Narodno blagostanje — dodatak

492 SRPSKI KREDITNI ZAVOD D. D. — BOS. GRADIŠKA.

iMeđ novčane zavode, koji su početkom XX. veka osno= vani u Hosni i Hercegovini, sa važnom privrednom zadaćom, da okupe oko sebe srpske nacionalne elemente, spada i Srpski kreditni zavod d. d. u Bosanskoj Gradiški. Osnovan je 1907. godine inicijativom i učešćem Srpske banke u Zagrebu odnosno njezinih upravljača -— koji su u to vreme potpomagali Osnivanje celoga niza takvih manjih banaka, koje su bile od vrlo velikog lokalnog značenja. Početna glavnica bila je veoma skromna, ali je već 1913. godine povišena na 300 hiljada kruna i 1919. godine na 500 hiljada kruna. Do 1922. godine povišena je na 4 miliona kruna odnosno 1 milion dinara. U 1925. godini sleduje povišenje na 1.75 miliona, a 1926. godine na 2 miliona dinara, kod emisionog kursa od 140 dinara po akciji. Svega ima sada 20.000 imenskih akcija od po 100 dinara. U Prnjavoru ima banka i svoj filijal.

Kao sve provincijske banke, tako je i Srpski kreditni zavod u Bos. Gradiški usko povezan sa privrednim prilikama svoga kraja i okoline. Tamo dominira drvo i stoka, koji su poslednje dve godine proživljava tešku krizu. Seča je smanjena a time je smanjena i zarada ondašnjeg naroda. Pod ovakvim okolnostima za banku više nije važno pitanje povećanja poslova, već održanje ranije stečenih pozicija.

Srpski kreditni zavod je u tome pogledu imao srećnu ruku, šio nam najbolje dokazuje upoređenje glavnih bilansnih pozicija za poslednje četiri godine. Dobijamo sledeću sliku:

Wačun izravnanja.

Aktiva 1927. 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara

Gotovina 597 469 954 524 Hartije od vrednosti 207 242 246 308 Vrednost pensionog fonda 52 52 52 47 Menice 7.541 | 10:301 1 12.619: 13.191 Dužnici 3555. 3334 2721: 2373 Nepokretnosti — — — 351 Ostave, garantije i t. d 2.191 1.977 4.580 5.984

Pasiva Glavnica И 2.000 2.000 2.000 2.000 Rezervni fond 700 182 881 1.002 Pensioni fond 173 211 272 324 Ulozi na knjižice 5.013 5:225 6.516 6.998 Ulozi po tek. rač. — 1.174 1.451 1.274 Poverioci 1.587 1.529 1.849 1.129 Reeskont 1.344 2331 2.519 2.712 Sumnjiva potraživanja 258 177 | — Prenosni računi 319 510 605 438 Čista dobit 406 458 496 445 Zbir bilansa 14.104. 16.375. 21.174 22.464

Zbir bilansa svake se godine povećava, i ako je porast u 1930. godini mnogo sporiji — kao posledica opštih privrednih prilika, kojima se ni banka nije mogla odupreti. U 1927,28. godini bilans je povećan za preko 2 miliona, u 1929. godini čak i za 5 miliona, dok u 1930. godini njezin porast iznosi samo. još 1.3 miliona dinara.

Sopstvena sretstva bančina su također u porastu, i ako je glavnica ostala nepromenjena sa 2 miliona. Porast potiče od povećanja bančinih fondova, što |e dokaz da uprava vodi raСипа о зпаХепји зуојћ згејафауа. Кехегуе 51 za poslednje tri godine porasle od 873 hiljade na 1.32 hiljade dinara odnosno od 40% na skoro 70% od glavnice.

Od stranih sretstava, kojima raspolaže banka, u porastu su ulozi na štednju i reeskont. Priliv uloga na štednju je uprkos privredne depresije konstantan; za vreme od poslednjih tri godina povećan je za 2 miliona na 7 miliona odnosno za skoro 30%. Ali su tome na suprot smanjeni ulozi po tekućim računima i poverioci. Prvi od 1.45 miliona u 1929. godini na 1.27 miliona a poverioci od 1.85 miliona u 1929. godini na 1.13 miliona; ukupno obe su pozicije smanjene u 1930. godini za 900 i

hiljada dinara. Uprkos porasta uloga na štednju ı reeskonta ha 2.71 milion, bilo je smanjenje veće, tako da su ukupna strana sretstva krajem 1930. godine za 222 hiljade dinara manja no u” 1929. godini. To je znak da je banka u 1930. godini počela da smanjuje svoj poslovni volumen, što je u И vreme | dino pravilno.

