Narodna milicija

својих снага, употребили за бомбардовање немачке територије, Карактеристично је да је највећи део њихове авијације сачињавала бомбардерска авијација, која је деј

ствовала централизовано по плану генералштаба, и извр- .

шавала стратегиске задатке за рачун врховне команде. Такође је карактеристично да је америчка бомбардерска авијација извршавала задатке у великим формацијама, вршила бомбардовање са великих висина, дејствовала дању и често била праћена ловцима даљег дејства.

Познато је да амерички генералштаб није успео да парализује немачку ратну индустрију и поред огромних тона бачених бомби на индустриске и економске центре, јер је она увек успевала да се од тих удара опорави, уреди или пребазира на заклоњенија места.

Тако се доктрина, да авијација, без учешћа других родова оружане силе, може натерати капитулацију, показала погрешном. Не би било правилно ако би се казало да су Американци употребили своју авијацију искључиво за извршавање стратегиских задатака, тј, за бомбардовање индустриских, економских и политичких центара на територији Немачке, Јапана и њихових сателита. Они су, у операцијама у Италији и Западној Европи, употребљавали своју авијацију и за садејство са земаљским снагама. При извршењу ових задатака карактеристично је, да су за њих привлачили не само ловачку и авијацију за блиско бомбардовање (тактичку), већ и авијацију намењену за даљно бомбардовање, Оперативно и тактичко садејство авијације са земаљским снагама дошло је до изражаја у правом смислу тек у завршним операцијама Другог светског рата, Све дотада није се схватао значај садејства земаљских и ваздухопловних снага иако је оно стварно постојало — и нису се искористиле његове добре стране.

Енглеска доктрина. употребе авијације у Другом светском рату развијала, се у неколико варијаната. Она, је употребљавала своју авијацију према догађајима у појединим фазама рата. У почетку, када је немачка врховна команда предузела све да освоји Британска острва, Енглези су штитили своју територију од свакодневних немачких бомбардерских напада, У овом периоду Енглеска је форсирала производњу ловачке авијације за одбрану своје територије, Значи, у почетку рата и све до друге половине 1942 године, употреба енглеског ваздухопловетва има одбрамбени карактер. Од оног момента, када је Немачка била, са највећим делом својих снага, ангаована на, Источном фронту, и када је престала опасност за Британска, Острва, енглеска, врховна команда врши преоријентацију у употреби авијације. Она се у овом периоду оријентише на тучење територије Немачке и њених сателита. Овом преоријентацијом дат је авијацији офанзивни карактер, а ваздухопловна, ндустрија усмерена је на производњу што већег броја бомбардерских авиона. За овај период карактеристична су ноћна дејства бомбардерске авијације, за разлику од Американаца, који су дејствовали

дању. Ово се објашњава тиме, што су енглески бомбар- |

дерски авиони били мање способни за самоодбрану од америчких, што је била слабија пратња ловачке авијације и најзад што су дејствовали у мањим формацијама, него Американци.

После искрцавања Англо-американаца у Италији и Западној Европи, енглеска, авијација је, поред самосталних задатака, оперативно и тактички садејствовала са земаљским снагама. Занесењачка схватања — да су за авијацију најважнији самостални задаци стратегиског значаја, нису дозволила, Енглезима до краја рата да, увиде значај заједничког садејства земаљских и ваздухопловних снага,

Совјетска доктрина употребе авијације произилазила је из доктрине употребе оружаних снага узев у целини,

Она, се састојала у томе, да се непријатељ може победити

нападом уз учешће свих видова оружане силе. Из овога, јасно излази да је главни задатак ваздухопловства био вадејстве са земаљеким и поморским енагама у беју и

4

непријатеља на.

операцији, а помоћни задатак — самостална дејства по објектима оперативног и стратегиског значаја. Ова доктрина је остала непромењена у току Другог светског рата и као таква била је постојана и правилнија од свих које су примењиване у Другом светском рату, без обзира на то да ли је совјетско ваздухопловетво било слабије или јаче од непријатељског.

И тада, када су немачке фашистичке хорде, користећи стратегиско изненађење, ратно искуство и преимућство у сили, продирале кроз територију Совјетског Савеза, совјетска. врховна команда је могла, захваљујући правилној доктрини употребе авијације, да маневрује ваздухопловним снагама, да их употреби онамо где је то било најнеопходније и да оријентише индустрију на тип авиона који је био најпотребнији за дотични период и најзад — да победи,

Ток Првог светског рата и употреба ваздухопловства у истом, поделили су авијацију на врсте које су биле опредељене према задацима додељиваним појединим типовима авиона, Но, то је била бледа слика, без уверења, да ће те врсте авијације оправдати мишљење које је о њима владало на завршетку рата, и без јасне претставе о начину њихове будуће употребе, Ово зато, што услед мање примене, као и због помањкања довољно искуства, нису била расветљена многа питања о начину употребе авијације.

Тек је Други светски рат јасно определио значај и улогу појединих врста, авијације. То су углавном оне исте врсте које су се формирале крајем Првог светског рата, али, природно, са неупоредиво бољим особинама. Основне врсте авијације, које ву се јасно испољиле у току Другог светског рата, на, чији су терет падали сви ваздухопловни задаци н које су потпуно оправдале своје постојање, биле су следеће: ловачка, бомбардерска, јуришна, извиђачка и транспортна авијација. Оматрамо да је потребно да за сваку понаособ, у најкраћим цртама, изнесемо 1 улогу у Другом светском рату.

Ловачка авијација

Благодарећи брзини, маневарским способностима, и великој висини лета, наоружању (топовима, митраљезима, ракетном наоружању и носивости бомби), ловачка авијација је добијала различите и важне задатке током Другог светског рата, Основна њена улога, састојала се у вођењу борбе за превласт у ваздуху. Она је то постизала ваздушним бојевима у којима су уништаване непријатељске групе авиона, или су онемогућаване да изврше задатке. Превласт у ваздуху постизала се и уништавањем или неутралисањем непријатељске авијације на аеродромима. Дакле, пред ловачку авијацију постављали су се задаци: борба за превласт у ваздуху, којој је био циљ заштита сопствене авијације, земаљских и поморских снага од дејства непријатељске авијације и њихово несметано извршење задатака.

Заштита важних центара и објеката, на сопственој територији од удара, првенствено непријатељске бомбардерске авијације.

Ловачка авијација је такође добијала пи такве задатке као: дејство на земаљске циљеве, извиђање и др.

Савремена, ловачка авијација наоружана је: митраљезима, топовима, ракетним наоружањем, а може носити и | извесну количину бомби, Тако моћно наоружање омогуБило јој је успешно вођење ваздушних бојева као'и напад циљева на земљи.

Ловачка, авијација, намењена, за дејство на фронту, базирала је на 15—50 км од линије фронта. Овако блиске базирање омогућавало је да се са њом могло брзо интервенисати тамо, где је то било потребно, да је дуже времена, могла остајати на извршењу задатака и да се штедео живот мотора и авиона. -