Narodna skupština

24 САСТАНАК — 2 ЈУЛА

иа вуну потребиу њиховој фабрици у Параћину, коју су увозили од 2 аирила 1892 годпне па до дана, када ступп у живот нов закон о општој царинској тарифн. Наш Мннистар Народне 1Јрииреде, нека нзврши овај указ. 28 јуна 1893 год. у Београду АЛЕКСАНДАР с. Р . Министар Народие Привреде, Раша Милошеви1> с. р. Исти гласи: ПРЕДЛОГ Мииистра Народне Привреде Народној Скупштини Законом о продужењу повластице Браћи Минх, фабрикантима из Параћина, од 28 марга 1891 годнне, утврђен је списак оних предмета, који се као иреко иотребни за фабрп ковање вунених ткива, ослобођавају од увозне царине и узгредних такса; а међу тим нз овога списка изостао је један предмет, без кога се израда вунених фабриката ни замислити не може, а то је вуна. Ово је спгурно дошло отуда, што се у времену, кадаје законом од 28 марта 1891 године, нродужена повластица Браћн Минх, која је највишпм решењем од 17 апрпла 1880 године, дата била г. г. Минху и Шумпетеру, па доцннје пренесена на Браћу Минх, није ни нлаћала нпкаква царина на увоз вуне, већ је доцнијпм законом о изменама и допунама у закону о општој царинској тарифи, од 2 априла 1892 год., овај артикал оптерећен плаћањем увозне царине, — те дакле није ни било потребно, да се и слободан увоз вуне наротато ујемчава. Да је пз списка ослобођених предмета вуна изостала из узрока напред казатог, види се још и по гоме, што су од увозне царине ослобођене, поред осталОг, и све врсте камгарна, а међутим зпа се, да камгарн нпје нпшта друго, него вуна у неколиво приуготовљена за даљу фабричку прераду. По самоме духу продужене повластице, њој је задатак, да заштити фабричко предузеће, о коме је реч, тиме, што Се њоме ослобођавају од увозне царине и узгредних такса сви они предмети, који бн непосредно били намењени нотребама истога фабричког предузећа; а међутим зна се, да је вуна главни предмет за фабрикацију вунених нзрађевина, н да нрема нашим привредним приликама, нема могућности, да се из наше земље набавл>а сва иотребна колнчина вуне у онаквом квалнтету, какав је нотребан за чоху и остале финије фабрикате. Према овоме, наплаћпвање увозне цариие на вуну, било би противно духу самога закона, о коме је реч, пошто се из овога, што је казато, види, да је увоз вуне са стране главнп саставни део услова за опстанак саме фабрике. Да се српска вуна, без мешања са страном вуном бољега квалитета не може унотребити за чоху и остале финије тканине, то је констатовала и нарочита стручна комисија, која је ово нитање по дужности проучавала. На основу исказатог мишљења ове комисије закључен је и уговор између министарства војног и фабрике Браће Минха, по коме су фабрикантн дужни, да за израду свпју тканина за војену потребу мешају са сриском вуном но 50 % вуне бољега квалптета из ино странства. На овај начин, а пошто је овај уговор са фабриком закључен пре донесеног закона у изменама и допунама у закону о општој царпнској тарифи, када дакле, увоз вуне са стране није ни оптерећен био плаћањем увозне царине, фабриканти би морали нретрпети знатне штете, а без своје кривице. Када је закон о изменама и допунама у општој царинској тарифи, од 2 аирила 1892 годнне, ступио у жнвот, настало је време, да се п од г. г. Браће Минха тражи увозна царпна са узгредним таксама за вуну, коју увозе за потребу њцхове фабрике-

Алп с погледом на околности, које су напред изложене, г. министар фпнансија нпје на чисто био с тиме, да ли наша држава има права, да тражи увозну царину на вуну и од поменутих фабриканата; па за то је по молби њиховој и издао паредбу царинарнпцама, да оне фактички не наплаћују увозну царину и узгредне таксе на вуну, која се увозн за фабрику г. г. Браће Минха, него да ове фабриканте само задужују са припадајућим сумама, које би ваљало на увоз вуне наплаћивати у готовом — и то све донде, докле се ово питање законодавним путем коначно не раснрави. А г. г. Браћа Минх давали су министарству финансија одговарајућу јамчевину у државним хартијама од вредности. И тако се ово пптање још п данас налази нерешено. Према томе, крајње је време, а и прилика је, да се ово пнтање законодавним иутем раснрави. Па како и сам налазим, да бп неоправдано и неправично, на и само.че духу закона противно било, када би се увозна царина на, вуну од г. г. Браће Минха тражпла и наилатила, д узев у обзир п молбу њихову по овој ствари поднесену, из које се види, да им даљи рад зависи од решења питања о плаћању увозне царпне на вуну, част ми је предложптп Народној Скупштини, да би она изволела донети овако решење: „Браћа Минх, фабриканги нз Параћина, ослобођавају се од плаћања увозне царине на вуну, потребну њиховој фабрици у Параћину, коју су увози.ш од 2 априла 1892 год. па до дана, када сгупа у жпвот нов закон о општој царинској тарифи". ИБр. 2810. 30 јуна 1893 год. у Београду. Министар Пародне Привреде, Раша Милошеви^ с. р. Потпредседник — Предлог се овај уиућује одсецима. Сад прелазимо на диевнн ред. На дневном је реду нретрес буџета монопола дувана и соли. Изволте чути г. известиоца. Известилац Димитрије Димовић нрочита цео буџет монопола дувана (Ирнлог V „Народној Скупшгиии") а за тим пзвештај одборски (ст. 153.). Потпредседник — Ориступа се иачелном иретресу буџета мононола дувана. Има реч г. Вукашин Петровић. Вукашин Петровић — Кад сам јуче узео реч да говорим о буџету дирекцпје српеких државиих железница, имао сам да учинпм примедбе на буџет ирнхода; а даиас, кад сам узео реч, да говорим о буџету моноиола дувана, узео сам реч, ие да чпним псиравке у овом буџету, јер немогуће је исправитп све погрешке у њему, него да вам покажем да је погрешно састављен. Сам буџет прнхода није састављен, како је до сада то рађено, није довољно јасно изведен. У досадашњпм предлозима у буџету монопола дувана детаљно је изведено било, колико је дувана у коме округу потрошоно, и из тога прегледа могли сте видеги потрошњу дувана у целој земљн. У садашњем предлогу буџета монопола дувана нема ни тога. него се сумарно спомнње, да ће прплод битн 9.500.000 динара. Мени се чнни, што је буџет ирихода детаљније, на ситније, пзведен, у толико се даје више нрилнке свакоме од нас, да уђемо у посматрање, н да без ичпје помоћи дођемо п сами до закључка, шта ваља још чинити да се ова корисна установа у добром иравцу развија. Ја држим да ми нећете протпвуречити, да је врло нотребно, да се буџет ма које струке што тачније прави — како буџет расхода тако н прихода. Говорећи о буџету прихода, који је пред нама, чини ми се, да није довољно стварно нредрачуњен. У њему је само једна позиција сигурна, и то она, да је за 4 месеца. од. 1 јануара до 30 аирила наплаћено 2 1 ),, милиона динара. Четирп месеца су трећина године, и ако се узме, да ће се толика