Ukupni obrtni kapital bančin porastao je· poslednje. tri godine od 11.2 miliona na 15.98 miliona dinara u 1929. godini (u 1930. godini manji je za 100 hiljada dinara) a raspoređen je na sledeće plasmane:

Daleko najveći krediti dati su na osnovu menica, za šest puta više no dužnicima po tekućim računima. Strukturelna promiena u kretanju bančinih dužnika po tekućim računima i menicama vrlo je interesantna: dok kod skoro svih banaka primećujemo da se poslednjih godina povećavaju krediti po tekućim računima na štetu menica, to je kod Srpskog kreditnog zavoda situacija obrnuta: za poslednje četiri godine smanjili su se. dužnici po tekućim računima od 3.56 miliona u 1927. godini na 2.37 miliona u 1930. godini, a menični krediti su porasli od:7.54. miliona na 13.2 miliona dinara. To su jedina dva načina kreditiranja. Lombardni i hipotekarni krediti se ne odobravaju.

Bančine hartije od vrednosti su poslednje četiri godine porasle za jednu trećinu odnosno za 100 hiljada na 308 hiljada dinara. Zajedno sa vrednostima rezervnih fondova ohe iznOse 355 hiljada dinara. Gofovina u blagajni manja je no u 1929. godini, a sa 524 hiljade pretstavlja nekako 25% od glavnice.

U pogledu na relativno velika strana sretstva, naročito uloga po tekućim računima, poverioca i reeskonta bilo bi možda celishodno, da poveća banka svoja sopstvena sretstva novom emisijom, kako bi njima mogla zameniti· poverioce i reeskont, koji bi i dalje mogao da posluži kao rezerva.

Upoređenje glavnih pozicija računa guDjiKa i dobitka daje sledeću sliku: :

Račun gubitka i dobitka. 0 1930.

'Rashodi 1927. 1928. 1929. \ u hiljadama dinara Kamata — 579 644 765 Porez i. prirez 280 97, 178 _ 232 "Troškovi 296 330 359 384 Čista dobit 405 458 496 . 445 Prihodi Prenos iz ran. godima 10 2, 9 ЈА Kamata 144 1.186 1.593 1.524 Razni prihodi 230 276 76 289 Zbir prihoda ili rashoda 984 1.464 1.678 1.828

Bruto dobit je poslednje četiri godine skoro udvostručena a u 1930. godini je iskazana sa 1.83 miliona dinara. Od toga otpada 1.52 miliona na prihod po kamatama, 289 hiljada na razne prihode, a na prenos dobiti iz ranije godine 14 hiljada dinara. Upoređeno sa ranijim godinama je prihod od kamate bio najveći u 1929. godini, dok su razni prihodi u 1930. godini” veći no lane.

Pasivna kamata veća je no ranijih godina, zbog: povećania reeskonta i uloga na štednju. Ovo je povećanje interesantno već i zbog toga, što su strana sretstva per saldo manja no u 1929. gooini. To dokazuje, da se banka u ovoj godini služila skupljim stranim sretstvima. Kod pozicije poreza imamo velike promene. U 1927. godini porezi su sa 280 hiljada dinara najveći; u narednoj godini iznose samo 97 hiljada, što tumačimo na taj način, da je banka ranije godine porezu već u napred položila. Poslednje dve godine opet ponovno raste, na 232 hiljade, što nije malo. Troškovi bančini kreću se u normalnim granicama; u poslednjoj, 1930. godini porasli su za 25 “hiljada, što odgovara i porastu ranijih godina.

Sumnjiva potraživanja knjižena su preko bilansa; u 1927. i 1928. godini sa 435 hiljada dinara ali ih u 1929: i 1930. godini u pasivi više nema.

Čista dobit je u 1930. godini za 10% manja no lane a 'iznosi