далмацији, а обрадио их је Boettger 1880; нешто је описао СЈезеп, Zelebor,

— 889 —