Narodno blagostanje — dodatak

_ Насива.

Главница 1.000 2.000 2.000 Резервни фонд 329 353 433 Пенсиони фонд 40 44 53 Народна банка, Скопље 875 1.036 499 Улози на штедњу 11.968 13.388 15.942 Улози по тек. рачунима 305 306 2.400 Повериоци 106 209 55 6%. порез на камату — 44 47 Неисплаћена дивиденда 9 2 9 Чиста добит 150 286 287 Збир биланса 26.244 29.635 35.664 Рачун губитка и добитка. Расходи 1928 г. „1929 r. 1930 e. у хиљадама динара

Трошкови 233 659 619 Камата 1.259 1.454 1.580 Прирези и порези 69 96 136 Сумњива потраживања — — 15 Отписи непокретности и намештаја 1: 9 14 Чиста добит 150 286 287

Приходи Камата 1.119 1.619 1.775 Провизије 599 872 851 Кирија 6 6 18 од држ. харт. од вредности — 1 8 Збир расхода или прихода 12122 2.505 2.652

Пре свега пада у очи рапидно повећање збира билансе— за последње две године, дакле баш у доба кад се код многих наших банака примећује рестрикција пословног волумена. Код Врањске кредитне банке порастао је збир билансе последње две године за скоро 10 милиона на 35,66 милиона динара. То је последица следећих промена : главница је већа а- један милион, улози на штедњу за преко 5 милиона, улози пс текућим рачунима за 2.2 милиона и т. д.

Сопствена сретства банчина износе— заједно са добитком — крајем 1930. године 2.77 милиона према 1.52 милиона у 1928. години, због повећања главнице, фондова и добити.

У много издашној мери повећавају се страна сретства, у првом реду улози: они по уложним књижицама по"расли су од 11.97 милиона на 15.94 милиона динара, а по текућим рачунима од 305 хиљада, колико су износили у 1928. и 1949. години, повећо-“ см у 1930. години на 24 милиона динара. Реесконтни кредит код Народне банке, филијале у Скопљу, који је 1928. године исказан са 875 хиљада динара, порастао је крајем 1929. године на 1.04. милиона, али је у 1930. години смањен на 500 хиљада динара. Пошто су улози тако снажно. притицали банка је била у стању да делимично ликвидира своје дуговање код Народне банке. Укупно страна су сретства порасла од 13.25 милиона у 1928. години на 18.89 милиона крајем 1930.

Ово је кретање у толико интересантније, пошто је познато, да су привредне прилике последњих година знатно погоршане и да је упркос тому штедња показивала леп напредак, и ако је последње две године Врањска кредитна банкг неколико пута снизила каматну. стопу на улошке.

Укупан обртни капитал порастао је од 14.77 милиона у 1928. год. на 21.67 мил. у 1930. год., дакле за 7 милиона односно 30% у току од две године; пласиран је на менице, текуће рачуне и на потраживања код новчаних завода. Кредити банчини, дати на основу менице, достигли су рекордну висину у 1929. години са 9.5 милиона динара; у 1930. години редуцирани су за 400 хиљада на 9.1 милион динара. То је у 1930: години типична појава код скоро свих наших банака. Изгледа да постају кредити по текућим рачунима си-

стек

гурнији и лукративнији, нарочито пошто су покривени и меничним гаранцијама. Ови су рачуни код Врањске кредитне банке у 1929. години нешто мало мањи до у претходној; али су у 1930. години повећани за 50% на 6.6 милиона динара. Најзначајније је кретање позиције потраживања код банака. Од 1.22 милиона у 1928., повећано је у 1929. на 1.73 милиона а у 1930. години на 4 милиона. динара. То значи, да потражују Врањска кредитна банка од својих пословних веза, банака 4 милисна динара односно два пута њезину главницу. Таквих банака има код нас врло мало, Међутим то је један врло правилан потез. У очи привредних прилика 1931. године, банка је пласирала једну четвртину страних улога у ликвидне рачуне. Сувише велики приватни лукративни пласмани постали су несигурни; банка је имала још могућност да пласира своје расположиве готовине у хартије од вредносит, али је добро, што то није урадила, пошто се очувала курс“ них губитака. Ово је доказ, да је њезина управа правилно разумела привредне прилике и да је 1931. годину дочекала на начин, који је једино могућан. Међ нашим банкарским билансама за 1930. годину нашли смо их врло мало, који тако јасно манифестују приправност за прилике у 1931. то= Дини.

Кредити на залоге државних хартија од вредности извосе крајем 1930. године 214 хиљада, према 125 хиљада у 1820. години. Хартије од вредности исказане су у 1930. години са 727 хиљада, од чега отпада половина на вредности резервног фонда. Непокретности, које претстављају знатне банчине тихе резерве, билансиране су са 383 хиљади дин.; од тога износи имање у Куманову 229 хиљада а у Брањској бањи 154 хиљада динара. Намештај и прибор је исказан са 68 хиљада — у последњој години за 24 хиљада више.

Повећање банчине делатности имало је за последицу и пораст бруто-добити : од 1.72 милиона у 1928. години порасла је на 2.65 милиона у 1930. години. Приходи од камата су порасли у последњој години за 150 хиљада (у 1929. години за читавих 500 хиљада) док су приходи од провизија мањи за 21 хиљаду код 850 хиљада динара. Кирије су у 1930. години за три пута веће но у 1929 или 1928. години; а приходи од хартија од вредности су остали непромењени. У банчиним расходима сматрамо да је најповољнија чињеница смањење трошкова, који су према 1929. години мањи за 40 хиљада а износе 619 хиљада динара. Упркос обарања каматне стопе повећани су издаци на камате за 134 хиљада на 1.58 милиона, пошто су улози на штедњу много већи но лане. Порези и прирези су према 1928. години порасли за 100%, а према 1929. години за 40 хиљада динара, на 136 хиљада динара. О врло ригорозном билансирању доказују и отписи сумњивих потраживања од 16 хиљада динара, што се до сада није практиковало; и амортизација непокретности и инвентара ове је године већа но у претходним. Због свих тих промена чиста је добит остала иста као и лане, са 287 хиљада динара.

Подељена је на следећи начин : 10% дотирано је резервном фонду, а 3% пенсионом, укупно 37.3 хиљада динара. На име тантијеме подељено је управном одбору 10%, надзорном одбору 4% а чиновницима 3%; укупно 48.8 хиљада динара. На име дивиденде исплаћено је 200 хиљада динара односно 10% а 857 динара пренето је на нови рачун.

Интересантна је дивидендна политика Врањске кредитне банке: у 1921. години, (кад је основана) није плаћено ништа, у 1922. години 20%, у 1923. и 24. години 18%, у 1925. години 20%: од 1926. до искључиво 1928. године 12% а последње две године 10%.

У управи Врањске кредитне банке се налазе следећа господа : претседник је Таса Т. Стајић, трг; потпретседник Риста Т. Стефановић, трг.; Стојан Атанасијевић, трг.; Дратутин Влајковић; Јован А. Стефановић трг.; Манојло Џураревић, трг.; у надзорном одбору су Александар П. Христић, адвокат, претседник; а чланови Јанко М. Пешић и Влајко Србинац, трг.