Narodna milicija

misionari i razni drugi imperijalistički agenti nisu sačekali oslobodilačke jedinice već su se povukli na imperijalističke kolonijalne posede u blizini Kine, mahom na Formozu. Po njihovom primeru postupili su i ostali neprijatelji kineskog naroda, — krupni kuomintangovci i svi oni koji su bili u njihovoj službi, a to su trgovci, špekulanti i ostali izrabljivači i ugnjetači. Čang Kaj Šekova vlada se evakuiše iz Nankinga. Kuomintangova narodna banka takođe prenosi dalje na jug svoje zlatne rezerve. Juan (Kuomintangov parlament)

evakuisao se odmah posle prvih pobeda Narodnooslobodilačke ·

armije u Severnoj Kini. Izdajnici i neprijatelji kineskog паroda beže od zaslužene kazne koja ih očekuje. Oni se sklanjaju kod svojih poslodavaca iz imperijalističkog tabora. Krupni uspesi i velike pobede Narodnooslobodilačke armije su značajne ne samo za kineski narod пево i za: opštu borbu protiv neprijatelja čovečanstva — imperijalista. One pretstavljaju novo pojačanje snaga demokratije i mira u svetu. Zato pobede Narodnooslobodilačke armije nailaze na opšte simpatije celokupnog miroljubivog čovečanstva koje se raduje svakoj njenoj pobedi. -

ZAVRŠEN JE PRVI DEO TREČEG ZASEDANJA OUN U PARIZU

Posle tromesečnog zasedanja prekinuto je, 12 ovog meseca, Treće zasedanje Generalne skupštine OUN u Parizu. Ono je prekinuto nastojanjem anglo-američke glasačke većine, pošto su njeni naredbodavci uvideli da njihov stav i njihova politika nailazi na opštu osudu celog miroljubivog čovečanstva i nepoštednu kritiku i pravilnu ocenu pretstavnika Sovjetskog Saveza i zemalja narodne demokratije. Nastavak zasedanja održaće se početkom aprila iduće godine u predgrađu Njujorka Lejk Saksesu. ;

Možda se nigde izrazitije nije odrazila na međunarodnim forumima težnja imperijalista da razbiju saradnju naroda i drugim zemljama nametnu svoje nepravedne odluke, nego na ovom zasedanju Generalne skupštine OUN. Апв!о-ателеКка većina je, od samog početka rada Skupštine, nastojala da omete konstruktivan rad i donošenje odluka u korist mira i međunarodne saradnje. Ona je uvek i u svakoj prilici služila porobljivačkim interesima anglo-američkih imperijalista. Zato je ona pitanja koja su dolazila na dnevni red ostavljala nerešena ili preglasavanjem donosila odluke i prihvatala rezolucije u interesu američkih imperijalista, koje su bile uperene protiv mira, saradnje među:'· narodima i njihove bezbednosti. Ovogodišnje odluke Genera'ne skupštine OUN, odnosno anglo-američke glasačke mašine u potpunoj su suprotnosti s principima Povelje Ujedinjenih nacija i nose obeležje diktata američkih imperijalista. . :

Očigledan primer prenebregavanja interesa čovečanstva i kršenja osnovnih odredaba Povelje pretstavlja odbijanje miroljubivih predloga delegacije Sovjetskog Saveza, koja je pred Skupštinu izišla s konkretnim predlozima ne samo za cdržanje mira nego i za njegovo dalje učvršćenje. Sovjetska delegacija, u nizu drugih s ciljem za učvršćehje mira, podnela je i predloge za zabranu atomskog oružja, smanjenje naoružanja i vojnih efektiva pet velikih sila za jednu trećinu i to u toku godine dahna.

Nepotrebno je naglasiti značaj sovjetskih predloga koji su išli zatim da se atomska energija upotrebi u miroljubive svrhe i da se smanjenjem oružanih snaga pet velikih sila učine prvi koraci ka uklanjanju opasnaesti rata i potpunom razoružanju. Uprkos toga što su sovjetski predlozi i predlozi delegacija demokratskih zemalja izražavali želje čitavog mi-

roljubivog čovečanstva delegacije pod kontrolom američkih.

imperijalista glasale su protiv i sprečile njihovo prihvatanje, jer oni nisu bili u interesu ratnih huškača i američkih magnata industrije naoružanja. у

Ро вгекот рапји дејегасјје апа1јо-атемсков Ђока 51 zauzele takođe negativan stav. Većina je sankcionisala stranu intervenciju u Grčkoj i time prekršila najosnovniji princip Povelje OUN. Uprkos enerdičnih istupanja, jugoslovenske delegacije koja je pred celim svetom razobličila stranu intervenciju u Grčkoj i raskrinkala ratnohuškačke planove angloameričkih imperijalista na Balkanu, američka glasačka mašina je prihvatila tendenciozni izveštaj takozvane balkanske komisije, koja pretstavlja instrument strane intervencije u Grčkoj. Kršeći principe Povelje, većina je istupila protiv grčkog naroda koji se bori za slobodu i nezavisnost.

