Narodno blagostanje — dodatak

Iz računa gubitka i dobitka vidimo, da je bruto dobit poslednje godine porasla za 260 hiljada dinara na 1.53 miliona. Prihodi od kamate po računu menica i tekućih računa su znatno porasli, zbog povećanog poslovanja, dok su kamate iz hipotekarnih kredita smanjene. U porastu su također prihodi od provizija. U rashodima su ostali skoro nepromenjeni porezi i upravni troškovi sa platama, ali je pasivna kamata, zbog većih uloga porasla od 684 hiljade na 907 hiljada. Kako su uprkos tome prihodi znatno veći od rashoda, to je i Čista dobit veća no u 1929. godini za 21 hiljadu, a iznosi 265 hiljada dinara. Ova zarada pri relativno niskoj glavnici dozvoljava isplatu od 20% dividende, kao i ranijih godina, što je svakako jedno vrlo lepo икатасепје.

Dobit je podeljena na sledeći način: na 40.000 akcija plaćeno je 5 dinara odnosno 20% (200.000 dinara), rezervnom fondu je dofirano 15.5 hiljada, a pensionom 10 hiljada dinara, direkciji i nadzornom odboru je dato na ime nagrade 32 hiljade, a 7976 dinara je preneto na novi račun. ·

U upravi se nalaze g. g.: Josip Milković ml., pretsednik; Tomo Stanković, potpretsednik; Wuustav Petroczy, Konrad Grims, ur. Mirko Ferkić, Krešimir Filić, Nikola Kesegi, Stjepan Košiček, Šandor Kosmanhuber, Valent Morandini, Stjepan NestI, Josip Šešek, Stjepan Težak, Pavao Težak; u nadzornomi odboru su: Franjo Čanić, Stjepan Leskovar i Antun Sieber.

ЈУГОСЛОВЕНСКА ТЕКСТИЛНА ТВОРНИЦА БРАЋА ХОЛЦНЕР Д. Д. — ЗАГРЕБ.

Подузеће је основано од стране познате чехословачке фабрике текстилне робе Браћа Холцнер из Хронова. Код југословенске афилијације суделује и Прва хрватска штедионица из Загреба. Позната је чињеница, да је у нашој текстилној индустрији у знатној мери заступан чехословачки капитал. Чехословачки утицај се у нашој текстилној индустрији примећује у два правца. У неким случајевима су чехословачки текстилни индустријалци пренели у Југославију машине својих фабрика који су они у Чехословачкој морали делимично обуставити, јер нису били у стању, да међусобво конкуришу, због чега су код нас основали нова подузећа која су под заштитом наших царина ипак могла просперирати. Сопственици тих фабрика сасвим су се преселили у нашу државу уколико их коњунктура касније опет не избаци на једном другом крају. Они чехословачки индустријалци пак, чије су фабрике у Чехословачкој остале и које даље послују, одлучили су да у Југославији оснују афилиране творнице — како би очували своје досадашње тржиште, које би иначе, ради царине могли изгубити. Тако постоји и даље континуитет; афилирана подузећа финансира и даљг централа. Тих афилираних подузећа има неколико форма. Или су сасвим у рукама страног подузећа, матице, или се у извесном обиму омогућује и сарадња домаћег капитала. Ово последње је случај и код Југословенске текстилне творнице Браће Холцнер д. д. у Загребу.

Подузеће има властиту фабрику у Загребу. Оно је прекупило непокретности фабрике машина „Алат" које је адаптирало у творницу текстилне робе. Прошле године извршено је знатно проширење. Ове године се тиме наставило: изграђна је нова сала за машине, подигнут је велики зидави димњак тако да сада творница и по спољашности даје слику подузећа већих димензија. Оно израђује неке специјалне текстилне продукте који се до сада нису израђивали у довољној количини као : градлере за мадраце, платно за једра, кординели, градел за ролете и сличне продукте. Рад је почет са 50 радника и њихов се број постепено повећава, у вези са проширењем подузећа. Творница поседује још знатне непокретности, тако да ће евентуално даљне и ново проширење лако бити извршено.

501

Друштво је основано 1928 године. И то не као сасвим" ново подузеће, већ је преузет такозвани „Акциенмантел“ на= пуштеног подузећа Петравић и Комп, д. д. после чега је проведена измена имена у садашњи назив. То је у оно доба у западним "деловима државе а нарочито у Загребу био један врло омиљен начин осигурања акционарских. То је увек било јефтиније и једноставније од формалног оснивања новог акционарског друштва. Концесија се:од министра није увек могла добити а овако је ствар ишла глатко. Промену правила је у оно доба одобравао једино надлежни суд..

Биланси Браће Холцнер-за-1929-и -1930: годину пружа= ју следећу слику :

Актива. 1929 г. 1030 r. у хиљадама динара Благајна 46 ; | Праштедионица 135' Чековни уред 15 Дужници 2.224 Сировине 607 Зграде 2.178 Стројеви: 1.265. Алат 48 Разне инвестиције 167 Ауто 15) Инвентар 57 Готова роба 400 Укупно 7.219 7.961 Пасива. Дионичка главница 700 600 Повериоци 6.507 7.343 Добитак 1 —

У техничком погледу биланса за 1929 годину битно се разликује од оне за 1930 годину. Биланса за 1929 врло је детаљирана. Она не показује само готовину у благајни него и потраживања код Поштанске штедионице и новчаног завода са којим се подржава веза. Зграде су засебно билансиране а стројеви такођер. Сировине су исказане одељно од готове робе. Све је тако прегледно како се то ретко налази код биланса индустријских подузећа. У билансу за 1930 годину ситуација је скроз друга. Читава актива исказана је у једној јединој позицији. Ту више нема ни благајне, ни непокретности, ни стројева, ни сировина а ни фабриката. Нису исказани ни дужници. У активи биланса само је објављен њезин износ са 7.96 милиона динара. Наравно да оваква билнса ништа не значи, поготово кад је и пасивна страна биланса изказана у смо две позиције: главница и повериоци. У билансу за 1930 годину немамо ни добитка ни губитка, тако да се заправо незна какав је био пословни резултат. А тешко је веровати, да се актива и пасива покривају на пару и да нема нити профита, нити губитка.

Из укупне суме биланса се види да је подузеће у развитку јер је укупна биланса порасла за 750.000 динара. Међутим се не зна колико од тога отпада на инвестиције, колико на робу а колико на потраживања.

Надајмо се да ће биланс за 1931 годину бити састављен исто онако прегледно као и 1929 године и тек онда ћемо моћи: тачно просудити развитак подузећа. А да тај није неповољан најбоље показује најновије крупније инвестиције.

У управи се налазе следећа г. г.: Паул Холцнер, претседник и генерални директор; Д-р Мирко Талер; Туна Перковић, Ото Холцнер, Руди Холцнер и Марко Бауер.

апиппинхипиннинливнипниилнвпанинпилилинипвниинлиининиинциина = аишинвпилипаилпшспиннвкнникцишчнниишзинницац испиовипициавннснна

читајте наше анализе Оиланса