Narodno blagostanje — dodatak

isto tako, ako. ne bo njihovom uređenju, a ono praktično jednim velikim delom pretstavljaju čeličnu gotovinu, Državne hipote-

karne banke. Banka je dakle počela i danas živi pravno bez

svoje imovine. Međutim ona danas nije bez nje, ona nema glavnice, ali ima čistu imaovinu; ona ima, kao što vidimo iz pasive, dva rezervna fonda, prvi je običan rezervni od 56,5 miliona din.,

drugi za amortizaciju bančinih zgrada od 10,46 miliona dinara. Pošto se banka bavi u poslednje vreme i mobilijarnim bankarskim poslovima, to je vrlo mudro bilo što je uvela rezerviti fond, jer u slučaju da se pojavi ma kakav veći gubitak, morala bi država da doplaćuje, ili bi se gubitak vodio kao aktiva.

Pozicija od 66 miliona dinara taman je dovoljna za eventualne gubitke, koji bi se mogli pojaviti, a da stanje stvari ostane nepromenjeno.

Interesanino je da banka pokazuje u aktivi nepokretno imanje od 74,6 miliona dinara. Ta suma premaša njezinu SsOpstvenu imaovinu. 1 zajedno sa vrednostima fonda za amortizaciju bančinih zgrada, ide na 77 miliona dinara. Banka pokazuje vrlo živu delatnost u pogledu izgradnje sopstvenih zgrada.

U pasivi pada u oči dalje stavka tekući pasivni računi od

okruglo 290 miliona dinara. Го је 1 ха mamutski bilans Пе.

žavne hipotekarne banke i suviše velika грипа stavka, ako bi ona sadržavala važnije poslovne transakcije. Međutim io je zbir najraznovrsnijih računa međ kojima pak se nalaze i oni koji obuhvataju specijalne garancije, koje daje Državna hipotekarna 'banka kao supergaranciju za emitovane založnice. Odgovarajuća stavka „aktivni tekući računi” iznosi 86 miliona dinara usled čega se stavka u pasivi smanjuje na 200 mil. din.

Upravni odbor sačinjavaju sledeća gospoda: Pretsednik: Vojin M. Đuričić, upravnik Drž. hip. banke; Potpretsednik: Milosav Raičević, drž. sav.; Članovi: D-r Čedomilj Mitrović, prof. Univ. i biv. Rektor ВО Univ.; Todor J. Mijailović, trgovac; Stjepan Barić, Ministar u penziji; Rista Ognjanović, prof. u penziji; Dr. Sava Vukanović, drž. save. u penziji; Dragutin V. Dimović, pravobranilac I)rž. hip. banke u penz.; Dr. Juraj Tomičić, šef Zavoda za unapređenje spoljne trgovine; Glavni sekretar: Aron Alkalaj. Kontrolni odbor: pretsednik: S. J. Paunović, pukovnik u penz.; Članovi: Dr. Ivo Ribar, advokat i biv. prets. Nar. Skup.; Inž. Petar Jovanović, biv. nar. poslanik; Dr. Milan "Todorović, prof Uriv.; Dr. M. Čabrijan, inspektor Narodne banke u penziji.

TRGOVAČKI FOND I NJEGOVA HIPOTEKARNA BANKA,

_ BEOGRAD.*)

Tržište kapitala je poslednja faza u razviću kapitalističkog sistema. Ono uslovljava veliku obilnost kapitala, I danas je za evropsku privredu najkarakterističnija pojava velika oskudica dugoročnog kapitala u najvećem delu država u Evropi, dok na novčanom tržištu vlada preterana obilnost. Istina, u ovoj pojavi ne bismo mogli naći dokaz za našu gornju tezu, koja je izuzetna i specijalnim razlozima prouzrokovana. Ali zato znamo iz naše prošlosti vrlo dobro a i iz ekonomske istorije drugih država, da je u pojedinim agrarnim državama stalno oskudica u dugoročnom kapitalu sve dok se ne bude dugim vremenom isti obilnije formirao.

Za poslednjih 50 godina formirala se tako zvana solidarnost novčanih tržišta u Evropi; gotovo se u svima pretežno agrarnim državama potreba za dugoročnim kapitalom snabdevala uglavnom iz inostranstva, bilo putem hipotekarnih ustanova, osnovanih u zemlji od samih stranaca; bilo putem emisije založnica od strane domaćih hipotekarnih ustanova na međunarodnom tržištu kapitala. Međutim Srbija je uspela pre rata da odgaji dve jake i napredne hipotekarne banke i ako je bila najsiromašnija kapitalom; upravo može se reći da predratna Srbija nije ni poznala tržište kapitala u trgovačkom i industriskom smislu, Te dve U banke su Taa hipotekarna

