Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

рад и публиковање давао је прилике Дежелни Мувеј и Известја Музејскега Дру-

штва за Крањско. За чисто научни рад

није било центра, и тако је већином остајало при дисертацијама, израђеним Ha аустриским Университетима, или су словеначки зоолози морали у туђини тражити попришта за рад (Реген, Зарник, Мегушар). На, словеначком језику се Tagвила популарна научна и информативнокритична литература. За (Оловеначку је карактеристичан велики број вредних и савесних сакупљача и зоолога аматера, који су веома унапредили познавање домаће, веома разнолике, фауне. Ослобођењем је (СОловенија добила · Университет, ново огњиште чисте зоолошке науке, а и Мувеј је ослобођен страних утицаја.

Најстарији научни и обилнији податци о фауни Словеначке потичу од знамениTor Joh, Ant, Scopoli-ja (живио у Идрији 1754—1767). Неке податке дали cy Franz Ant, v, Steinberg (1758), Јоћ, Мејсћата Мајџазог (1689) писац знаменитог дела: Die Ећге 4. Негловеите Кташ, Нарочито је изашла Крањска на глас са своје пећинске фауне у првој половини 19 века. Центар интереса чинила је човечја рибица (Ргокеиз), Немци, који су живели у Словеначкој, наставили су испитивања JIOмаће фауне: швајцарскога порекла гроф Sigmund Zois (23/11 1747. — 10/11 1871), поглавито се бавио минералима, али се занимао и за орнитологију, а оставио је два добра научна рукописа, са пописима, 462 птичјих врста и забележеним народним словеначким именима и другим белешкама,;, он је саставио и списак риба, имао је свога препаратора, па је саставио богату збирку. Много је ентомолошког материјала, скупљао (чак до Чабра у Хрватској и на Хрватском Онежнику) иначе ботаничар и свештеник Егапу Х, у, Ушfen (5/11 1728, Београд — 17/8 1808, Целовац); зоолошку збирку (ентомолошку и орнитолошку с неким орнитолошким треткостима) имао је и чувени ботаничар и хирург ВаКћазаг Насаице+е (1739, La Сопquet — 10/1 1815, Беч), који је радио у Идрији 1778 као хирург, а доцније (до 1785) био је први професор анатомије на Лицеју (први завод те врсте на словенском југу): пропутовао је све наше земље. Ботаничар, свештеник Етапут де Раше НЈааок (29/3 1773, Идрија — 925/11 1844) био

· је професор јестаственице и ботанике на, Ecole centrale de Laybach (од Француза, основан Университет).

Нова епоха у фаунистичком испитивању Крањске, центра Словеначке, почела, је с оснивањем Земаљског Музеја. (Дежелни Музеј, отворен 4/10 1831), око чега, је стекао нарочите заслуге католички свештеник. гроф Егапх Ноћепугате, док је још Сиг. Цојз дао потетицај. Ноћепугате се и иначе бавио испитивањем фауне. Он је 1814 поново открио човечју рибицу и 1831 прве пећинске бубе; публиковао је и при-

ЗООЛОШКИ РАД У ОХО

логе за познавање крањске фауне. Тада. је започело интенсивно испитивање сло-

·веначких пећина, а богати и занимљиви

резултати дали су повод да је и у другим земљама – почело испитивање пећинске фауне. Први кустос Музеја био је апотекар

· Heinrich Ereyer (7/8 1809, Hypmja — 91/8

1866, Љубљана), пореклом Немац из Чешке, најзнатнији му је рад списак вертебратске фауне у Крањској (1849), с »крањским или славенским« именима животи- · ња, а описао је и нове пећинске пужеве. Најзнатнији сабирачи Музеја били су: Friedrich Rudesch mw ентомолог Јове! Нојтег, Наследник Егеуег-а био је Драг. Дежман (3/1 1821, Идрија — 11/3 1889); бавио · се и политиком, а радио је у неколиким струкама. Дежман је организовао и прва научна шредавања ma WMyaejy (Schmidt, Етеуег и др.). На пољу зоологије дао је само мање приносе. Дежман је први почео писати природњачке · натисе словеначки, па је и природњачке речи писао за велики Волфов речник.

У то доба радио је у Љубљани аматер зоологије, иначе ~ трговац · Еега, Joh, Зећииае, Он је створио средиште читавог круга испитивача пећинске фауне, па инсеката и конхилија. Радили су поред Ноћепугате-а, и: многи бечки природњаци: претседник зоолошко-ботаничког друштва кнез Кћеуепћаег-Мебзсћ, тајник истог друштва С. Егапепје!а и кустос дворског зоолошког кабинета, који је описао више животиња из крањских пећина (1854—56); па Зећпег, РоКогпу, МШег и т. д. Од домаћих су у том друштву били малаколот Н. НаиНеп (30/6: 1836, Љубљана — 1866), М, НоШтапл, и као млађи чланови Фран Ерјавец, први словеначки зоолог, који је: писао расправе српско-хрватски и немачки, а популарно научне налисе и упбекике словеначки; свештеник и природњак

"Симон Робич, који је нашисао прву 300-

лошку расправицу словеначки, док су Дежман и Зећиј7 писали шре тога само неке зоолошке белешке словеначки; поштар 'и зоолог (сабирач) Josip Stussiner, који је проширио свој сабирачки делокруг скоро по читавој Југославији, али је писао само немачки.

На ову се групу надовевују још неколики, на територији Словеначке делујући, зоолошки сарадници. На орнитолокији су радили: гроф Апегзреге, Ferd, Schulz, бивши препаратор љубљанског Музеја, који је, поред мањих словеначки написаних орнитолошких бележака, публиковао и добар списак птица у Крањској (1890), и. нарочито судија Е4. Зе епзасћег (5/1 1893, Феринг — 926/10 1867, Цеље). Он је објавио више немачких написа. Птице мариборске околине обрадио је недавно Кејзег (1995).

Херпетолошке приносе дали су, поред Етеуег-а, Дежмана и Ерјавца, рано умрли М. Тонејц (1882), и горички херпетолог (Немац) Ева. ЗесћгефЊег, Ихтиологија je налпла, домаће обрађиваче тек нешто доп-

— 848. —