Narodno blagostanje — dodatak

500

Најоглос poleta našega bankarstva glavnica je ostala nepromenjena i tek u 1929. godini, kada se počela osećati već i sadašnja privredna kriza, ostvarila je banka raniju odluku uprave, i zatražila odobrenje akcionarske skupštine i povisila glavnicu od 250 hiljada na jedan milion dinara. Emisija je sjajno uspela i nova je glavnica odmah bila uplaćena. Povišenje glavnice u ovim teškim prilikama nije baš tako laka stvar i poznato je, da postoji mnogo banaka i akcionarskih društava, koja Sl imala nameru da povise gSlavnicu, ali je realizacija ovih odluka odložena za docnija vremena. U toliko povoljniji Znak za banku jeste ova uspela emisija. |

U svojim godišnjim izveštajima zabeležava uprava bančina međ ostalim i vrlo dragocene podatke o privrednim prili- | kama Varaždina i njegove okoline. Ističe, da su tamošnji Кга-, levi ekonomski najsiromašniji i da na ekonomsko stanje seljaka naročito nepovoljno dejstvuju još nerešeni agrarni odnosi; usled nerešenog pitanja vlasništva zemljišta, njecova obrada mnogo. trpi, zbog čega se primećuje i stalno opadanje poljoprivredne . proizvodnje. O tim okolnostima vodi uprava Opće štedione stalno računa, pošto ima najveći deo svojih sreistava plasiran· baš među seljačkim svetom. To daje i čitavoj bančinoj poslov-" noj politici naročiti karakter, što se najbolje primećuje iz upoređenja glavnih bilansnih pozicija za nekoliko poslednjih godina. Dobijamo sledeću sliku: |

nosi poslednje dve godine milion dinara, a rezerve 274 hiljade odnosno 27.4% od glavnice.

Priliv uložaka je relativno vrlo velik, a objašnjavati se može jedino činjenicom, da su ulagači svoje uloge kod drugih

· zavoda podigli i plasirali u Opću štedionu, u koju imaju više

poverenja. Slabo verujemo, da bi taj porast bio samo efekat

' nove štednje i ako je baš Opća štediona u tome pravcu razvila · velikopoteznu akciju. Smatramo potrebnim да zabeležimo, da

je uprava bančina poklonila deci prvog razreda svih osnovnih škola u Varaždinu ibesplatno tiuložne knjižice sa prvim ulogom od 10 dinara, kako bi i međ naimlađom generacijom propagi-

! rala štednju. Ova je akcija svakako veoma pohvalna.

Mi smo napomenuli, da je porast uložaka imao za posledicu i povećanje obrtnog kapitala; iz gornje tablice. vidimo, da

· su ulozi porasli od 192. godine, kad su iskazani sa 5.09 miliona

dinara, do kraja 1930. godine na 11.74 miliona (od toga je 500 hiljada uloženo po tekućim računima). Ovi su ulozi, baš zbog

' tako ogromnog priliva, i jedina tuđa sretstva bančina. Sem njih

banka nema poverioca niti iskorišćuje ma kakav reeskontni kredit. ;

Opća štediona se formalno guši u novcu, a io još naročito poslednjih godina, u kojima je otežana mogućnost sigurnog plasiranja. Zbog toga je struktura njezine aktive naročito inte-

| resantna. Menični krediti, koji su u 1927. i 1928. godini ostali

| nepromenjeni, pokazuju u poslednjim dvema godinama znatan

Račun iztavnanja

Aktiva 1927. 1028. 1929: 1930. u hiljadama dinara ~ )

Blagajna 133 245 358 370 Potraživanja kod novč. zavoda — 642 2.185 1.749 Hartije. od vrednosti — —- 19 14 Valuta — — — 3 Menice 3.179 3.169 4.137 6.236 Hipotekarni zajmovi 959 1.579 1.355 1.168 | Dužnici po tek. rač. 681 979 2.266 3.425 Razni dužnici 26 23 254 320 Nameštaj jedan dinar

Pasiva Glavnica 250 250 1.000 1.006 Кехегуа 80 110 234 234 Pensioni fond 11 20 30 АС Ulozi na knjižice 5.092 6.897 9.289... 11.231 Ulozi po tek. računima = — 359 496 Nepodignuta dividenda — 17 12 16 Dobit 147 119 244 265 Zbir bilansa 5.581 7.414. 11.169. 13:288

Račun gubitka i dobitka.

