Narodna skupština

17 САСТАНАК — 23 ЈУНА

СТРАНА 101

дакле никако за то, да се и цремештан*! учитељи иепнтуЈу, већ једино да се ислнтују ради оцене они, који нису кретани, или они, који су кретани самч у почетку школске годиие. Но пошто се ми сад налазимо, као што поменух, црн врају месеца Јуна, те нема могућности, да се сад ревцзија школска изврши, то је та околност била мој лични разлог, за што сам гласао за иредлог господина мпнистра просвете и црквених послова, оаакав какав је. Али то није једини разлог, који ме је склонио да дам своје мишљење, како се оио налази изложено у извештају одборском, јер подаци, који су у њему, нису потиуни. То ћу ја сад овде да додам. С последњим даном Марта месеца није се стало с премештајем учитеља, него је то настављено и у Анрилу и Мају, и тоје чинио сам данашњи госиодин Министар Дросвете и Црквених послова. Наше није сада, да овде исаитујемо, из каквих је побуда ои то чинио , да ли је хтео да задовољи иравду, да ли нз каквих других, н. пр. политичких обзира, факт је да је још на 150 учитеља у Априлу и Мају премештено. Ако сад овај број саберемо с оним, који је пред нас изнет (772), онда је ове године било око 900 премештаја учитељских. То је на свакп начин више од половине учитеља захватило, јер свега их, чини ми се, има на 1400. Црема томе, вп ћете, госиодо, разумети, да је преко целе школске године бно тако огроман покрет, така трзавица по школама, да доиста о савесиом и непрекидном раду у школи није могло бити ни говора. Уз то, дужан сам да овде напоменем, да министар просвете и црк.вених послова, који хоће да има на уму интересе школске и уз то ако хоће, да задовољи и правичне захтеве појединаца, то извршује у року, кад најмање смета редовном раду школском. То су први месеци сваке школске године, дакле од прилике до конца септембра или октобра. То је некад и било оно време, кад су чинени редовни цремештаји учитељски. Све што се доцније чини, као што је чињено са иремештајпма ове школске годпне, то није рад ни посао, који потиче из интереса наставног рада, него су то махом разлозп политичке ирироде. Узмимо само колико је учињено премештаја од 1 новембра о. г. То се впди из одборског извештаја. Над додамо томе и оне цремештаје, што су учињени од 1. аирила (око 150) онда тамо имамо 346 и овамо 150 то је свега око 500 премештаја. Ово је све учињено из политичвих побуда. Дакле, главно је што је чињено од првог новембра на овамо, ништа није чињено из интереса наставе школске, већ из интереса и разлога партијско-политичких. То су у главном били моји разлози лични, а и разлози осталих чланова одбора, ради којих смо и гласали за овај предлог господина министра просвете. Имам само јол да обратим вашу пажњу на то, да се и ми нисмо упушгали у све оне појединости, које сиадају у круг рада надзорника, јер члан 7 3 закона о основним шиолама говори искључнво о надзорнпцима, који имају на лицу места држањем испита у школи да оцене учитеље. Све остало, што треба даље да изврши један надзорник не казује се у томе члану, већ у осталим, који ће се имати преко других лица ове године да изврше. Један од главнијих тих радова, постигао би се држањем годишњих испита. Ја сам члан једног школског одбора овде у Београду. Синоћ смо имали седницу, и том приликом сазнао сам да ће се најглавнији рад, иоред оцене учитеља, а то је превођење деце из разреда у разред, да ће се то извршити са свим онако, кака се и обично врши , само у сноразуму учитеља и цо два члана школског одбора. Исто тако ће се и неки мање важни послови школски тада извршити. На иослетку имам још једну ствар да наиоменем. Тиме, што ће учитељи остати ове годпне неоцењеии, кад се узме у рачун досадашња статистика одена наших учитеља, видн се, да они неће ништа изгубпти, Зна се, да одлични учитељп не »абијају слабе или рђаве оцене, нити иак тројке. ЈИто дакле, неће за 4 годцне имати узастоице четири оцене, пеће ништа изгубити, јер и да буде сад надзора за све оиет многи и многв надзорник не би дао горњем учитељу рђаву или слабу оцену. На послетку ти људи, у колико ја познајем њихово частољубље,

