Narodna milicija

су задржавали читав апараг дотадање државе као и закони: тост која је обезбеђивала експлоатацију. Социјалистичко друштво има за циљ да ликвидира сваку експлоатацију и угњетавање, да створи услове културног и човека достојног живота, за све своје чланове. Тај посао оно не би могло остварити ако не би у парампарчад разбило стару државу и њену законитост. Исто тако социјалистичко друштво се не може изграђивати на принципима капиталистичке привреде, јер принципи и законитост капиталистичке привреде заправо су били основа капиталистичке експлоатације. За остварење својих циљева социјалистичка привреда мора имати своју законитост, своје принципе. Није довољно средства за производњу пренети у својину друштва. Да би се остварио принцип »Од свакога према способностима — свакоме према његовом раду« намеће се социјалистичком друштву потреба увида не само у целокупну производњу, него вршења расподеле над том производњом! Ако би била примењена капиталистичка анархија производње, не би било могуће ни овај принцип остварити, а још мање принцип који ће се остварити у комунизму — »свакоме према потребама«. Насупрот гледању буржоаских творетичара да стихијност у производњи није могуће избећи, марксизам-лењинизам и земље које изграђују социјализам примењујући марксизам-лењинизам и у области економике, супротстављају државно планирање народне привреде као економски закон социјалистичке привреде.

Још на почетку изградње социјалистичке привреде у OOCP-y Лењин је поставио безусловност евиденције и нужност општенародне контроле над производњом и расподелом добара. Друг Стањин је доказао да је за социјализам неизбежно планско вођење привреде, да то захтева карактер социјалистичке привреде која се базира на друштвеном власништву и искључује баш ради тога деловање анархичности и стихијности капиталистичког тржишта. Познате су Стаљинске петолетке чије остваривање је показало њихов мобилизаторски и стваралачки карактер као и то да ти планови нису прогнозе нити нагађања, или жеље, него да су социјалистички планови директиве, који пред трудбеничке масе и руководство постављају тачно одређене задатке које у одређеном року треба извршити. Користећи искуство СССР-а наша земља је пошла путем планске привреде, а резултати постигнути досада на остварењу нашег Првог петогодишњег плана само још једанпут потврђују исправност. маркоистичко-лењинистичког учења које Марке формулише на, следећи начин: »Кад неко друштво успије да пронађе природне законе свога развитка.... може и. скратити и ублажити порођајне болове«.... новог друштвеног поретка. Значи да уношење свесног момента у економику социјализма игра одлучујућу улогу и да, ако у потпуности не може онемогућити појаву случајности и неочекивања, може их свести на. најмању меру, односно обезбедити се од последица које могу настати од тих случајности. На пр. наша планска расподела, рецимо животних намирница омогућила је да је наша земља релативно лако и без тежих последица могла поднети неродице у послератним годинама. Сем тога држава је морала обезбедити извесне резерве, неке количине извести ради набавке машина па чак са извесним количинама жита помагане су и неке земље народне демократије којима је та помоћ била нужна.

Социјалистичко планирање обезбеђује склад У производњи појединих грана, социјалистичке привреде, и осигурава, стални пораст производних снага! Предност социјалистичке привреде над капиталистичком састоји се у томе што она не зна, за. економске кризе, што у њој не може доћи до хиперпродукције па да услед тога произвођачи-радници остају без посла. За капиталивам је редовна појава армија беспослених. Социјализам не позна је такву појаву нити уопште може доћи до појаве беепослице у социјализму. Напротив социјалистичка, привреда има тенденцију да произведе што више добара, ради задовољења, све већег броја, потреба свих својих чланова, с друге стране да то оствари у што краћем року и кроз што краће радно време, јер једино тако социјалистичко друттво ће остварити оне циљеве које је себи поставило — ликвидацију класа и стварање комунистичког друштва. Капитализам пошто је његова структура друкчија, а циљеви да експлоататорима обезбеди што веће зараде на рачун радних маса неминовно прате економске кризе. Социјализам је једини од свих досада познатих друштвених облика, који је био у стању да ликвидира, стихију ситне производње и индиви-

дуалне производње уопште. Речено је да диктатура пролетари-

јата као први задатак после успеле пролетерске револуције има, да средства и оруђа за производњу учини друштвеном својином. Тај задатак наша Народна држава остварила је на следећи начин: Сва природна богатства, земље као рудници, налазишта нафте, реке итд. постала су својина државе, дакле свих радних

људи. Даље извршена је национализација банака, саобраћаја, впољна, трговина, унутарња, трговина, конфискована или национализована индустрија, затим конфискована имања сарадника непријатеља, у рату и извршена, аграрна реформа. Све ове мере дале су могућности нашој народној држави, нашем државном руководству и нашем народу да све кључне позиције у привреди држи у својим рукама, а кроз то да може утицати и ререгулисати производњу приватног сектора, водећи ин на тај начин борбу против стихијности и анархије а нарочито да води борбу протву експлоататорских елемената.

