Narodna skupština

СТРАНА 32

НАРОДНА СКУПШТИНА ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

се лора старати да пред њим иокаже извесан успех Јавно мњење Аустро-Угарске Гшло је иавикпуто на нзвесно стање између Србије н Аустро-Угарске, па је н владама Аустријској п Угарској у толнко теже било, да у свелу одговоре нашим оправданим захтевима и очекпвањима, јер су се њима у таквој мери отежавале погодбе за аусгро-угарскп извоз у Србпју. У колико је, дакле, папредњачку владу нрптискпвало оно ранпје стање пре 1881 године, у колнко је у аему бнла незгода за склоп корисног уговора за земљу, у толико је п стање створено 1881 год. притпскпвало радикалну владу. Али то је све још од спореднпЈег зиачаја. Сгање, које стоји, неминовио утиче на стање, које се ствара. Али што је још меродавннје за стварање новога стања, то су погодбе економне, у којпма стоје државс уговорнпце једна према другој. И главна тешкоћа, која плс је ирптискивала и при склапан.у трговинског уговора од год. 1881 и прн склапању овог уговора што се сад нодвоси Народном Представништву па одобрење, то је наш економпн иоложај ирема Аустро-Угарској. Може се казати, да Ср нја збиља у року од 10 год. које су иротекле од 1881—1892 г. ннје се трудпла да поправн тај свој иоложај, п да економип положај Србпје од 1892 год. није мпого одмакао од положаја њезипог у 1881 год. Али за то се не може вривити ви радикална влада ни радикална стравка. На протпв раднкалпа влада и странка могу бацптн нрекоре зато оипма, који су у томе периоду времена највпше управљали овом земљом, па нису пншта урадплн да 1892 год. затечемо боље нрплнке за склоп трговннских уговора. Остављајућп се тнх општностп хоћу да прсђем на поједине прнмедбе, које су нам учињене. Нико није спорио, а мислим да иико и не може споритп, да су фпнанснјске, фнскалне стране овога уговора за нас нзврсне. Алп, да се Србија лостарала да у овом уговору обезбедн знатне финаицпјске користн сведочн то, што је задржала себи одрешене руке, да ће моћи евентуално нмати разних нзвора од разних пореза унутрашњих. Алн то иије било нскључиво старање преговарача. Поред фпнансијскнх користи из разних уговорних одредаба истнчу се п друге користн. Узните нпр спецпфнчну царнну. Поред тога шго снецнфичпа царина оспгурава далеко геће прнходе фпнапснјске, она пма и другнх својих добрих страна. Она пре свега оспгурава увоз у Србпју бољим производнма. Према царннп по вредности, банг, кад се та царпна нрименн потпуно а поштено, горн пропзводн имају извесну премију; а разуме се да је од велнког пнтереса за наше потрошаче, кад већ набављају своје нампрнице, са стране, да добпјају исти боље квалигете. Да пређем сад на чисто економну страну уговора, ту се управо чине главне замерке уговору, који је сад иоднесен Народној Скупштинн. Пре свега у погледу извоза каже се: да Србија овим уговором није оспгурала себи оне користи, које је раније имала. Ја мислпм, да је то најмањи прекор, који нам се може учинити. Србнја је пзвозом својим — опет кад пођемо да посматрамо са релативнога гледншта, имајући у виду економно стање у читавој Европи, и Аустро-Угарској понаособ — задобила за се далеко веће користи но што пх је раннје имала. Целокупан готово наш твоз — штојеважна ствар — налази се у погранпчном саобраћају. За све наше главне пропзводе, које ми пзвозимо, мн имамо не само оне корисги, које је дала Аустро-Угарека другим државама, и које нама даје на основу права највећега иовлашћења, већ и нарочите специјалне користи у диференцијалном царпњењу. Царина је по опиггој тарифи аустро-угарској за волове 15 форнната. По уговорној тарифп са Немачком 12'75 форината. За волове, којн се пзвозе нз Србије 4 фор. Тојеогромна разлика. Исто је тако огролна разлпка и у царини за жпто. По уговорима са свима државама, са којима је Аустро Угарска градила трговачке уговоре царина је на жнто као и по аутономној аустроугарској тарифп 1'/ 2 форинта. Наше жито учмо је нарочптом привилегпјом у погранпчни саобраћај, и за наше жнто плаћа

