Narodna skupština

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

♦

СТРАНА 404

Жзвеотидад — Разуме се, све, дакле и алкохол, који се овде добија, није га било могуће одвојитп, те и ракија, која се гради из скробних материја, овде се подразумева. Жилош Богдановић — Кад Је гако, господо, ја мислим, да бисмо ми овде учинили неправду појединим крајевима наше отаџбине а та би се неправда учинила од самога Народног Представништва што свакако право није. У крају округа пожаревачког и једном делу округа подунавског па и подринског. махом су виногради затрги фплоксером, а знаге и то да су ти крајева изгубили и воће, од разних пнсеката, од гусеница и других. Народ, по нужди оптерећен тежачким иословпма, морао је да се стара, да пронађе пута н начпна, те као што рекох по нужди, пронађе овај начин прављења ове ракије, те да крепи своју снагу, н заго самеље свој кукуруз, направи тај скроб и иече отуда ракију и сад, кад бн се усвојио овај члан 3, ја кажем, да би се том крају учинила грдна неправда од нас, поред неиравде од Бога учињене, унпштајем вннограда и воћњака, и с тога бпх ја бно мишљења, да се овај члан врати одбору, те да га он редигује, и да на тај начин, ослободиио ове крајеве од те неправде. За то молпм 10 посланика да ме у овом предлогу потиомогну. (Помажу га). Вогосав Поповић —• И ја устајем да потпомогнем иредлог г. Мплоша Богдановића, јер сам уверен да наш сељак троши код куће више ракије но вина, пошто вина мало п има. Па кад је тако, онда оии купују ракију од кукуруза. Тако је један пронзводно ту ракнју од кукуруза у округу топличком, селу Сићеву, и ја сам пробао ту ракију, па сам видео да она може да подмпруЈе потребе народа. Међу тим овде има две добити, прва је, што народ продаје кукуруз, а друга, гато не мора да купује ракију скупљу, већ јевтинију од кукуруза. Дакле, и ја сам за то да се овај члан врати у одбор, и да је с ,10бодно ироизводити ракију од кукуруза. Министар привреде Раша Милошевић — Овде се хоће да монополпше алкохол п шнирптус; а онај, што се производи у казанидама од оних остатака иосле млива, то нпје алкохол него ракија. Алкохол има своје извесне јачпне н ио томе овде не може да се разуме и ракија, која се производи од ма каквпх скробнпх материја, већ овде има да се разуме алкохол, који има 75% продента. Дакле, алкохол, који се фабричким путем производи а неће да се монополпше — Ј 'есте ракија, која има 15—20 степени. Стојан Станковић — Устајући да подпомогнем предлог г. Богдановпћа, хоћу да проговорим неколико речи о томе. Ја сам имао нрилике да путујем преко пожаревачког округа и кад сам био код једнога пријатеља на конаку, било је речи о ракијн, која се прави од кукуруза. Ја сам позвао тога домаћина, који је исиекао ту ракију и видео сам да она може да послужи за домаћу нотребу. Дакле предлог г. Богдановпћа је уместан а што г. министар говори о јачпни ракпје, та јачина требала би да се нропише, јер би се иначе п ова обпчпа ракија могла моноиолисати. Драгомир Рајовић — Ја ћу да говорим у истом правцу у коме је говорио и г. Станковић. Алкохола има у сваком нићу без разлпке и с тога треба одредпти степен алкохола јер он се најбоље у домаћим пићима и шверцује, пошто се прво иретвори у друго пиће, па се после печењем изводи. Треба дакле казатп до кога степена алкохол треба да се монополише, јер се иначе овим начином печење оваке ракије забрањује и према томе нотребно је да се у овом закону каже, до кога се степена овде ракија подразумева, јер ће се иначе једна и друга подразумеватп без разлпке. Милош Богдановић — Ја сам задовољан са одговором г. мпнистра народне прпвреде. Овде то не стоји. Овде би се иотпуно овај члан могао да прпменп и на ракију, која се од кукуруза справља и због које сам јатражио, да се овај члан врати у одбор. С тога ја п сад тражим, да се овај члан врати у одбор и тамо редпгује тако, да ова ракија буде у изузетку чл. 3 овог закона. Кад и г. министар и сам известилац пристају да се овај

