Narodna skupština

СТРАНА 172

НАРОДНА СКУПШТИНА ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

сума и за идуће две трећине сразмерно првој наплатити, онда би годпшњи приход изнео 7,700.000 дпнара, а не би дотерао дифру од 9,500.000 днн., која се у буџету предвнђа. Рећи ће се, да је лицитадијом утврђена сума од 9 1 1 2 милиона. Основа, гарандија за приход иије лидитадија него кауција. Ја не знам како стоји ствар са кауцијом, јер не видим из дзвештаја одборског, да се одбор унуштао у расматрање : јесу ли довољне положене каудије да обезбеде овај дриход; али насигурно знам, да ако оне не дају гаранцију за овај прпход, онда ова сума од 9Ч 2 милиона пребаченаје,—јер по стварнсм рачуну, нриход монопола дувана, — не може претурити цифру од 8,000.000 динара. Ја вам ово сдомињем, колико да видите — да у овој нрилици, где је реч о буџету, ваља се дослужити свима средствима, да се до стварне истине дође. Буџет прихода, као што сам вам поменуо, није довољно јасно изведен. Нису у њему изнесепи подаци, који би нам могли посаужити да дубље уђемо у ствар. Али још је непотпунијп буџет расхода. Буџет расхода днрекцпје српских државних жељезница без прекора је. Изведен је до крајнпх ситница ; нема никаквих мешавина између позиција, док овде у овом буџету налазите нозицпје тако измешане, да вам се одузима могућност сгварне комтроле. У одељку: општи трошкови, прва позпција гласи: „на куповину спрових дувана у земљи и са стране." 'Га позиција треба да се раздвоји у две, да се зна, колпка је вуповина дувана у земљи, да се зна колико се купује са стране; да се води рачуна о томе, шта се код овога расхода оставља за наше пр извођаче дувана, а колико се троши за стран дуван. То није ради радозналости, т. ј. тек само да се зна ; — то је стварна потреба; то засеца у нривредни живот нашег народа. Према томе ја налазим, да је сам дрвп ред, прве позиције из одељка: „Општи трошкови", требао да се подели на две позпције, на куновипу дувана у земљи и на куповину дувана са стране. Осим тога у истој позицпји долази читав ипз других намирнпца, и за све то се ставља цифра расхода 1,277.750 динара. Сем кудовине дувана, ту је урачунато и куповање цигара и бурмута. Ја мислим, да то треба засебно ставити, дг. се тачно зна, колико се даје за цигаре п бурмут, које се са стране увозе. Нрема томе из ове једне позиције могле би се ове четири оделите позиције саставитп: прво, колико се даје за набавку сировог дувана у земљи; друго, колико за набавку дувана са стране; треће, колико за цигаре и бурмут; и као четврта позиција, шта се троши за набавку оруђа и исплату радника око сређивања дувана. То треба детаљисати не ради радозналости, него ради могућности стварне контроле. Тако се ради и у буџетима великпх држава У њима се никад у целини пе обухвата неколико ствари него се детаљно каж •, колика је сума одређена на једну, колпка на другу, колика на трећу цељ. То је дрва дримедба, коју сам имао да учиним на буџет расхода. Другу цримедбу имам да учиним код друге тачке одељка „општи трошкови". Друга тачка не треба да дође у ред, у коме јесад, јер њоме се не предвиђа никаква сума издатака, Та тачка гласи: „Ако се у земљи произведе више дувана, но што је у фабрици за подмнрење потребно, вишак дувана откупиће се новцем, што ће га Управа на залогу откупљеног дувана позајмити од Сриске Народне Банке а на рачун прихода дуванског монопола 1894 године." То је једна одредба, која треба да дође натраг међу одредбе у рубрику: „Општа наређења." То је овлашћење, које се даје Управи монопола, да се задужи код Народне Банке, ако буде јача производња у земљи, него што је кредит за куповину дувана одређен; пошто се овом рубриком не тражи кредит, онда по природи ствари треба да дође у одредбу: „Оишта наређења" а не у текст буџета. Трећа позиција у истом одељку гласи: „На исплату раденика и раденица као и на све трошкове око фабрикације дувана 384.750 динара."

