Narodno blagostanje — dodatak

· 302

PRIVREDNA BANKA A. D. — UŽICE.

Privredna banka je osnovana krajem 1922. godine, dakle u doba najvećeg konjunkturnog poleta naše privrede pa i našeg bankarstva. Početna joj je glavnica iznosila 3 miliona dinara, podeljeno na 15 hiljada akcija od po 200 dinara nominale; toико iznosi i danas. -

Ona se bavi svim uobičajenim vrstama bankarskih poslova, ali je ipak uprava bančina, naročito poslednjih godina, obratila veliku pažnju kreditiranju izvoznika krupne rogate marve, koja se preko leta tovi na Zlatiboru. Banka je vrlo pravilno shvatila važnost ove privredne grane za Užice i seljaka iz okoline te u obliku sezonskih kredita sa vrlo povoljnom kamatnom stopom izlazila izvoznicima u susret, koristeći se za OVU svrhu čak i sezonskih kredita, koje joj je odobravala Narodna banka. ; |

Privredna banka podržava veze sa našim najmoćnijim novčanim zavodom. Prema jednom od njenih ranijih izveštaja, ona uživa kredite kod Narodne banke, Jadransko-Podunavske banke, Beogradske zadruge, Beogradske založne banke, SrpskoŠvajcarske banke, Beogradsko-trgovačke banke, Bankarskog i trgovačkog d. d. u Beogradu kao i Mbd Srpske Centralne Privredne banke u Sarajevu.

Volumen njezinih poslova pokazuju nam njezine glavne bilansne pozicije, koje donosimo za poslednje tri godine. Slika je sledeća: ;

Račtn iztavnatnja.

Aktiva 1928. 1929. 1930. | u hiljadama dinara Gotovina 164 240 218 · Мешсе 7100 6.967 6.630 Dužnici 2.876 2.238 2.907 'Zajmovi na zaloge . 334 270 620 Hartije od vrednosti 1.031 1.080 1.169 Nepokretnosti 480 400 392 Nameštaj . 49 40 50 Kaucije, naplate, ostave itd. 7.189 6.953 9.998 Pasiva ХЛаутса ; 3.000 3.000 3.000 Fondovi 945 888 1.021 Ulozi na štednju 2.581 3.009 3.223 Poverioci 1.142 59) „7 Reeskont 3.812 2.716 2.128 Lombard 680 510 747 Hipotekarni dug 199 197 194 Тапнјета 12 5 65 Dobit za podelu 310 165 235 би bilanse 19.826. 18.189 21.984 Račun gubitka i dobitka. . Rashodi Kamata 1.016 871 - 766 Režijski troškovi 513 353 332 Otpisi 64 365 124 Dotacije 91 — 84 "Гапбјета 12 5 65 Dobit za podelu :309 _ 165 235 Prihodi Prenos dobiti 6 10 15 Naplaćena kamata 1.154 938 1.064 Provizija 716 728 468 Prihod od nepokrefnosti 30 35 32 Prihod od efekata 101 49 24 Naplaćeni otpisi | | 4 Zbir prihoda ili rashoda 21007 1.760 1.608

(Glavnica iznosi tri miliona a, fondovi prelaze milion dinara; omi dost:žŽu skoro 34% glavnice. Pada u oči da su fondovi п 1929. godini manji no ranije; to potiče otuda što je u 1929.

godini banka kupila jedan plac kod Željezničke stanice u koju je svrhu upotrebljen i fond za amortizaciju nepokretnosti koji je iznosio 101 hiljadu dinara. Sopstvena sretstva iznose svega 4 miliona dinara. Tuđa sretstva, kojima banka raspolaže, potiču iz raznih izvora, naime od uloga na štednju i po tekućim računima, od poverioca, reeskonta, lombarda i jednog hipotekarnog

„duga kod Državne hipotekarne banke u Beogradu. Ulozi na

štednju se stalno povećavaju: Od 2.58 miliona krajem 1928. соdine porasli su na 3.22 miliona krajem 1930. godine. Poverioci su u 1929. godini skoro za 100% manji no 1928. godine; u 1930. ·godini porasli su za 180 hiljada na 772 hiljade dinara. Reeskont, koji je 1928. godine iskazan sa 3,8 miliona je i u narednoj godini manji za 1,1 milion; obe poslednje godine ostao je skoro nepromenjen sa 2,7 miliona dinara. +

