Narodno blagostanje — dodatak

I otpisi su vrlo znatni, naročito u 1929. godini kad dostižu 365 hiliada dinara. Od toga iznosa otpada na otpise sumnjivih potraživanja 323 hiljade dinara. Smatramo, da sva ova potraživanja ne mogu se smatrati da su propala; ali je banka svojom rigoroznošću išla tako daleko njiva potraživanja sve one iznose za sudska intervencija. U koliko se ova

303

чења и сличне ствари жоје су код нас увек у вези са решавањем крупнијих проблема материјалне природе.

Ако купи општина некретнине Царинских и јавних складишта онда је ствар прилично јасна. Дошло би по свој

da je otpisala kao sum- прилици до ликвидације Царинских и јавних складишта као ји је пакпади (гахепа | акционарског друштва. Цена, која би се постигла за непоpotraživanja u toku idu- „Кретности не само што би била довољна за исплату свих

ćih godina budu naplatila, uneće se u račun gubitka i dobitka 'oGaneaa Hero и за повратак уплаћене деоничке главнице. Ако

kao prihod za doftičnu godinu. Krajem 1930. godine vidimo U лак град Загреб из калдрминског фонда сагради нову цариračunu gubitka i dobitka već jedan prihod od 4100 dinara Као нарницу онда би Царинска и јавна складишта · постојала и naplaćeno od već olpisanih menica. Usled ovakve rigoroznosti mame. HapaBHo ya cmaGMje изгледе за просперитет. И ако je račun gubitka i dobitka u 1929. godini znatno oiplaćen, usled "град Загреб и сагради просторије за царинарницу могао би

čega je banka odustala od daljih dotacija fondovima.

касније преузети и некретнине Царинских и јавних склади-

Čista dobit poslednje dve godine znatno varira. U 1928. |шта и употребити их за градска јавна складишта као што godini iznosi 413 hiljada; u 1929. godini 170 hiljada (zbog radi-|jc то случај у многим другим градовима. Или пак би могло kalnih otpisa) a u 1930. godini 235 hiliada dinara. Od toga je M ae OCTaTH aKIHOHADCKO iDyHITBO CaMO IHTO GH TpaL 3au 1930. godini dotirano 10% rezervnom fondu, 10% fondu za греб могао преузети већину акција. За привредни развитак povećanje glavnice, 2% penzionom fondu, 10% Као Фапнјета ! Загреба било би најбоље ако би општина сретствима кал-

цртаупот одбогтц, 4% падтоглот одбоги а 3% бапапот osoblju. 10 hiljada je preneto na novi račun a 225 hiljada dinara podeljeno je kao 7,5% dividenda.

Dividendna je politika veoma interesantna. Tako ie plaćeno 1923. do 1925. godine 15%, od 1926. do 1928. godine 10%, и 1929. godini 5% a 1930. godine 7.5%.

U upravi se nalaze:

Pretsednik: Milenko Mraković, irg.; pofpretsednik: Radomir V. Jezdović- irg; članovi: Borislav L. Jovanović, preduzimač; Sima T. Krečković, kafedžija; Borisav Udovičić, trg.; Arsenije Milosavljević, trg.; Drag. Aranđelović, ban. činovnik.

Nadzorni odbor:

Prefsednik: Jovan Đ. Gmizović, trg.; članovi: Radomir Taburić, trg.; Dragoljub Milijć, trg.

ЦАРИНСКА И ЈАВНА СКЛАДИШТА Д. Д. — ЗАГРЕБ.

За најкраће време, најдуже за годину и по, одлучиће се судбина Царинских и јавних складишта у Загребу. По законским прописима, поједини градови дужни су да царинским властима ставе на расположење потребне просторије. У ту сврху добијају општине из такозваног калдрминског фонда износе који су потребни за подизање царинарница, станова за царинске чиновнике као и за уређење цеста и прилаза који воде ка царинарницама.

Загребачка царинарница смештена је у просторијама Царинских и јавних складишта. По уговору који је закључен са загребачком општином, остаје још и годину и по. До тог времена мора да се реши питање њеног дефинитивног смештања.

У главноме постоје два пројекта. Први је следећи: да откупи Загреу непокретности Царинских и јавних складишта у којима се данас налази царинарница и да их онда дефинитивно употреби за царинску службу. Или да из калдрминског фонда подигне одговарајући износ и да сагради нове просторије потребне за царинарницу. Граду Загребу већ је из калдрминског фонда одобрен износ од 16 милиона динара у сврху подизања нове царинарнице као и царинских станова. Међутим градска управа као да се не: може одлучити да тај износ подитне. Ове године неки наши градови подигли су знатне износе из калдрминског фонда и приступили подизању царинарница. Љубљана и Суботица подижу зграде које ће коштати преко 10 милиона динара.

Подржава се верзија да град Загреб намерно одлаже одлуке о подизању нове царинарнице, све до истека најамног уговора са Царинским и јавним складиштима, како би градско заступство ставило пред чињеницу да мора пристати на купњу непокретности Царинских и јавних складишта будући да не би било више довољно времена за подизање нових зграда. Свакако изгледа да ће дефинитивно решење тога питања изазвати још тешке борбе, осумњи-

дрминског фонда подигла нову царинарницу а касније преузела и Царинска и јавна складишта и претворила их у јавна градска складишта. Ту би се могла сместити роба загребачких гросиста која се касније има даље пласирати, да на тај начин избегне потребу да се одмах плати увозна царина дотично градска трошарина.

Биланса Царинских и јавних складишта за последње 4 године овако изгледа.

Актива 1927. s. 1928. r. | 10920: pe. 1930. 1 у хиљадама динара

Некретнине 18.000 18.000 18.000 18.000 Инвентар 220 200 150 120 Дужници 1.319 938 ——= 1.420 Благајна —— 190 767 236 Губитак 165 —— — —

Пасива Главница 7.500 7.500 7.500 7.500 Фонд амортизације | —— 275 650 900 Повериоци 12.276 118.153 10.644 10.955 Добитак – 382 417 395

За прошлу годину получен је нешто мањи добитак него 1929. године. Међутим прошло је већ три године како подузеће више не ради са губитком. Смањење увозне трговине наравно да погађа и приходе Царинских и јавних складишта. Складишне таксе постају све мање. То ће можда неповољно деловати и на успех подузећа у овој години.

У биланси нема битних промена. Пораст повериоца је у вези са порастом дужника. Тешке привредне прилике увозне трговине доносе са собом да је наплата складишних такса спорија него раније. Однос између инвестиција и вла-_ ститог капитала је и даље остао неповољан. За успех подузећа, ако не дође до откупа од стране градске општине, једно је од највиталнијих питања, како довести у склад инвестиције са властитим сретствима. На каматима је прошле године издано преко 2 милиона динара. Око 60% прихода иде на камате. Према томе они апсорбирају највећи део прихода. Повишењем каматне стопе тај ће се однос још и погоршати. Кад би било могуће издатке на каматима преноловити, подузеће би било у стању да плаћа одговарајућу дивиденду. За привредни развитак Загреба је од еминентне важности да се нађе једно решење које ће омогућити још интензивнији рад Царинских и јавних складишта. Они би имали постати носиоц још веће експанзије Загреба у трговини Југославије. Нарочито код увозне трговине за коју је и данас Загреб главни центар. Царински приходи појединих царинарница јасно показују улогу Загреба у нашој увозној трговини. Док је пре 2—3 године Загреб по царинским приходима био на другом месту, он је данас дошао на прво