По мом мишљењу, овде се мешају издаци личне природе са нздацима стварне прнроде. Ја држим, да би било боље, одвојитп као засебну позицију: „на илату радепика и раде ница", а као другу иозицију ставити: «на све трошкове око фабрнкације дувана." И сама величпна цифре преко 384.000 динара, даје новода, да овн издаци треба да се подвоје на две нозиције, опет не из радозналости него ради олакшице контроле. С овом позицијом стоји у везн позиција 13, 16 и 17. У свима овим иозицијпма помињу се и траже се кредитн за оиравку зграда дуваиског моиопола. По мом мпшљењу, све то иозиције треба снојнтн у једпу, јер не треба да се дели кредит на оно, што пде на поправку и донравку зграда дуванског монопола. То треба да је груписано, и онда би имали јасан преглед, да знамо, шта се троши на омравку и дозиђивање монополских зграда. Овде су те иозиције раздељене, а требало нх је све уједно спојити. У 7 позпцнји каже се: „иа кприје за зграде. у које су смештена надзорништва и дуванска стоваришта и на канцелариске трошкове за огрев н осветљење управе фабрике дувана и свију кавцеларија 58000 динара." Ја не знам, какве везе има кирнја на зграде, која је утврђена, иозната нанред, са трошковима канцеларпскпм, којн се не могу тачно предвидети. Ја држим, да ове познције треба да се раздвоје и као прва да се стави: „на кирије за зграде," а за канцелариске трошкове и т. д. да се образује засебна познцнја и то оиет ие ради радозналости него ради контроле. Да вас не задржавам впше са побрајањем дојединих погрешака, које налазпм у овоме предлогу, имам да нагласпм још једну околпост, и то је код тачке 16 и 17 управе монопола дуваиског, којнм јој се даје овлашћење да зл амортпзацију својих зграда може уиотребнтп на 25.000 дииара, а на амортнзацпју машина и алата 15.000 дин Ово је гражење оправдано; јер свака зграда троши се унотребом. И са свим је оправдано п иаметно иобрпнути се да се из годнне у годину ове зграде отплаћују, те да нам не иадну доцнпје на терет сталних сума, када се истроше и сруше. Дакле, правилно је то што се предвиђа, али једино због чега ја узпмам реч сада, то је, што се у примедби иод звездпцом даје овлашћење, да се и од кредита на амортпзацпју зграда и машина може у овој годинп утрошити на дозиђивање фабричких зграда. Ја нећу да номињем потребу дозиђивања, јер она доиста иостоји. Ја разумем да она треба да се нампри чим се ириходи увећају, разуме се и расходи бпвају већи и зграде, у којима се сада ради са сто раденика биће малене за већи број, али кад је иотреба, која се не може одрећи, онда би требало отворено казати „за оправку или дозиђивање зграда треба мн 37.500 дпн." И ја држим да нико од нас не бн могао да проговори ни једне речи протнв тога, јер видимо да се заиста монопол дуваиа код нас корисно развија. Али неправилност, која је у овом случају учињена, не може се ћутке дрећи и ја је спомињем не за то, што ово треба сад исправити него зато да се у будућем буџету учине нсправке и да се при саставу тога буџета има на уму ово што сам овом приликом рекао. Миниетар Финансија М. Вујић — Господо, после говора иоштов. иосланика г. Вук. Петровића, ја ћу имати да дам са своје стране одговор на његове примедбе, које је учинио у начелу а у питању о самој разради овога буџета, а за тим ћу говорити о нојединим тачкама његових нримедаба. Дужност ми је да одмах напоменем, да само грађење буџета, т. ј. како буџет треба да буде разрађен, није предвпђен законом буџетским код нас. Сем тога морам да нагласим и то, а сетиће се и г. г. иосланнци, који су ту од ове две-три године, да сам ја као министар финансија спремао пројект закона о буџету, којим би требало прописати за све струке и гране државне, како треба буџет да се пзрађује и како треба да се унотребљавају буџетске позиције. У нашем старом буџетском закону то није прописато, и за то ми рамљемо и данас и у изради буџета и у поступању са буџетским