Za pokriće bančinih fondova je banka u poslednjim 20dinama kupovala u glavnome obveznice Ratne štete, smatrajući, da je ovaj državni papir za tu svrhu najpovoljniji. Da bi se ovako uložen kapital što bolje iskoristio uprava. bančina je izvesnu količinu fih hartija od vrednosti lombardovala kod Državne hipotekarne banke i Poštanske štedionice u Beogradu. 1928. godine je lombard iznosio 650 hiljada, 1929. godine 510 hiljada, a 1930. godine 747 hiljada. Kao poslednji izvor stranih sretstava freba napomenuti još i jedan hipotekarni zajam od 200 hiljada dinara, koji je banka podigla 1928. godine kod Državne hipotekarne banke u Beogradu — u cilju da se kapital, uložen u bančinu zgradu, što pre i lakše amortizira.

Ukupna strana sretstva iznosila su 1928. godine 8,4 miliona. Poslednje dve godine ulozi su porasli, reeskont je ostao nepromenjen, ali su zbog pooštrenja privrednih prilika reducirani ostali izvori, tako da iznose strana sretstva krajem 1929. godine 7 miliona dinara. Opšte uzev izgleda, da je 1929. godine bila najteža po Privrednu banku. U 1930. godini je rezultat rada već znatno povoljniji a porasla su i strana sretstva. To znači да je Privredna banka u 1929. godini rigorozno pregledala i reducirala sve date kredite; o tome biće docnije govora.

Zajedno sa sopstvenim sretsvima iznose ukupna sretstva,

Којт banka raspolaže, 12 miliona dinara. Njihov plasman

nam pokazuje bančina aktiva. Najveći kontingent datih kredita otpada na menice. 1928. godine menični su krediti iznosili 7,7 miliona; poslednje dve godine postepeno se smanjuju: na 6,9 miliona u 1929. godini i 6,6 miliona u 1930. godini. Zbog redukcije tih kredita vidimo, da su smanjena ı strana sretstva. Drugi način plasiranja sretstava su dužnici po tekućim računima. 1928. godine su iznosili 2,87 miliona; u 1929. godini reducirani su na 2,24 miliona, da bi se posle krajem 1930. godine popeli na 2,9 miliona dinara. I zajmovi na zaloge, skoro iskliučivo na državne hartije od vrednosti i manjim delom na dragocenosti su u 1929. godini manji no u 1928.; u 1930. godini dostižu dosadašnji rekord sa 620 hiljada dinara. Jedna trećina bančine glavnice ili četvrti deo sopstvenih sretstava plasiran je u hartije od vrednosti; mi smo već imali priliku da napemenemo, da se radi ovde skoro isključivo o državnim hartijama. One imaju preimućstvo da se svakodobno i pod vrlo povoljnim uslovima mogu lombardirati, što je Privredna banka i uradila. Bančine nepokretnosti se sastoje od jednospratne kuće u sredini Užica i jednog placa kod željezničke stanice. Njihova vrednost je posle otpisa iskazana krajem 1930. godine sa 392 hiljade dinara.

U računu gubitka i dobitka pada u oči, da radi Privredna Banka sa upravo minimalnim troškovima. Oni se sem toga još i stalno smanjuju što je pojava, koju treba pohvaliti. 1930. godine iznose 332 hiljade dinara, od čega otpada na plate 170 hiада, а na ostale poslovne froškove kao što su to poštarina, kancelarijski materijal, ogrev, osvetlenje i t. d. 23 hiljade dinara. Banka pribrojava režijskim troškovima poreze i takse, u iznosu od 137 hiljada dinara. To nije potrebno. Bez tih izdataka upravni troškovi ne dostižu ni 200 hiljada dinara. Ovako niska režija svakako je jedan vrlo važan faktor za iznalaženje čiste, zarade bančine.