Rashodi Prenos dobiti — = 684 907 Upravni troškovi — = 243 256 Porezi i prirezi — — 96 100 Dobit — = 244. 265

Prihodi Prenos dobiti — — 4 4 Kamata menica — — 340 412 Kamata hipoteka — — 106 91 Kamata raznih dužnika — — 6 9 Kamata tek. rač. i banaka — — 376 489 Kamata efekata — — — 0.5 Provizije — — 435 461 Zbir gubitka ili dobitka — — 1.267 1.528

Pod ovako teškim privrednim okolnostima zapravo iznenađuje porast zbira bilansa, koji je u-.poslednje četiri godine

porastao za preko 120%, od 5.6 miliona na 13.3 miliona dinara. · Ovaj zbir bilansa je istovremeno i iznos bančinog obrtnog kapitala. Od toga otpada punih 90% na tuđa sretstva, na uloge, a svega 10% na glavnicu, rezerve i čistu zaradu. Glavnica iz-

· porast: u 1929. godini za preko milion dinara, a u 1930. za 2.5

miliona na 6.24 miliona, odnosno za preko 90%. Tome na su-. prot su hipotekarni zajmovi poslednje dve godine u opadanju.

' Oni su u 1928. godini bili najveći, sa. 1.58 miliona dinara, prema

1.17 miliona krajem 1930. godine. Ovu promenu objašnjava uprava bančina time, da je stekla uverenje, da seljak svojim obavezama po hipotekarnim zajmovima ne udovoljava u dovoljnoj meri, zbog čega je novac, plasiran u ovakve poslove, uprkos svim sigurnostima, ipak postao nelikvidan. Zbog toga je plasirala banka veliki deo svojih kredita na menične zajmove, koje je hipotekarno osigurala; oni su proknjiženi preko računa meničnih kredita, čime Je osiguran likviditet tih potraživanja, a

sa druge strane znatno pojačan bonitet meničnogz porttelja.

U relativno jačoj meri porasli su dužnici po tekućim računima; od 681 hiljada u 1927. godini na 3.42 miliona krajem 1930. godine. I ovo povećanje ima svoj specijalan razlog. Opća štediona je u poslednje vreme odobrila opštini grada Varaždina veće zajmove po tekućem računu; i ako je možda kamatna stopa tih kredita nešto manja od one odobrene privatnim interesentima, ipak je to vrlo povoljno, pošto sada više nije u pitanju samo visina zarade, već pre svega i sigurnost odnosno bonitet dužnika. U tome pogledu može se Varaždinska opština smafrati kao prvoklasnom.

wazni bančini krediti porasli su na 320 hiljada dinara. Krajem 1930. godine otpočela je štedionica i trgovinom за уаlutama i devizama, što ranije nije radila. Uprava bančina podvlači, da joj ovo poslovanje neće doneti. većih materijalnih dobiti, ali |e ona to učinila iz prestižnih pitanja i radi zadovoljavanja svoje seljačke klijentele, koja joj vrlo često donosi dolare i druge valute na prodaju. U devizne spekulacije se banka ne misli upuštati. Krajem godine, iskazana je zaliha valuta sa 3 hiljade dinara. U 1929. i 1930. godini pristupila ie također kupovini hartija oc vrednosti, čiji portfelj je bilansiran sa 14 hiljada dinara.

Naročitu brigu posvećuje uprava štedionice postulatu likviditeta, što je kod tako znatnih uloga svakako vrlo potrebno. Potraživanja kod novčanih zavoda iznosila su krajem 1929. godine 2.2 miliona dinara (220% više od glavnice), a u blagajni

| nalazilo se 360 hiljada. U 1930. godini su ova potraživanja kod

banaka nešto reducirana, zbog zajma, datog opštinskoj upravi, ali iznose još uvek vrlo veliku sumu od 1.75 miliona dinara. Znači, da se Štedionica dobro spremila za prilike, koje su se pojavile u toku ove godine. Sopstvenih. nepokretnosti štedionica prema bilansu nema, a njezin nameštaj je otpisan na jedan dinar.