Narodna skupština

СТГЛНА 222

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

како има хајдука у ужичком округу, и ико није ни једног јединог Сило. Једном од првпх београдских трговада, Тићи Марковићу, донесена је једна пасквила, у којој му се тражи 100 дуката у име уцене. То је била ујдурма, да бајаги у самој ирестоници нема сигурностц, али, благодарећи увиђавности тога човека, он је веровао да је то ујдурма, и нпје од тога иравио никаква капитала. Да би било отежано стан>с у земљи, и да би се пзазвао конфликт са суседним државами, ја вас нодсећам само на то, са колико је мало иажње говорила ваша штампа о томе, како се шверцују говеда (чујесе: па зар није тога бпло, ако не верујеш, пнтај Генчића . Не уиуштајућн се у расматрање тога факта, је ли бпло шверцовања говеда или не, оно на што хоћу да обратим вашу пажњу, то је држање, које није одговарало доетојанству (Јрбије, то је држање, којим се ишло на то, да се надражи Аустро-Угарска протрв владе, иротив Србије. Госиодо, ви се сећате Скунштине, у којој сам ја приликом, кад се у штампи појавила вест, да је један од вашпх другова шверцова^о говеда, поднео једну интерпелацнју у Скупштпнн. Ми смо узелп да би та ствар доиста кадра била, ако би узела већег размера, да ироизведе сукоб са Аустро Угарском. И шта смо радили? Мп смо подпели пнтерпелацију, алн смо молили да се она прочнта у тајној седницп. За то јавно мпшљење није ни знало. На ту нашу пнтерпелацију ннје пи одговорено и мн, црп свем том, од тога нисмо иравили каиитала. Ечо, господо, са коликом смо ми смотреношћу, са коликом пажњом, улазнли у расправу једнога, гако деликатнога нитања, које се тиче Србнје не само у њеним унутрашњпм већ и у њеннм међународним одношајпма А са колпкоје пажње ваша штампа тврдила, да се шверцују говеда, иа чак и то, да се шверцују са знањем владе. Ништа ннје пропуштеио, чиме би се јавно мншљење загаласало , нпшта није остало неупотребљено с ваше стране, чиме би се јавно мишљење раздражило и довело у забуну и гнев. Ја само номнњем случај са атенгатом на г. Пашића. Господо, ја сам готов, да учнним правду свпма л,удима, који су били пре мепе на влади, оннма, који су сад на влади, и онима, који ће битп на влади. Ја држим да ннједна влада, да нпједан од чланова владе немају разлога да пзазивају нротив себе своје противнике, а најмање да још н такве ствари наређују, да се пуца, у намери да се убнју прваци народни, да се убпје једаи човек, који има ма колико утнцаја на гок догађаја у својој отаџбини. Сви вн знате, да је од те ствари направл.ена толпка ларма и галама и да онда нпје ннкакво чудо, што су људп и прпјатељи г. Пашића нашлн разлога, да се свете на другим тачкама за то, што је учињен покушај да он буде убијен. Ја верујем да међу вама пма половипа људи, који верују тако исто, као шго верујем ја, да ту од атентата нп спомена нема. а колико је познаго у последн.е време почињу да верују свп, иа и сам г. Пашић, а да је тако, најбољн је доказ то, што онај пандур, који је за тај атеитаг оптужен, осам месецн лежн у пригвору, јер је био претрес, на који г. Пашић није дошао; што је одређен други претрес да г. Пашић дође, он је иозван па ипак за то није дошао, а тај пандур још и даље лежп у притвору, Мени изгледа да и сам г. Пашић већ увиђа, колико су криви његови ирнјатељи, који су га унелп у струју онасну и незгодну за њ, да му сад савест не допушта да пде на суд и тужн човека, јер нема уверења, да је тај пандур учинно атентат на њега, него да су криви његови прнјатељи, којп су се склопили око њега и нанравили недостпјцу и одвратну спекулајију са том случајвом појавом. Даље, господо , има још једна иојава, која је и владу, која је и мене лично, неиријатно дирнула, у то доба, а то је изјава мога земљака, г. Катића, као човека са великим реиутацијама, којп је изјавио, како је његов живот у опасности. Оно, што сам казао, да је мене то најнепрнјатније дирнуло, то је пз разлога, одношаја мојих са г. Катићем, могл, уверења које сам њему дао, лично ја, да главом мојом јамчпм, да се њему не сме апсолутно нишга учинитп. И при свем томе, што је он од мене усмено чуо такво уверење; што је знао колико