Isti stav je zauzela većina i po pitanju Koreje, sankcionišući američku okupaciju na njenom južnom delu. Da bi

24

tome dala obeležje demokratičnosti američka glasačka mašina je obrazovala »specijalnu komisiju« s istim ciljem koji imaju slične komisije u Grčkoj, Indoneziji i u drugim zemljama gde se imperijalističke sluge bore protiv naroda tih zemalja. Ustvari komisiji je dodeljena uloga psa čuvara američkih imperijalističkih interesa u Koreji.

Međutim, najveću smetnju planovima američkih pretendenata na svetsko .gospodstvo pretstavlja pravo veta pet velikih sila u Savetu bezbednosti. Pošto nisu smeli otvoreno da istupe protiv prava veta anglo-američki imperijalisti su stvorili takozvanu malu skupštinu, koja zaobilazeći Savet bezbednosti može da donosi odluke koje prema Povelji зраdaju u njegovu nadležnost. Stvaranje male skupštine još više Je doprinelo srozavanju autoriteta OUN. I po nizu drugih pitanja blok delegacija pod kontrolom SAD je zauzeo пераtivan stav, a sve u interesu svojih američkih naredbodavaca.

Nasuprot stavu imperijalista, borci za očuvanje i učvršČenje mira i međunarodne saradnje, branioci autoriteta OUN i principa njene Povelje bile su delegacije demokratskih zemalja na čelu ša delegacijom Sovjetskog Saveza. Govori A. Višinskog i A. Beblera i drugih pretstavnika zemalja narodne aemokratije izražavali su želje miliona »običnih ljudi« sveta i našle dubokog odjeka u njihovim srcima. Svojim istupanjem su pretstavnici demokratskih zemalja Istočne Evrope odneli moralnu pobedu nad mehaničkom većinom imperijalista. Odluke te većine su raskrinkane i miroljubivo čovečanstvo ih ne smatra odlukama nego običnim diktatom kome se ono ne može pokoravati.

ITALIJANSKI RADNICI ZAUZIMAJU FABRIKE

Maršalov plan koji je de Gasperijeva vlada oberučke prihvatila sve više guši italijansku privredu. Svakodnevno se zatvaraju na desetine fabrika i smanjuje se proizvodnja u mnogim preduzećima. Takva vladina privredna politika, koja se povodi za interesima američkih imperijalista i njihovih

"Бави u zemlji, ima za posledicu sva veći porast nezaposle-

nosti i svakodnevnog otpuštanja na stotine i hiljade radnika iz fabrika, rudnika, brodogradilišta i ostalih privrednih grana. Broj nezaposlenih italijanskih radnika dostiže sada fantastičnu cifru od preko dva i po miliona ljudi. .

Takvoj politici izdajničkih vladajućih krugova Suprotstavlja se radnička klasa Italije. Svakodnevni štrajkovi svedoče o tome da trudbenici ne dozvoljavaju da budu marionete u rukama domaćih i stranih kapitalista. Sada štrajkuju radnici fabrika »Breda«, »IIva«, »Safar« i »Manjeti« zbog odluke · vlasnika o novim otpuštanjima radnika. Oni su zauzeli sve fabričke prostorije i preuzeli proizvodnju u svoje ruke. Pred fabrikama postavljene su jake radničke straže. U provinciji Modeni proglašen je takođe generalni pasivni štrajk u svim metalurgiskim industrijskim preduzećima u znak solidarnosti sa radnicima preduzeća »Valdevit« koji se bore za povlačenje odluke o otpuštanju sa posla preko 1.500 radnika ovog preduZeća. ISto lako U ugljenokopima Sardinije već 65 dana traje štrajk rudara u znak protesta protiv otpuštanja Sa posla 1.500 radhika. I u drugim mestima Italije štrajkuju na stotine hiljada radnika protiv izdajničke politike de Gasperijeve vlade i nastojanja poslodavaca da otpušte što veći broj radnika. U Rimu je uspešno sproveden štrajk državnih i privatnih nameštenika, a radnići prehranbene induštrije cele Italije takođe su uspešno završili svoj štrajk. Poljoprivredni radnici štrajkuju u mnogim italijanskim provincijama, zahtevajući poboljšanje nadnica i sklapanje kolektivnih ugovora s veleposednicima. Talas štrajkova se sve više širi,

Italijanska vlada nastoji svim silama da uguši pokret radnih masa za poboljšanje životnih uslova i očuvanje nacionalne nezavisnosti. Ona šalje u industriske centre, rudnike i poljoprivredne oblasti jake policiske snage i jurišne odrede da uguše opravdanu borbu trudbenika. Tako su bolicija i jurišni odredi u nameri da nasilno spreče demonstracije rudara-štrajkača nasrnuli džipovima i kamionima na povorku demonstranata, otvarajući vatru iz oružja. U sukobu je ubijen jedan radnik, dok je više njih ranjeno. Iste metode ртипеnjuje Šelbina policija i na ostalim mestima gde se štrajkuje. Svu njenu. brutalnost pokazuje postupak prema invalidima koji su demonstrirali, zahtevajući bovećanje penzija. Prema dobivenom naređenju policajci su navalili pendrecima + štapovima na invalide nastojeći da ih rasteraju. Tom prilikom je ranjeno sedam, a povređeno oko 80 lica. U znak protesta rimska radnička komora proglasila je jednočasovni protestni štrajk u svim rimskim preduzećima i ustanovama. Brutalni