Narodna skupština

39 САСТАНАК — 24 ЈУЛА

СТРАНА 405

Љуба Јоксимовић — Кад се каже: радња, п штампање моиодолисапе артије, преноси се на управу државпих монопола, онда ја разумем, да ће управа монопола иматп своју штамиарију, и ако члан овај треба разумети, и применити тако, као што је г. миннстар казао, ја сам са одговором г. министра задовољан. Стева Д. Поповић — Ја имам, само једну формалну примедбу да учнним. Овај пројект завона носи наслов : „0 установљењу нових државних монопола на жигиде, петролеум, артпју за цигарете п алкохол". Та четири артикла обухваћена су новпм државним мононолом. Према томе, по овоме наслову свн чланови треба само о та четири артикла да говоре, Ја не знам, одкуд се сад у овоме члану може говорптп, и о поштанскпм, н о таксенпм, п о крчмарииским маркама, и о штампању свију мононолпсанпх артија. Ја не велнм, да сам против тога, да то дође у другн закон, о државном монополу, али то не може да се обухватп овим законом, којам се уводе монополп на жпгице, пегролеум, артпју за цигаре и алкохол. ИГгамнање монополисаних попгганских, таксених п крчмаринскпх марака не долазп у врсту овнх моногола. Драгомир Рајовић — Ја сам хтео баш да говорим у истом смислу. И мени се чпнп, да заглавље овога закона пнје саобразно његовој садржнни. У" заглављу једно сгојп, а у садржини друго стоји. Ја не држим, да треба да је заглавље мање но што је садржпна. Овде у ствари заглавље је мање. и због тога биће тешкоћа за оне, којн буду прнмењнвали овај закои. Закон поси наслов: „Установљење нових државннх мононола за жигмце, нетролеум, дигарете п алкохол®, то је све на што се он односн. Међу тим, он третира и оно, што се не каже у заглављу да третпра. Он третпра п рад о ноштанским, таксеннм н крчмарпнским монополисаним артијама. Овп су артнкли уиесени у овоме члану, међу тим, у овом заглављу закона пе каже се, да п овн артикли долазе у моиополе државне. Ја држим, да бп бпло боље да се овн предметн, мононолисане артије, штампање и мононолпсање ношганских, таксеннх и крчмаринских марака обухвате другнм законом, или врате у одбор, да се заглавље реднгира. Што се тиче нримедбе г. Љубе Јокспмовића, ја држим да ће државна штампарија само штампати те монополисане артије, и разне врсте марака, а оно чега се он боји, иеће бити. Од ње се по овоме члану одузима продаја, и преносн се на институцију управе монопола. Према томе, зебња коју је он изнео отпада, и неоснована је. Миниетар Финансија Мих. Вујић — На формалну прнмедбу, г. г. Стеве Поповпћа, н Рајовића, имам да кажел, да би било неумесно, кад бн се за ово нарочити закои доиосно. Овим се уједињују сви мононоли. Има моноиол дувана и соли, и сад се придаје и ово. Да неби стварали нову управу, придају се н ова четири монопола, управи монопола дувана и соли, где нмамо организовапу управу, н контролни одбор тако, да она све то може да вргаи. Додаћемо још једног или два књиговође, који ће вршити послове, и у нсто време преноси се на управу монопола дувана и соли, сва радња и штампање свпх врста монополпсане артије, поштаиских, таксених и крчмарннских марака. Ја налазим, да је са свим добро, да се ово ујсдињење монопола изврши, и да се свп монополп артије сада споје у управу монопола. Сад ако би се хтело, да се свака измена садржи у заглављу, то би нас далеко одвело, н према томе, у заглавље требало би да дође и то, да ће од сад управа монопола дувана и соли, да носи назив: „уирава државних монопола", па онда измена те установе, па онда н то, да се иридају нови артикли и т. д. Дакле, ја налазим, да то иишта не смета, и да је згодније да све то буде у једном закону, и да се не цепа на два закона. Милутин Гарашанин — Господо, нема сумње да је боље да ови монополи, воје држава има уђу у једну управу, у управу државних монопола. Може п бити, могло би се нриметити, да сви монополп нису ушлн; нма још ствари монополисаннх од државе, којп су остали изван управе монопола дувана, али то је споредна ствар. Али ја мислим, да за ове монополисане ствари, морало би се пре наредити пеким спе-