се само половпна царпне, што је илаћа.ју друге државе, кад увозе своје жито у Аустро-Угарску. Истина по ранпјем уговору царина на жито бнла је 50 крајцара од 100 кила а не 75 као што је сад у уговору стављено. Али треба пмати на уму, да су, у раније доба, кад је овај уговор закл.учен, тих 50 крајцара били оиште правило, општа царпна за све жпто, које се увозило у Аустро-Угарску. Треба имати на уму, даје, кад је уговор од 1881 год. закључен српско жито под истоветнпм по^одбама имало да пздржп ковкуренцију са жптом амерпчкпм, румунским п индијским. Данас не стоји тако^ данас српско жито има нарочиту прпвилегпју. Мн смо се сложпли да пристанемо, да се царина на жито попне и за то још што и то пењање царине, кад се гледа с практичне стране, нпје ништа друго до једна ироста формалност. У Угарској постоји један закон о иоступку за нзвоз брашна (МаШуег&ћгеп). Угарска извози велику количину брашна у западне државе. По томе закону сваки извозник брашна добнја натраг цариву за увоз пзвесне колпчине жита. И кад се погледа статпстика из ранпјих година, онда се може видети да је готово за све жито увезено из Србије у АустроУгарску враћена царина извозницима брашна. То значи да царпна. коју илаћају увозпици не угиче на царину жпта, било да је та царпна 50 илп 75 крајцара за то, што се зна да ће онај, који куиује то жнто добити ту царину доцније натраг. Имам да напоменем неколико ствари, на које нпје одговорпо мој колега г. Пачу, а које се односе на ветерииарну конвенцпју. Г Сгојан Новаковнћ је напомеиуо. да су полптпчке нрилике друкчије бпле да би ветеринарна конвешшја била боља. Господо, ја нисам тога мишљења. Моје је мишљење да је економно стање у Србији бпло боље, да је Србпја била и спремнија, да води еамосталну економну политику, и да није у толнкој мери уиућепа била на аустро-угарске ннјаце, да би се опда можда могле у тргожчком уговору добптп јога веће корнсти, да би могла Србпја аустро-угарске производе тарифом јаче оптеретнтп, да би могла у јачој мерп заштитити занате н зачетке своје иидустрије. Али, п да су биле боље погодбе у Србијп, никако не верујем у то да би ветерпнарна конвенција бпла боља а ево из кога разлога. У томе погледу АустроУгарска је везана, као што смо и ми везани према њој; Аустро-Угарска морала је наметнути нама све оне погодбе у ветерниарној конвенцпјн, које је оиа и сама морала примити према Немачкој. Немачва пак са своје страпе и ако^је у интимнпм односима са Аусгро Угарском морала јојје паметнути пзвесне погодбе из неопходне потребе, која потиче за њу због њених одпоса у погледу извоза у Енглеску. Строге мере у Инглеској натерале су Нсмачку да осигура своје ппјаце од уиошења сточне заразе пз Ауегро-Угарске. И Аустро-Угарска то псто чпни према нама. И кад би Аустро-Угарска употребила лабавпје мере према нама, могла би бити изложена опасности да се могу унети сточпе болестп из Србије и рпзпковати да јој се због тога њеноме извозу затвори увоз у Немачку. Наше погодбе у ветерннарној конвенцијн ннсу нн у колико теже од погодаба, које је она морала нримитп према Немачкој. И с тога ја ве верујем, ма какве прплике полптичке да су биле у нашој зсмљи, да би моглп добпти боље погодбе у ветеринарној конвенцијп него што су ове које садржи предлог поднесен Нар. Скупштини. Предеедник — Има реч г. извсстилац ради личног обавештења.

(Наставнће се)

Рдговории уредпик РаНКО ПетрОВИ$

Штампа српско-краљев. државне штампарије