— пе би никад уиустилп школу толико, те да добпју јединицу, двојку или тројку. И тако ма с које стране ствар да узмеге, овакви наставници не би никаао добпли такву оцену, која би пх лшшгла иовишице у ироиисаном року од 4 и 5 годпна. Исто је тако, што се тиче слабих учитеља. Ја не знам, да ли је у иоследње време баш оваки напредак истински, алп слабих учитеља пма врло мало. За њих не може биги предиоставке, да би баш они ове године добили врло добру оцену. Ако би и ове године добили двојку, били би може бпти отпуштини, — и то је све. После кратког времепа могли би бити опет иримљени. И тако једна оцена, која би се оваком учптељу дала не може много да му промени резултат од 3 или 4 на какве оцене. То су разлози, који су ме руководили у овом питању, а које сам сматрао за нужно, да сиоменем овом приликом. Нрема томе, ја остајем цри своме мишљењу, које сам као члан овога одбора дао, и гласаћу за предлог господпна мин. просвете и црквеннх послова с иапшм додатком одборским. Арса Прокопијевић. — Ношто сам уверен, да има половпна учитеља, који нису иремешгенп. сматрам да је то толико велики број да треба да се ревизија изврши. Од 774 учптеља, који су ирема извештају премештани, остало је према броју, који су изнели поједини иосланици у евојим говорима око 600 учитеља, који ннсу никада целе године премештани, којп нису иматп иеприлика, недаћа ради чега би се и њима обуставиле ревизпЈе ове годнне. Одбор у своме извештају вели о овим учитељнма, који нису премешгани, да и таки носленици ннсу могли радити под утицајем непрекидног гоњења и иремештања учитељског, те ни тамо није очекивати прописаног школског успеха. Ја ово мишљење одборско не разумем, Збиља они су могли имати недаћа, мислећи шта ће бити с њима, али никако не могу разумети у толикој мери, да они целе годиие буду заилашени те да наиусте школсви рад и да су толнко мало радили да њима не треба ревизија. Кад узмете у обзир ово што ћу сада навести ја држим да тај разлог отнада; учигељи који нису иремештани воји су остали на својим местима за време либералне владе већином нису припадали опозицији него готово две трећине су били либерали и то страсни либерали, који су за либерале агитиралп, пружали прст Јеши начелнику и министру кога треба казнити, кога отиуститп, кога кмета раскметити и кад су ти учитељи остали у школи, онда не могу дозволити да над њима није нотребно ревизиЈа да се изврши. Сем тога ви зиате, да у учитељској струци има знатан број учитељица и да оне нису биле гоњење, сем незнатиог броја оних учитељица, чији су мужеви били страсни онозиционари влади а иначе друге учитељице нису гоњене, јер свака влада сматра за ионижење, да са женама и ђевојкама нма посла и да пх из партијских обзира иремешта из места у место. Из ових разлога, које сам изнео, ја бих нредложио Скунштини, ако хоће да усвоји редакцију овог првог члана, да оваква буде : „Овлашћује се НредседникМннистарског Савета, министар иросвете и црквених иослова, да чланом 73 завона о основним школама ирописани надзор ради оцене учитељског успеха, не изврши у овој 1892[3 школској годнни над учитељима, који су премештани." Молим ако има 10 иосланнка да иотпомо:ну овај предлог. (Нотномажу га). Потпредеедник — Изволте написати предлог. Известилац Р. Петровић — 0 овако шпроком нитању, го^иодо, као што је питање рада и живота учитељског у нас, као што је питање напретка основне школе, о томе тако широком иитању тешко је збитн разговор у границе, у којима границама стоји предлог. С тога није ни чудо, што госиода говорннци овом ириликом, бпвши сведоци свију оних незгода, у којима су се наши учитељи налазили у овој школској години ; аосматрајуЛи арилике, у којима се школа налазила; бивиш сведоци свшојаких трзавица и гоњена учитељских у тој години, — није чудо што сви ти људи овом приликом н ако није баш ре 1 о томе, теже, да даду израза гим својпм осећаЈпма. А наши Народни Нредставннци од увек су били так,о__._ тоилих осећања према школи и њеним радинима, као пшЈ^уД с

Г07 ■ I

I