Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗООЛОШКИ РАД У СХО

За време турског режима долазило је у Босну и Херцеговину само неколико странаца, већином Немаца. 1848 путовао је по Босни Sendner, Први знатнији фаунистички прилог дао je Mollendort (1873); тиче се у шрвом реду молусака. Мањи је прилог за Херцеговину дао Рапкосвек 1874. Исте су прилике владале у том послу и после окупације, све до оснивања Музеја у Сарајеву. Најчешће су долазили ловци и објављивали на ловачки начин своје доживљаје, нешто су бољи извештаји Ходекови из Посавља. Малаколошки и други материјал сабирао је Ј,' Дејеђог, · Озбиљна. је била екскурсија ентомолога Кеш ег-а (1879) у Херцеговини (заједно с Еррејћеша-ом и 1, МШег-ом из Беча). Лептирове је сабирао 1881/82 Нешиећ v. Mitis, Познавању фауне пужева допринели су Boettger, P, Gredler (1879 за Херцеговину), Др К. Вгапсзк (1888). ВоеНвег је радио и херпетолошки (1887), а, херцеговачке пећинске рибе описао је Steinдасћлег (1882; 1885). Штице су биле више описиване (за Босну: Домбровски 1885, за Херцеговину: 0. У. у, Вауег, Ј. Рак и Н. у. Кафећ, који је у осамдесетим годи-

нама почео састављати и прву збирку;

Иван Оеуник и други).

Досељени чиновници заинтересовали су и домаће људе, и тако се основало 1885 Музејско Друштво (заслугом Др. Јулија Маканца). Сабирање зоолошких објеката, започело · је доласком бечког препшаратора, Едмунда Целебора. (1/5 1886), а. научни је рад започео доласком дипломираног шумара и орнитолога Отмара ФРајзера (30/4 1887). 1/2 1888 Музеј је постао државна. установа, 'и једини научни центар, ако не узмемо у обзир и рад појединих калуђера (на пр. језуита гроф Ерих Брандис у Травнику, који је сабрао богат фаунистички материјал). 28/4 1890 дошао је на Музеј и ентомолог Виктор Апфелбек. Оба, су та стручњака, уз помоћ сабирача и препаратора, радили интенсивно на изучавању фауне Босне и Херцеговине, а пошли су постепено и даље на источне земље Балканскога · Полуострва. Богати материјал, обрађивали су делом сами, а делом су слали специјалистима или су ови долазили у Музеј. Пронађена је множина нових фела, нарочито међу инсектима, (колеоптера). С успехом је испитивана и пећинска фауна, коју је у новије време још интенсивније шровео зоолог _ Абсолон, уз помоћ неколицине помоћника. Ha место Рајзерово дошао је као кустос 88 кичмењаке после рата Мађар Ст. ЂБолкај, а сад тек долази први домаћи зоолог као асистент, млади Мркић.

Странци, нарочито Немци, долазили су и даље. О сисавцима је тек недавно Болкај публиковао рад на енглеском језику.

птицама има много публикација. Поред Рајзерових мање прилоге су писали: Tschusi (1891), НаПег (1893), Schlabiz (1894), Pichler (1894), Bartels (1895), Fritz

(1896), Zužek (1895), Knotek (1897), Schalow. 1898), A. Пихлер (1906 за, Херцеговину), Кејсћепом (1911) и т. д. Херпетологију Босне и Херцеговине унапредили су ВоеНвег (1887), Топипазиц (1894), МЈегпег (1898 и 1904) и у најновије доба Болкај. Молуски су често били објект саби-. pama и обрађивања (гроф Брандис, Апфелбек, erner, Kimakowics, Sturany (1898) m VWagner (1912 mw 1991). Нарочито су добро испитани инсекти; колеоштере. је обрадио првенствено Апфелбек, али су суделовали и друви као на пр. Вешег,. Kuwert, Knotek, Ganglbauer, Абсолон и други. Лептирове. су сабирали А, Непзсћ (Херцеговина), А. Хппевшћ, Могиу НИ, Dr. Arnold, Penther, Енглескиња, Mary Nichole (1898 mw 1901), O, Simony и др, а нарочито су допринели: 5Зесћамегба, који је изнео списак свих из Босне и Херцеговине познатих лептирова, и Н. Кеђе!, који је научно обрадио (зоогеографски) богат материјал сарајевског Музеја. И Мађар Азвпег-Ађају (1905) допринео је доста. поред Равапее -Нитшјег-а (1902), Тео Зећге ега и у. Зсћугаглепје!а-а. Трихоптере и неуроптере обрадио је Клапалек (1900); диптере 5ефође! (1898), а сабирао Тћа ћалитег; хемиптера Е, би и Зећићтасћег; мраве и мирмекофиле Мазшапл (1892); апиде Апфелбек; ортоптере и дермаштере: Мегпег (1897 и 1904), Вигг (1898 и 1900), Кефдкепђасћег (1900), ЕЂпег (1908) и т. од; стоноге Гафтеј!- КагнпазКт (1887 до 1892) и Мегћоен 1899, 1901). Колеподне рачиће cy обрађивали: Флиуцек (1897), Marcus (1913), Јипетауег (1914), ВгећштRuttner (1908): maomomne: Dolfus (1896): амфиподне Усћајегла; тујавице Cagnetti и 57205; планарије: Вепае! (1909, сабрао АЖетз). Већина је тих радова изашла у тгласницима земаљског Мувеја за Босну и Херцеговину (1—35).

Оловеначка. Аустро-немачки утицај, јак на ток развића зоолошког рада у свим новоослобођеним · крајевима, ипак је у Оловеначкој био најачи и најдужи, као најнепосреднији. Не само да су ту најчешће долазили на испитивање фауне (нарочито шећинске, која је овде први пут испитивана) аустриски Немци, него су и досељени Немци утицали и на домаће раднике, а и у јединој (од 1831) научној институцији у Оловеначкој: Дежелном Музеју (Рудолфинуму) владао је све до почетка 20 века немачки званични дух. Тек деведесетих година публиковане су мање зоолошке белешке словеначке · (Дежман, Робич), док су пре тога само шопуларни научни написи и школски уџбеници шисани словеначки (на пр. Фран КЕрјавец, који је у осталом почео своју каријеру У Хрватској, док су га у научни рад увели домаћи |досељени] Немци). Тек почетком 20 века дошла. је генерација, која покушава да буде самостална (Беук, Пољанец, Грошељ, Сајовиц ли др.). За фаунистички

— 842 —