имамо заједничког у нрошлостн; ири свем томе, тај човек сма•грао је и мислио, да је потребно, да у јаваост унесе његов момент зебње, његов момент гнева, његов моменат раздраженостн. Радн иравилније карактеристнке ствари, ради правилније карактеристике чиниоца, који су се пред нас ставнли, ја ћу да наведем један можда непрпјатан, али ипак истпна постојећи факт, да ннје нрогурена вест, да је тражена интервенцпја, једног страног посланнка, и утнцај његов да се влада у Србијн иромени. Из дужног призрења Ја нећу да именујем тога страног носланпка. Алн констатујем то, да је менп 17 декембра 1892 год саопштено од стране Крал>евског Намесннштва, како је један странн носланпк но молби г. Пашића долазио н тражио, да се ја удалим из кабпнета. (Камо среКе!) — Велите вн, камо срећа, а ја опет велпм, да то може донети саму несрећу. Независност Србије је утврђена н обезбеђена. Наше сукобе можемо мн и сами изравнати; мн имамо толико снаге, да се самп измирнмо, да се препиремо, да сами казни.чо сваког за оно, за пгго је крнв, алн оно, што смо свн дужнп ирема земљи, према достојанству, угледу, и незавнсности наше Краљевнне, то је, да нпко од нас не сме допуститп, да се ма ко меша у наше унутрашње одношаје. Гњева је бнло, госиодо, бнло је пренагљености, срџбе и мржње! И кад ја то признајем, онда дужан сам, да дадем објашњења ономе, што сам ономад казао, да пнкаква установа, ннкакав закон није у Србијн био рђав, пего су рђавп људи; да је Србија богата установама и законнма, али оскудна у људнма. А за што су људи у нас рђави? — Осећам дужносг, да вам н о томе дам своје мишљење! Потпредседник — Молим вас, госиодине, ви се не онтужујете за то, што у Србијп неко неваља, а неко ваља. Молим вас, немојте се удаљавати, већ одговарајте на тужбу. Стојан Рибарац — Молим вас, господпне иотпредседннче, у овој оптужбп употребљено је много стварп, којима у гужбп није бпло места, употребљени су такви недостојни из рази, од којпх ја за ове три седнице скушптинске ниједан нисам ионовио. Потпредседник — Ви имате само да одговаратена тужбу. Стојан Рибарац — У овој тужби унотребљени су изразн: „злочинци", „фалзификаторн", и многп други. И кад ја као тужени, могу са толиком хладнокрвношћу да не вређам никога, нрелазећп нреко тих израза, онда, мнслпм, ништа вама не чини и не смета, да чујете погпуну одбрану једног човека, кога оитужујете. Узрок, госнодо, свнма нашим недаћама, свима нашим несрећама, треба у ошите тражпти у оним нроиоведањпма, која су се иочела још пре две деценнје ироноведатп против сваког ауторитета, против патриотизма, прогив родољубља, нротив частп и лојалиостп. Узрок греба тражнтн у оној осветп, којом се кпти партиски живот; у ономе, где једап, кад имају сву влас-т у рукама својим, пмају и људе, који су с њима једног мишљења; а кад тренутно престану да имају власт, у том већ тренутку, сви напуштају владу, сви су против ње. Дакле, у томе су узроци те несреће наше, којој смо ми дужни да нађемо лека. Вама неће бити неиознато, да је 1885 године, после наше несреће на Сливницп, тадашњи мннпстар-иредседник, дочекан у Београду са Адресом, а кад је сишао с власти 1887 годпне, њему су тада полупалп прозоре на кући (то је Београд)! а нису вам непознате нп друге слнчне неморалности. И ја сам, нраво да кажем, ностао у томе фаталнста, и почео сам вероваги, да изван свију овпх узрока, којч деже у нашем животу, нашим људима, нма једна невпдљива сила, која не да, да буде добрнх људи у Србији. Има, велим, једна невидљива сила, која људе дражи једпе против другнх, која их завађа, која чнни да неваљају нп Ристић, ни Пнроћанац, ни Гарашанин, ни Новаковић, нп Радивој, ни Чумпћ, и која ће учинпти да нећемо ваљаги нп један, и да за кратко време очевидно неће ваљати ни Докнћ ни остали његови пријатељи ? Господо, ја и моји другови, дошли смо овде с уверењем да смо невннн ; али ја вас молим да верујете, да што се тиче и њих и мене, да би ми и као невинн кадри били да нри-