члан врати у одбор, онда више о овом члану не може бити говора, он се враћа у одбор. Изволте чути даље. Известилац нрочита члан 4. Потпредседник — Усваја ли Скупштина нрочитапи члан? (Усваја.) Известилац прочита члан 5. Потпредседник — Прима ли Скупшгина члан 5-'п ? (Прима.) Известилац прочита члан 6. Потпредседник — Прима ли Скупштина члан 6-тп? (Прима.) Известилац нрочита члан 7. Љуба Јоксимовић. — Ја мислим, господо, да овим чланом неће се моћп постићи оно, што је и г. министар фцнансија хтео, да се осигурају приходи монопола од државне штампарије. Ево, шта се у првом ставу овог члана каже: „на унраву државних моионола преноси се радња и штамаање свих врста моноиолисане арпце, поштанскнх, таксених и крчмаринскпх марака. Државни приходи, господо, баш и рамају с тога што исто надлештво, државна штампарија, и штампа и продаје монополисану артију, Треба поставити разлику, да онај који штампа не сме и да продаје. Ја сам тога мишљења, да се може оставпти. да се у државној штампарији штампају те монополпсане артије али никако не могу допустити да се у истој и продају, него само управа монопола. Али семожедодати и рећн, да ће управа државнога монопола подноситн рачун о тој продаји г. министру плп Главној Контроли. Госиодо, мени се чини, да сав дефицит и подбацивања у буџету долазп отуда, што нема никога да контролпше државну штампарију шта она штампа и нродаје Кад би било те контроле, онда не би могло бити тога, да се нека историја општа за школе од Јована Ђорђевића штампа у штампарији државној о државном трошку, па после да се продаје као да је о трошку Јована ЧБорђевића штампано. Кад би било контроле, онда се неби могле штампати о тротку државне штампарије граматике латпнске од Јована Туромана иа после да пх он продаје као о свом грошку штампане. Место тпх књига боље бп било да се о државном трошку пттампа читанка за гпмназију, које нема већ од трпдочегирн годпне. Али, господо, у томе надлештву не гледа се на државне ингересе, но се више пази на пнтересе поједпнаца, на пнтересе оних људи који стоје у пријатељству са управником И није чудо онда што државнп прпходи у таком надлештву рамају. Кад би се впше иазило на књпге, које треба да се у државној штампарији штампају, онда би на прво место било корисно да се штампа историја постања од Хекла, а не да се штампају неки списи Јована Авакумовића. Ако хоће да се осигурају прнходи државне штампарије онда треба у овом члану изреком наредити, да државна штампарија може штампати, али да продају може вршпти само уирава монопола, плп ако управа монопола имадне своју штампарију, да штампарија само штамиа а управа продаје. Кад би било контроле, не бп се у државној штампарији у слпкама пзрађивала радикалска зла на оној артији на којој се штампају „Српске Новпне", и онда би тај приход ушао у државну касу и не бп било подбацивања у буџету, и као што јуче рече г. Стојан Новаковпћ, ако се и у будуће ради, као што се је радило у прошлости, онда ће и даље бити нодбацивања у буџету. Министар Финансија Мих. Вујић — Ја мислим да се чланом 7-им постиже оно што захтева г. Јоксимовић. Израда је п даље остала на државноЈ' шгамнарији, али се у другом ставу каже: „иродају мононолисане артије вршиће управа монопола државних, а за марке само ће руководпти пзрадом а пзрађеие предаваће дотпчним мииисгарствнма" неће се установљавати неки нов апарат, него ће вршити управа монопола дувана. Оно, што жели г. Јоксимовић, да се осигура контрола прихода, то је овим чланом иостигнуто, јер се изреком вели, да ће иродају моноаолисаних артија вршити сама уарава државних моноиола, а тако исто да Ке она контролисати израду марака.