цијалпим законом коме припадају, и сад би бпло нужно казатп да јс то потрвено, и да неће више остати тамо где је било. Известилад Ђ. Милијашевић — 0 томе је учињен додатак на крају, нрема мишљењу Државног Савета. Потпредседник — Нема више говорника. Прегрес је свршен. Ко је за то, да се нрпми прочитани члан, тај нека седи, а ко је противан, иека устане? (Сви седе). Оглашујем, да је прпмљен чл. 7. Известилац Ђ. Милијашевић прочита чл. 8. (ст. 254). Потпредседник — Прима ли Скупштнна прочитани члан (Прима). — Оглашујем, да је примљен чл. 8. Известилад ирочита чл. 9. (ст. 254). Потпредседник — Прима ли Скупштина прочитани чл. 9? (Прима). — Оглашујем да је примљен чл. 9. Известилац прочита чл. 10. (ст. 354). Потпредседник — Прима ли Скупштина прочитанп чл. 10? (Прима). — Оглашујем, да је примљен чл. 10. Известилац прочита чл. 11. (ст. 354). Потпредседник — Прима лп Скупштина ирочитанн чл. 11? ( Прима). —Оглашујем, да је примљен чл. 11. Известилац — нрочпта чл. 12. (ст. 354). Јован Шелмић — У овом члану 12 стоји, да члаиовн државне комисије имају дијурне по 10 динара за сваку седницу. Ја држпм, да је ова сума велика. п да бн је требало смањити пошто је свима чиновнпцима дијурна на 6 динара, и молим 10 посланпка да погпомогну овај мој предлог. (Не иотаомажу га). Потпредседник — 0 предлогу г. Шелмића, не може бнтн говора, пошто није потпомогнут. Стављам на гласање : Ко је за то, да се прими прочптани члаи, тај нека седн, а ко је прошван, нека устане? (Свиееде). — Оглашујем, да је примљен чл. 12. Известилац нрочита чл. 13. (ст. 354). Потпредседник — Прима ли Скупштина прочнтанп члан? (Прима). — Оглашујем, да је примљен чл. 13. Известилац прочита чл. 14. (ст. 354). Милош Богдановић — Госнодо, наш је иарод оптерећен разним дажбинама; натерап је да напусти испусте, где је гајно свиње и овце. Прнтешњем тим околностима, он је остао п без сточарства. Има много села где често половина грађана нема овцу пред кућом. Некада, кад је имао да издвоји и да нрода што од стоке, те да тиме подмирн своје потребе, он је и могао исту и да уранп — угоји за лој, те да гори свећу у кући, а сад без свега је остао, и за осветлење једина му је намерница тај гас. Овде се у чл. 14 каже, да ће министар финансија, на предлог комисије одредитн и продајну цену у велико, као и процент, који ће се од продајне дене давати кундима у велико. Према томе, држава може одредити те дене, као што је учињено са другим артпклима нпр: са дуваном, и може давати продају велико продавдима, п малс продавдима, и то може отежати набавку те намириице. Да тога не би било и да влада и мииистар нмају у впду да се за тај ар1икал — гас — не сме тако нагло велика цена одређивати, ја бих имао да поднесем Скупштини један предлог, да се код чл. 14, после трећег става, дода став, који ће гласити: „но продајна цена петролеума одређиваће се тако, да се потрошња његова, као нужне нампрнпце, не смањује него на против увећава". И молим 10 посланика да потпомогну овај мој предлог. ( Потаомажу га). Министар Финансије Мих. Вујић — Господо, ја мислим, да ово што је предложио г. Милош Богдановић, да је то не само у интересу земље него и у интересу саме уираве монопола. Није могуће, да се одреди висока цена, те да се тиме потрошња смањи, јер, ако се одредп висока цена, да се усљед тога и погрошња смањи, онда пеће бити ни нрихода. Али, кад г. Богдановић налази за иотребно, да се и тај формални принцин унесе и у сам закон, ја немам нпшта против тога, само кажем, да се то и по себн разуме.