Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗООЛОШКИ РАД У ОХО

Partsch, Жедјег и т. д. Стоноге је исшитао Табле! (1880 и 1884), пауке: Тћоге! (1870—1873), О, Негтап (1876—1879), ДоЈезсћа! (1852), СОгиђе (1861), а инсекте многи; тако на пр. ортоптере поред Прабера jom 1840 мађарски зоолог барон Ocskay (за Реку), за Истру Езсћег (1853, док их је 1842 сабрао Зјеђоја, Н. Кталз (1878), па Вгиплег уоп WVWattenwyl (1882); хименоптера С. Мауг (мраве кварнерских острва, 1863); главни сабирач. и обрађивач лептирова. био је Бечлија Јоз, Мапл, који је 1853 сабирао око Реке а 1866/67 код Јосипдола. Многе колеоптерске прилоге дали су РаШага (1825), Напту (1855), Егvaldszky (1865), E, Reitter (1879) ma Kraatz, Hoffmann, Hampe, L, Miller m др.

По даље развиће домаћег зоолошког рада било је од значаја оснивање научних завода: Народног Музеја, Југославенске Академије, · Университета и најзад Хрватског Наравословног (после природословног) Друштва у Загребу (1885). Фаунистични материјал за Народни Музеј (воолошко одељење) сакупљали су већ пре реорганизације Музеја (1867) нарочито Мијат Сабљар (занимао се пужевима) по препаралор Музеја Славољуб Вормастини. Од домаћих зоолога највећма, се истакао далматински ~ малаколог, – после први. професор на Университету и први директор 'Зоолошког Музеја Спиро Брусина. Он је ошисао велики број нових конхилија, морских и копнених, а многе су по њему прозване. На истом пољу се одликовао и Словенац Фран Ерјавец. Од чланова Академије писао је поред Живка ЂВукасовића Јосип Торбар (— 26/7 1900 у Загребу), зоолошке расправе у Раду. У расправу о дарвинизму ушао је и академик Богослав Шулек, и ако шије био зоолог. Истоме кругу припадају и ажадемици Д. Јосип Шлосер-Клековски JI Људевит Вукотиновић (— 17/3 1893 у Загребу), који је обрадио фауну лептирова, загребачке околице.

Од млађе генерације, чији неки чланови још и данас не само живе него делимице још и раде, први је отпочео Драгутин Хирц, више ботаник него зоолог (малаколог); затим А. BH. Јуринац, па професор компаративне анатомије Ha загребачком Университету карцинолог Лазар Цар. На ове се надовезује већи број средњошколских наставника, који, поред званичне наставничке дужности, култивишу и чисту зоолошку науку: обрађивач слатководних рачића Драгутин Шоштарић, ентомолог и после наследник Брусине на катедри 8а зоолорију Аугуст Лантхофер, ихтиолог и језичар Mojo Медић, арахнолог Нарцис Дамин, ентомолог и наставник Шумарске Академије Антун ЖКорлевић и ихтиолог Ђура. Себишановић.

Њима се придружује млађа груша, већином ђака, загребачког · Универоситета: орнитолог професор Милан! Марек (који је између 1899 и 1910 публиковао већи

број орнитолошких запажања). Нарочито |

ихтиологијом се бави Др. Лука 'Трговчевић 995 1875, Оток у СОрему, гимназиски директор у Госпићу), а описао, је и ротаторије. загребачке околице (1896). Један рад о фораминиферима Јадранског Мора дао је (1896) Др. Велимир Дежелић. Потпуно су се зоологији одали Др. Крунослав Бабић, кустос зоолошког Музеја. У Загребу и Др. Ервин Реслер (Кбвзјег), орнитолог и управник Завода за примењену зоологију у Загребу. Популарнонаучне зоолошке књиге писао је Др. Мијо

· Кишпатић (бивши професор минералогије

на Университету) за друштво “CB. Jepoнима: Животиње нашовемске и њеке туђоземске (1872—1875), за Матицу Хрватску: Кукци (1886 и 1887) и Рибе 1895 а 1885: превео је уџбеник зоологије од Ив. Волджиха. Иначе ботаник (Отјепан 'Ђурашин приредио је за Матицу Хрватску: Штице. у две књ. (1 1899, П 1901), а превео је и Дарвинов опис Пута око света.

И изван наставничког круга радио је У то' доба већи број домаћих зоолошких радника. Од шумара радио је Ђура Коча (Винковци), који је публиковао три ентомолошка, прилога (1885—1902). Нешто прилога о поткорњацима дао је Ф. Ке. Кестерчанек. Зоологији припада и напис Ј. Козарца Наше рибарство (1883). Као ентомолог радио је у Лици Е. Добијаш, док је његов брат, Ф. Добијаш, радио најпшре у Лици, а после у Сењу, где је имао прву трговину с природнинама на словенском југу: много је допринео познавању хрватске фауне и својим орипиналним радом (о скакавцима и колеоптерама 1891 MO 1898) и шаљући многи материјал (са 'Beлебита) Мувзејима и стручњацима (нарочито у Пешту). Велику је ентомолошку збирку скупио у Загребу инжињер Аугуст Онзеа, а дао је и мањих фаунистичких

прилога. Нешто (већином орнитолошког . фаунистичког материјала ao Je ART.

Пихлер (неко време асистент зоолошког института на загребачком Университету). Мање орнитолошке прилоге су још дали: Ф. Ивић, М. Омчикус, Др. Ј. Понебшек (1903) и К. Вајс. Богат орнитолошки материјал дао је загребачком Музеју Милутин Барач, директор рафинерије петролеја на Реци, а објавио је и мање. белешке. Од страних зоолога, који су крајем 19 века допринели познавању хрватско-словеначке фауне, нарочито је много података сакупљено у издању мађарског природњачког друштва у Пешти (Еашпа ге Нипбамае; 1893—1990), јер су Мађари оматрали Хрватску и Олавонију својом фаунистичном облашћу. Нарочито су Ty радили њихови ентомолози Ногуабћ, Мосзату, Мећеју, Chyzer, Kuthy, Abaly-Aigner и др; фауну Реке и Хрватског Приморја испитивао је Ј, Ма 7,

· Кичмењаке Подунавља ~ испитивао | је много традачки професор зоологије Аугуст

— 840 —