=) Za 1928. 20d. analizirano” u broju 10. „Naj, BIM ха 1929. godinu,

=

123

baka i Hipotekarna banka trgovačkog fonda. Istina ni ijedna od njih nije pri svom osnovanju imala nameru da apeluje na domaće tržište kapitala, ali su u toku vremena one, protivno očekivanju, došle u položaj da iz naših domaćih nacionalnih sretstava nakupe relativno vrlo obilna sretstva za davanje dugoročnog kredita. Istma Državna hipotekarna banka činila je nekoliko puta upofrebu od emisije hipotekarnih obligacija na strani, ali ona, kao što smo videli iz analizi njezinog bilansa, danas duguje po tom osnovu nešto manje od 900 miliona dinara, dok sretstva crpena sa nacionalnog tržišta prelaze 2 milijarde. Hipotekarna banka trgovačkog fonda radi isključivo domaćim sretstvima, ipak ukupan zbir па bilansne strane iz-

| nosi preko 100 miliona dinara.

Istina nijedne od njih ne pretstavlja. hipotekarnu "banku u zapadnom evropskom smislu, pošto pojam ! hipotekarne banke pretpostavlja nabavku sretstava isključivo putem emisije založnica, dok su one zasnovane isključivo na fondovima, koji su u ostalom isto tako zgodni izvori dugoročnog kredita kao i {ržište kapitala. To nije ništa originalno. Bilo je u prošlosti i u svetu vrlo mnogo primera da se prve hipotekarne banke u zemlji siromašnom kapitalom flormiraju iz fondova. Mi ćemo zato navesii kao najklasičniji primer jedan koji je nama Drilično poznat, a to je Turska, u drugoj polovini devetnaestoga veka. Tamo je postojala jedna banka za kreditiranje poljoprivrednika pod imenom Menali-Sanduk, koja se docnije u Bugar= skoj pretvorila u veliku zemljoradničku banku, a u Južnoj Srbiji u Ziratnu banku, koja je posle balkanskih ratova fuzionirana sa Upravom fondova — današnjom Državnom hipotekarnoni bankom.

Mi smo u jednoj od ranijih analiza izneli osnovno načelo Hipotekarne banke Trgovačkog fonda. Ono je озфајо перготеnjeno i posle velikih izmena koje su izvršene u statutu u toku 1930. godine. Ali radi lakšeg praćenja analize bilansa da rezimiramo ponova samo u nekoliko reči: trgovci i trgovački pomoćnici u smislu trgovačkog zakonika osnivaju zajednički jedan fond u koji uplaćuju mesečno sumu koja je maksimirana na više i na niže. Ulozi se ne mogu povući, oni su integralni sastavni delovi jednoga fonda. Fond raspolaže na taj način sve većom gotovinom. Fondovske se gotovine ulažu obično pupilarno Sigurno. Ako bi se tako postupilo u ovome slučaju, onda bi prihod od tih fondova bio minimalan ,pošto bi gotovina Топда vukla minimalnu kamatu. Možda bi članovi i mnogo bolje prošli kad bi se mesto toga osigurali doživotno ili za slučaj smrti. Zbog toga je nađena druga jedna kombinacija naime: da celokupna glavnica toga fonda: posluži za osnivanje jedne banke, koja će se baviti hipotekarnim, t. j. sigurnim poslovima.

Vreme je pokazalo da je ideja bila odlična, jer celokupna dobit, koja ostaje po odbitku troškova hipotekarne banke i koja naravno pripada udelima, pretstavlja ukamaćenie koje je išlo i preko 12%.

Međutim ne postoji nikakav siguran plasman danas, koji bi mogao vući više od 8:),% — pri tome mislimo naravno na državne hartije od vrednosti. Vezujući dakle fond za osiguranje sa bankarskim poslovima mprvoklasne sigurnosti, tvorac OVE ustanove uspeo je da se udeli ukamaćuju sa 150 do 200% bolje no što bi bilo da je kao što rekosmo fond plasirao svoje pare onako kako se plasira novac ostalih fondova kod nas i na strani.

Naravno da visina ukamaćenja uloga zavisi od veličine obrtnog kapitala sa kojim radi Hipotekarna banka i od razlike između aktivne i pasivne kamatne stope za one kapitale za koje plaća kamatu, i za visinu kamatne stope za celokupan plasman odnosno i za novac koji dolazi od uloga. Ali kako je ova u isto vreme jedna filantropska ustanova, — to ona ima i treći iZVOT prihoda naime od dotacija, poklona, zaveštanja pojedinih članova i prijatelja. Tako na primer u toku prošle godine preko 170.000 dinara dobio je Fond od svojih članova koje odmah koje za docnije. .

Ni ukamaćenje uloga od 12% ne pretstavlja celokupne kori-