Narodna skupština

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУИШТИНСКОГ РАДА ПРЕТПЛ.АТУ ПРИМА СРПСКО-КРАЉЕВСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА II СВЕ ПОШТЕ У СРБИЈИ

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ ЗА ДЕО ОВАЈ САЗИВ : ЗА СРБИЈУ 5 ДИНАРА ЗА СТРАИЕ ЗЕМЉЕ ТОЛИКО ИСТО С ДОДАТКОМ ПОШТАРИНЕ

УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР СКУПШТИНСКИ РАНЈ^О ПЕТРОВИТ\

БРОЈ ©

СУБОТА 19 ЈУНА 1893

ГОДИНА III

8 САСТАНА^ 11 јуна 1893 у Београду

НРЕДСЕДАВАО ПРЕДСЕДНПК, Никола П. Паши! СЕКРЕТАР, Љуб. Јоксимовић (НАСТАВАк) (0 уговору, В. Петровић). Јуче је овде наиомеиуто, да је немачка ветериаарска конвенција истоветна с нашом. Признајем, госиодо, да има много сличности, али главна једна тачка у нашој и у аустроугарској конвенцпји нису једнаке ; оне се ту потпуно рачликују. А разликују се у томе, што Немачка одобрава АустроУгарекој, да њена стока не подлежи карантинирању, јер оно осмоднсвно задржавање стоке на местима, где је »ијаца, ннје ништа друго него карантинирање п то карантинирање за здраву стоку, јер се болесна задржава већ на граници. Те дакле одредбе о карантинирању нема у уговору Аустро-Угарске с Немачком. Има нешто друго, има услов, да једна илн друга страна уговорница пма права да пзашил>е своје кортролоре, те да се лично уверо о стању здравља стоке у земљп друге стране уговорнице. Али та се одредба показала као непрактпчна и у самој Немачкој и у Аустро-Угарској ; јер се стока може лако склонити кад дођу такви комесари за преглед : п са тога се не хвале ни Немцп ни Аустрпјанцн са својом ветеринарском конвенццјом у овом погледу. Али свакако је овај услов блажији него онај о карантовању, ко.ји се налази у нашој ветерин. конвенцији, а нема у немачко-аустрпјској конвенцији ни онпх одредаба, где се једнострано нропису.ју правила, како ^е се извештавати о стању сточнога здравља. У чл. 4 наше конвенције стоји : да би се Аустро Угарска уверила о добром стању здравиа стоке српског порекла, задржава себп право, да је иодвргне по нрелазу њеном прек > границе накнадном ирегледу и посматрању ветеринарском у местпма за тај рад нарочиго означеним, а како ће се ово вршити, остављено је да аустро-угарска влада сама нропише. Ово је једна једнострана концесија дата Аустро-УгарСКп Ј- Овај је чланак тежак за нас у толико впше, што ће се ово в Ршити без споразума са нашом владом и ми морамо да ц Римамо оно, што нам се проиише. 0 оним осталим тачкама ветеринарске конвенције, о коЈима су говорпли г.г. иредговорници са много знања и разу-

мевања, ја нећу нп да говорим, ного ћу да говорим о једној околности, на коју нико није скревуо пажњу. У закључном протоколу у тачки 3 стОји једна одредба, која се ио моме нахођењу не може добро да разуме, кад се уиоредп са одредбом у тачцп б-тој. Дозвол'те ми, да је чрочитам. Тачка 3 гласп : (чита) „Одредбе конвенције односно заразе важе само за жпвотиње, сирове сточне ироизводе и друге предмете означене у чл. I, које су пореклом из области уговорних страна. Допуштање увоза и провоза ових артикала нореклом пз других земаља преко области једне од уговорних страна, не улази у састав ове конвенције." Та одредба. упоређена са одредбом у тачки 6-тој, која гласи: „Сточни транспорги иореклом из једне уговорне стране, кад прелазе провозно преко области друге стране, могу се подвргнути само оним ограничењпма, којима је потчињен и увоз стоке нрема одредбама ове конвенцпје о заразним болестима", — изгледа као да наши транзити имају сметње тим, што се у свему подвргавају одредбама, које вреде за увозе, а транзитп њиховп не стоје под истим тешким условпма. Менп није јасно бпло нп јуче, а данас ми је још мање јасно, и с тога не би било с горега, да се о овом мало више проговори, те да се зна, шга овпм добијамо, а шта губимо. Ја сам исцрпео примедбе, које сам имао да учинич. Слажући се са одбором, који је прегледао овај уговор, да њпме пије одговорено потпуно очекивањпма Народног Представнпштва — ја ћу ппак гласати за уговор. Милан Ђурић —• Господо! Сам тов дебате, која се водп о овом предмету, показује, да је он од врло велике важности по економско стање и углед наше земље. Сва г. г. говорници замерала су појединим тачкама овога уговора, алп се само један изразио, да ће гласати против уговора. То је за мене јасно, да овај уговор мора у целини да се оцени је ли користан за интересе наше земље, треба ли да га примимо, или да га одбијемо? Сва господа, која су замерала појединпм тачкама, изјавила су да ће да га приме. То су качали као изабраници народа схватајући интересе своје земље; то су казала господа из опозицпје као п из већине, да ће овај уговор да приме. Палојеречиод једнога посланпка, да у аашој земљп има људи, који су билп пријатељи аустро-угарске политике. Ја хоћу да кажем да у Србијп нема нријатеља Угарске политпке, него нма прпјатеља једино српске земље и њених интереса. Немојте дакле да се разбијамо и је,1ан другом не верујемо, те да дозволимо да се оправда она српска пословпца: „Две се рибе на једној ватри пекле, на једна другој не веровале". Као гато знате, господо, ми не можемо да бежимо од псторпјског развоја после берлинског уговора на балк. полу-