Narodno blagostanje — dodatak

ска постројења. Та неједнакост у продукцији, дотично утрошку енергије између Загреба и Карловца, довела је до спајања обеју централа помоћу далековода високе напетости. Загреб даје у летњим месецима Карловцу електричну енергију, а Карловац је даје Загребу у зимско доба. Поред тога даје Карловац на вечер редовито знатне «оличине струје Загребу.

Будући да капацитет загребачке електричне централе још ни издалека није искоришћен као и с обзиром на чињеницу да би се карловачка централа дала проширити, настала је потреба да се прошири круг консумената. Места, кроз која тече далековод који спаја Загреб са Карловцем не могу преузети веће количине струје. Поред настојања да се придобију она индустријска предузећа која су имала властите централе, требало је потражити нове, јаче консументе. Сједињене централе Загреб—Карловац покушале су да проведу електрификацију претежног дела Савске бановине. Са неким општинама на северо-истоку бановине, а У првом реду са Копривницом склопљен је уговор гледе добијања електричне енергије. Тај вод имао се је касније проширити све до Осијека. Поред тога други би водови водили Посавином, затим према Вараждину и на концу према Приморју. Међутим, почела је са севера продирати на територији Савске бановине електрична централа Фала код Марибора. Она је снабдевала струјом Чаковац, Вараждин, Иванец и има намеру да продире и даље. Чак је вољна да свабде струјом и сам Загреб будући да је у најновије време проширила своју продукцију. |

Као трећи фактор електрификације Савске бановине појавили су се Удружени рудници и талионице а. д. у Затребу. Ово предузеће поседује знатне руднике угљена у Хрватском Загорју. На једном од тих рудника они би подигли велику калоричну електричну централу. Та би централа била заправо у вези са великом направом за дестилацију угља. будући да загорски угаљ не подноси веће транспорте. Наравно да би електрична централа и спојен уређај за дестилацију угља био рентабилан једино ако би био осигуран већи консум струје. Удружени рудници израдили су свој пројекат електрификације Савске бановине. У свом првом пројекту они су тежили за монополом. Они би чак имали опскрбљивати струјом и сам Загреб.

Да би продукционе трошкове енергије што више снизила а тиме била дорасла свакој конкуренцији, загрез бачка електрична централа израдила је план о искоришћењу земног плина код Бујавице и околине. Расправа се још води о томе да ли да се централа изради над самим изворима плина или да се плин водовима доведе у данашњу централу у Загребу која би се преуредила на земни плин. Да би нова централа била рентабилна и да би струја била ниска, намерава се у заједници са централом у Карловцу, дакле преко Сједињених централа, проширити електрификацију по читавој бановини. И то у што краћем року. Према томе сада постоје три пројекта око електрификације Савске бановине. Надлежне су власти у циљу колаборације свих тих пројеката биле пре неколико месеци сазвале у Загребу једну анкету заинтересованих предузећа. Међутим, та је анкета показала да су поједини пројекти толико различити, дотично да сви теже за монополом, који искључује свако сарађивање. Сада се ради на томе да се нађе аранжман у погледу поделе интересних сфера, како би сви пројекти бар донекле могли бити реализовани. Нарочито се иде за тим, да дође до аранжмана између Удружених рудника и Сједињених централа, будући да су оба предузећа на територији Савске бановине. У томе случају Удружени рудници не само што би подигли своју сопствену калоричну "централу него и уређај за дестилацију угља, као и неке индустрије које се надовезују на ту дестилацију. Привредни

301

интереси Савске (бановине траже да дође до аранжмана између Удружених рудника и Сједињених централа на тај начин, да северни део бановине падне у интересну сферу Удружених рудника а средњи и јужни у сферу Сједињених централа уз извесну кооперацију оба предузећа у ствари изменичне добаве струје. Данас се иде за тим, да се код свих великих електричних централа успостави међусобна веза у сврху добаве струје јер прилике у продукцији и консуму појединих централа нису увек исте, па постоји могућност интензивне измене електричне струје.

Удружени рудници и талионице су белгијско предузеће. Управо, они се ослањају на белгијски капитал; у стању су да у електрификацију Савске бановине пласирају знатне износе. Предвиђа се да би за потпуну електрификацију био потребан износ од пола милијарде динара. А Удружене централе Загреб—Карловац тешко да би тај износ могле саме да набаве.

Биланс Удружених овако изгледа:

рудника за 4 последње године

Актвва. у хиљадама динара 1928 1929 1930 рударски посед 27.323 28.400 28152 земљиште и шуме 7.611 7.878 8.175 дужници 6.090 4.258 5.395 стројеви 40.428 41.117 32.190 угаљ 200 249 221 материјал 2.107 1.849 2.340 благајна и ефекти 518 627 659 губитак \ — 613 472 Пасива. главница 10.000 10.000 10.000 резерва 1.332 1.332 1.332 повериоци 73.259 18.133 67.514. добитак 10 укупна биланца 84.592 581 79.287

Просперитет подузећа не задовољава. Конкуренција Трбовља осећа се у знатној мери. Да би се подузећу дала рентабилност, намеравају Удружени рудници да пређу на добивање енергије код самих рудника, односно да приступе дестилацији угља. Добит у 1929 години износи 600 хиљада динара. У прошлој години губитак износи још 400 хиљада или укупно нешто преко милиона динара. |

У биланци нема битних промена, осим да су стројеви редуцирани од 41 на 32 милиона динара. Услед тога су и повериоци могли бити редуцирани за неких 6 милиона динара. Међутим је однос између властитих средстава и инвестиција, едносно властитих сретстава и повериоца и даље неповољав. Он ће, ако дође до подизања калоричне централе, дотично уређаја за дестилацију угља, бити и још много већи ако не дође до повишења главнице. Међутим, како су све акције у рукама онога који би дао средства за нове инвестиције, потпуно је свеједно на који ће се начин извршити финансирање нових инвестиција.

Ради што бољег искоришћења загорског угља као им ради електрификације Савске бановине, било би пожељно кад би се код изградње дефинитивног плана електрификапије водило рачуна и о понуди Удружених рудника и талионица. Реализација плана Удружених централа довела би У нашу земљу знатне износе страног капитала и то данас кад су нам ти капитали потребни много више него можда икада раније. ;