Имајући кључне позиције у привреди, ради тога што су закони његове економике темељени на плану и свесном предвиђању, социјалистичко друштво је у могућности, не само да избегава појаву криза него и то да, у периоду када економске кризе формално гуше капиталистички свет своју привредну моћ диже.

И сам рад у социјализму битно се разликује од рада у капитализму. Док у капитализму рад има карактер принуде дотле је он у социјализму, како то Лењин каже: »масовно удружење свесних радника«. Најамни радник капитализма није слободан, јер, продавши капиталисти своју радну снагу, он више не располаже својим радом, а у социјализму радник и уопште радни човек није више најамник. У социјализму су радни људи власници средстава, за производњу, те свест да раде за себе, љубав према својој социјалистичкој отаџбини и свесна дисциплина је она снага која покреће на рад. О тој новој радној дисциплини која у социјализму постаје својствена и за раднике и сељаке Лењин је говорио: »Од почетка социјалистичке револуције дисциплина треба да се ствара на апсолутно новим начелима, дисциплина, поверења у организованост радника и сиромашних сељака, другарска дисциплина, дисциплина поштовања, дисциплина, самосталности и иницијативе у борби. »Ова нова радна, дисциплина, ствара се у борби коју радничка класа води унутар себе против старих, капиталистичких и ропских гледања, на рад. Док се рад у класном друштву сматра недостојним човека он

у социјализму постаје врлином, поносом сваког трудбеника, со- ,

цијализма. А организација рада у социјалистичком друштву пружа све услове за брзи пораст продуктивности рада. Стахановески покрет у Совјетском Савезу, затим ударништво и такмичење у раду и у СССР-у и у нашој земљи показују, противно тврђењу буржоаских теоретичара, да моменат ослобођења, трудбеника у социјализму је јачи покретач за повећање продуктивности рада него индивидуално присвајање капитализма. Томе много доприноси и чињеница да социјалистичко друштво сва ком свом члану гарантује право на рад.

Док капиталистичка конкуренција води уништавању мање моћних и економски слабијих, социјалистичко такмичење има посве други карактер, оно повећава стваралачку иницијативу радних људи. Говорећи о социјалистичком такмичењу и конку-

ренцији друг Стаљин је писао:

»Принцип конкуренције је: порав и смрт једних и победа, других. Принцип социјалистичког такмичења, је: другарска, помоћ напредних онима који заостају, да се постигне општи напредак.«

Социјалистичка привреда тежи за тим да произведе што више средстава да би задовољила потребе својих чланова. У првој фази комунизма, тј. у социјалистичком друштву, ради тога што још није произведено толико добара да се задовоље све потребе људи расподела се врши на основу рада. Наиме остварује се принцип: »Свакоме према раду«, што значи да је рад мерило вредности. Али закон вредности који делује и у социјализму битно се разликује од његовог облика у камитализму. Наиме закон вредности социјализма нема више карактер стихијности, него њега социјалистичко друштво свесно примењује као закон који познаје, што омогућује да социјалистичко друштво избегне његове разорне последице кад што су кризе, незапосленост итд. И напокон, пошто еоцијалистичко друштво ликвидира приватно власништво над средствима, за, производњу, а пре него то у потпуности учини свесним и организованим мерама онемогућује пораст капиталистичких елемената и пропадање ситних произвођача.

Ових неколико особина, социјалистичког друштва говоре о огромним његовим предностима над капиталистичким поретком који је труо и бременит противречностима, и чија је пропаст неминовна. Тридесет година постојања ОССР-а у пракси су показали читавом свету те предности социјализма. Успешни и победнички завршетак нашег ослободилачког рата ин народне револуције омогућили су нашим народима да и наша земља, пође путем изградње социјаливма,

11