Narodno blagostanje — dodatak

nand Gramberg, O General Protard, Paris; M. H. Gaillard-Lacombe, Бат Јићеп Р. Мопод, Рап5; Ботде Уашег, Beograd; Нисцез Chavannes, Paris, M. Candlot, Paris; Aleksandre Biebgener, Paris; Edouard Vergonnet. Generalni direktor je g M. E. Vergonnet.

КРАЊСКА ИНДУСТРИЈСКА ДРУЖБА Д. Д. — ЉУБЉАНА ЈЕСЕНИЦЕ.

Крањска индустријска дружба, коју су домаћи интересенти, на челу са г. Антоном Вестеном, преузели од Италиана, налази се последње године у знатној експанзији. Можда ни једно наше индустријско подузеће не приступа нанас код нас овако великим инвестицијама, као што је то случај код Крањске индустријске дружбе. Укупна сума билансе која је концем 1929./30. године износила 74.4 милиона динара порасла је крајем 1930./31. године на 124 милиона или равно за 50 милиона. Претежни део тога пораста отпада на нове инвестиције које су већ извршене, односно које се делимично сада изводе.

Као други доказ јаке експанзије служи одлука овогодишње главне скупштине, да се повиси главница од 13,5 на 45 милиона динара. Препуштено је управи да одлучи када и у којој висини ће се приступити извођењу ове одлуке. Изгледа да ће се томе приступити у најскорије време. Као мотивација за повишење главнице навела се је прво потреба да се редуцирају повериоци а друго да се набаве нова сретства за потребне инвестиције.

Проширење рада Крањске индустријске дружбе није упућено у том правцу да би се повисила досадашња продукција. У самом се извештају наводи да је творница с 06зиром на привредне прилике довољно запослена, али да ни издалека није искористила њезин стварни капацитет. Нове инвестиције служе у првом реду за увођење фабрикације сних артикала железне индустрије, који се код нас нису израђивали. У првом реду у погледу лима.

Сада ће Крањска индустријска дружба моћи израђивати и финије врсте лима. Можда се при томе води рачуна и о потребама г. Вестена, највећег акционара Крањске индустријске дружбе за врло великим количинама лима које су му потребне за његову велику фабрику емајлираног посуђа у Цељу. Можда је при томе било узето у обзир да се тиме отежа рад осталих творница емалираног посуђа и лимене робе, пошто се истовремено тражи и већа заштитна царина на лим.

Биланси за 4 последње године овако изгледају:

Актива 1927.128. 1928.129. 1929./30. 1930./31. у хиљадама динара

Земљиште 3:323 3.434 3.509 4.421 Зграде 3.841 9.909 10.356 14.496 Стројеви 4.767 5.826 8.980 23770 Недовршене радње — — — 20.133 Сировине и роба 25.633 15.482 21.030 23.256 Благајна 2415 2.431 675 2.063 Менице и девизе 196 1.673 551 376 Дужници и банке 23.752 30.651 28.423 34.073

Пасива Главница. 13.500 13.500 13.500 13.500 Резерве _— . 8.309 8.363 8.672 Бистрица Пе 2.120 5.120 5.120 Фонд инвестиција — 2.500 2.500 6.000 Повериоци 46.087 39.004. 38.993 84.420 Добитак 1.216 721 4.410 4.842 Укупна биланса 68.884 „ 68.410 74.429 124.075

Већи % биланси за претпрошлу годину долазе до изражаја нове инвестиције. Тако видимо код стројева пораст од преко 3 милиона динара. Међутим велика инвестициона делатност долази до изражаја тек у прошлој години.

Код земљишта пораст износи само око милион ди-

451

нара. Крањска индустријска дружба поседује већ од раније знатне комплексе земљишта тако, да није приморана да за проширење тражи нове површине. Код зграда већ видимо пораст од 4 милиона динара. Стројеви су порасли од 9 милиона на 23.7 милиона или за скоро 15 милиона. Поред тога у биланси за прошлу годину налазимо један нови рачун који ранијих година није постојао. То је рачун „недовршених радова са 20 милиона. То су радње које још нису довршене и код којих још није извршена подела на земљишта, зграде и стројеве. Укупно, проиле су године извршене инвестиције за 40. милиона динара. Њима се и ове године наставља.

Позиција сировине и робе порасла је за 2 и четврт милиона, што код 20 милиона не значи много. Дужници и банке бележе пораст од скоро 6 милиона динара. Међутим та позиција била у билансу за 1929./30. годину исказана са мањим износом него у билансу за 1928./29. па изгледа до је то једна нормална појава у вези са коњунктуром. То није последица веће продукције, јер се у самом извештају наводи да капацитет још из далека није достигнут.

У пасиви видимо да је фонд „инвестиција порастао од 2.5 милиона на 6 милиона динара. Прошле године било је одобрено у ту сврху (из чистог добитка) Дин. 35 милиона. Ове године исто, тако да тај фонд већ износи 9.5 милиона динара.

Џелокупне инвестиције износе 63 милиона динара. Одбив фонд инвестиција око 57 милиона. Властита сретства износе нешто преко 34 милиона. То значи да је преко 29 милиона инвестиција извршено туђим сретствима. То. оправдава повишење главнице за око 30 милиона. А ако се емисија буде вршила уз извесну ажију, што је неизбежно, могла би одбацити таман толико колико износе дуговања за инвестиције.

је

Повериоци су порасли од 39 милиона на 84.4 милиона или за 45 милиона динара. Повишењем главнице они ће бити знатно редуцирани. Тиме ће доћи до повољнијег односа између туђих и зластитих сретстава.

Рачун губитка и добитка пружа следећу слику:

Губитак 1927.128. 1928./29. 1929./30. 1930./31. у хиљадама динара

Порези и дажбине 319 851 3.458 4.421 Камате 2.864. 1.506 1.286 2.161 Отписи 856 977 1.304 2.397 Режија — — + 4.251 2.906 Осигурање — — 2.518 2.523 Добитак (чисти) 1.216 126 4.687 4.842 Бруто добитак 5.121 4.063 17.296 19.546

Бруто добитак је порастао за преко 2 милиона диМеђутим порасли су и издаци. Порези за милион диКамате за нешто мање од милиона. С обзиром на висину повериоца издатци на камате су минимални. Изгледа да је знатан део нових стројева извршен на дужи бескаматан кредит. Иначе би издатци морали бити знатно већи.

нара. нара.

И отписи су за милион динара већи. Режија је знатно мања. То је у вези са отпустом дела радника и чиновника проведено пред крај претпрошле пословне године. Чисти је добитак нешто већи него претходне године. Он износи 4.8 милиона динара. Од тога је за исплату 5% дивиденда употребљено само 675 хиљада динара. Три и по милиона ишло је фонду амортизације. Да није те политике јачања подузећа, могла би се исплатити знатно већа дивиденда. Међутим новој групи је у првом реду стало до тога да подузеће што јаче разграна и да га постави на што солиднију базу. А плодови таковог настојања и онако неће изостати.

У управи се налазе следећа господа: Претседник Август Вестен, Цеље, заменик претседника Аугуст Прапротник, Др. Милко Брезигер, Јанко Јован, Карл Нот, Илија К. Панић, јос. Пфајфер, Др. Динко Пуп, Др. Фран Виндишер. Генерални директор је г. Карл Нот.