Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

Мојсиоовић (1885). ene су обраднли: за околину Речку Ј. Мабзех и Сшао

Дероћ, за. Срем Сети МшШег (1919), и“

Мећеју и др; птице: СЈагке, ХМ, Eagle, Hodek и др; херпетологију: Boettger, Steindachner, Werner, Mćhely и др.; рибе: Кагоју (за Босут 1879), Вукчић '. (1901) и др.; молуске: Отошић (за Велебит, 1883), Военвег (1880), Sturany (1895 за Шлитвичка Језера) и др. Највише има ентомолошких прилога; за колеоптера: поред многих већ споменутих још m Ganglbauer, Csiki, VWinkler, Schauf, Stierl, Eppelsheim HW JIp.; 54 memrHpe: Peqke Meissner, caвонске 5%, Ваздап mw Henibusch, Bohatsch (1892) ma Rebel mw Sturany (1895) и др:.; неуроптера: Мосзагу, КЈарајек; хименоптера: Friese (за Хрватско · Приморје), Schletterer (за Истру), Thalhammer (aa Славонију), Вито, и др; хемиптера: НогУа, Вгапсек (Река) и др.

Почетком 90 века долазе још и млађи домаћи. зоолози. Не само зоолошки 'Мувеј, него и Југославенска (Академија почиње де интенсивније занимати за испитивање домаће фауне копна, слатке воде и Јадранскога Мора. У Југославенској Ажадемији установљен је нарочити Одбор за истраживање земље (17/3 1919), с професором Горјановићем на челу. У тај одбор ушли су и стручњаци неакадемици; ивраbeg је програм рада и установљена нова пр за објаву научних ревултата (Природословно истраживање Хрватске и Славоније; изашло свега 15 св. до 1924). С једне је стране. Академија помогла појединачна испитивања фауне (слатке воде и пећина), а с друге је организовала, заједничко испитивање Јадранскога Мора (терминске вожње с Вилом Велебита). На Университету се јавио, поред старијег зоолошког института, још и 'компаративноанатомски (управник Лазар Цар), у коме се ради на пољу хидробиологије, експерименталне зоологије и морфологије. Основана. је институција за примењену. 300л0гију (Биолошка централа). И Хрватско Природословно Друштво појачало је свој рад, нарочито проширујући се на поље популаризације. Поред стручног Гласника. почиње излазити и популарна Природа, а и засебне преведене 'и оритиналне књиге.

У то доба почињу научно радити: 'Др. Јован Хаџи Ход 1906; обрађивач морфолотије целентерата и јадранске фауне), Др. Мирослав Хирц (од 1907; орнитолог), Иван Крмпотић (од 1913; хидробиолог). На заводу за експерименталну биолотију у Бечу радио је Јосип Клинц. Др. Алекеандар Утреновић дао је 1907 своју ДИсертацију: О диференцијацији екстремитета за гибање у колеоптера. Већи број ентомолошких радова дао је Др. В. Boгрин. О ентомолошким радовима се јавља 1917 Др. Никола Финк, асистент зоолошког института загребачког Университета, који је узео и знатна учешћа у популарно-научном траду. Већи број радова о

ЗООДОШКИ РАД У СХС

кичмењацима · (рибе и амфибије) дао је Др. Станко Караман. Драг. Пољутан писао је о једном пауку, а Жељко Ковачевић неколико радова о стоногама.

· Поред тих научних традника из реда наставника, ради са лепим научним успесима и доста аматера ентомолога M MO-

дерних сабирача, као лепидоптеролог Агрношт Грунд, који је и неколико прилога публиковао. Неколико нашиса (о колеоптерама и лепидоптерама) објавио је шрофесор Др. Самуел Штајнер. Неких 17 нових лептирских аберација описао је Бранимир Гушић. Од сабирача вреди споменути испитивача пећинских колеоптера

Итала Хохетлингера, М. Таборског (лепа збирка лептирова), Андерку и Р. Вајнтертнера. Од страних зоолота: из новијих времена дали су прилоге о познавању дробних сисаваца Енглези У. Маг ло и мог СО. 5. МопТави. Дробну фауну слатких вода описали су Steuer, Brunnthaler, Largaiolli (1904 за Истру), Langhans и т. д. Гујавице су обрадили Cagnetti m 57065, молуске Мардпег и др. Од многих страних ентомолога радили су: лепидоптере Укаја, Rebel, PAvel, Sohawerda, komeomrepe Winkler, Obenberger, Csiki, Stiller, Depoli, Netolitzky m др.; ортоптере: Каште, Кагпу; хемиптере Ногуаћ и т. m.

Ново огњиште, на коме се деломично култивише и зоологија, основано је на новом медицинском факултету (1917). Ту је нарочито модерно уређени Морфолопкобиолошки институт (Б. Зарник), који још није показао резултата научнога рада; ту је неко време радио Немац Naef, обрађивач морфологије молусака и писац велике монографије о кефалоподима. Ушравник фармаколошког института, професор Мирослав Микуличић, радио је на параситеким рачићима. 'Веома лепе неуролошке градове о сисавцима објавио je Стјепан Џољак. После рата основан је и институт за живиногојство на пољошривредно-шумарском факултету, под управом професора Др. Саве Улманскога, који с успехом обрађује с теоретског и практичног тледишта питања пасмина домаћих животиња, :

Босна и Херцеговина. Разумљиво је што је испитивање фауне у Босни и Херцеговини доцкан почело. Мање је разумљиво, што се ни после окупације, ни после оснивања т. зв. Земаљског Музеја, па ни после ослобођења, није развио никакав домаћи научни зоолошки рад. Од неколико домаћих младих људи, који су учили природне науке и специјално 300лопију, израдили су неки (Кремановић, Енвер Муфтић) и зоолошке дисертације. Ипак нема зоолога ни Босанца ни Херцетовца. Ове што је урађено за познавање фауне Босне и Херцеговине, учинили су странци. Шта више и Југословени других крајева учинили су за познавање 60санске и херцеговачке фауне веома мало.

= 841. -