Narodno blagostanje — dodatak

stva, ne računajući čistu dobit, iznose 277,3 miliona, od čega otpada na glavnicu 200 miliona, a na rezervne fondove 77,8 miliona dinara. Pored toga društvo ima u opticaju za nešto preko 4 miliona dinara obligacija i 35,59 miliona dinara po-

verilaca, što je s obzirom na visinu sopstvenih sredstava upra--

vo beznačajno. Treba napomenuti da se poverioci stalno smanjuju i krajem 1936 ne dostižu ni 45% od njihovog iznosa u 1930 godini. Inače, rezervni fondovi ostali su u toku posled-

'njih 5—6 godina gotovo перготепјепо. То је! razumljivo s

obzirom na teške prilike u kojima se kroz to vreme nalazila naša industrija uglja.

U aktivi vidimo da investicije iznose ukupno 133,5. miliona prema 134,83 miliona dinara u prethodnoj godini. U toku poslednjih 8 godina prosečna godišnja amortizacija je iznosila oko 16 miliona, a nove investicije nešto iznad 11 miliona dinara godišnje. U 1936 u nove investicije uloženo je 14,5 miliona prema 7,15 miliona u 1935, a amortizacija je iznosila 15,25 miliona dinara prema 14,7 miliona u prethodnoi godini. Najveći otpisi bili su kod uređaja rudnika i kod dnevnih kopova, što je i razumljivo s obzirom na trošenje instalacija i na potrebu da se modernizuju, a s druge strane iscrpljuju se i rezerve uglja u dnevnim kopovima. Što se tiče prošlogodišnjih novih investicija, one su se sastojale u bušenjima koja treba da pokažu ležišta produktivnih slojeva i da obezbede nove rezerve uglja. Pored toga vršeni su i pripremni radovi za otvaranje otkopa novih slojeva. Odlučeno je da se i sopstvena električna centrala u Trbovlju preuredi i poveća, kako bi se osposobila za proizvodnju celokupne struje koju preduzeće treba. Tehnički materijal je već poručen, a radovi oko montaže treba da otpočnu u najkraćem roku.

Vrednost industrijskih preduzeća bilansirana je sa 10,8 miliona (fabrika cementa 9,45 miliona, ostala preduzeća 1,42

miliona) prema 12 miliona u prethodnoi i 15,7 miliona kra-

jem 1933 godine.

Preko pola obrtnog kapitala, odnosno 170,3 miliona otpada na dužnike, koji su zbog pojačanog poslovanja nešto porasli u odnosu na prethodnu godinu. Naiglavniji dužnik ije država. Kad bi ona nešto brže plaćala, Društvo ne bi uopšte moralo imati poverilaca.

Zalihe iznose 17,18 miliona. Od toga otpada na zalihe raznog materijala 14,74 miliona, na cement i kreč 4,16 miliona u 1935 godini. Kao što se vidi, zaliha uglja ie znatno manja od one u prethodnoj godini. To je posledica življeg kretanja na tržištu uglia.

U računu gubitka i dobitka pada u oči stalno pDovećanje i bruto-prihoda i čiste dobiti. Međutim, to ne odgovara još ni iz daleka rezultatima iz 1927, 1998 ili 1929 godin. Tako je, na primer, čista dobit u 1936 jedva dostigla jednu trećinu od one iz 1999 godine. I bruto-prihodi su znatno manji nego u godinama pre krize. Međutim, socijalni teret i porezi ne pokazuju gotovo nikakvo smanjenje. Naprotiv. Prošle godine su izdaci za poreze i takse čak i povećani. Preko računa gubitka knjiže se uglavnom samo neposredni porezi koji prošle godine iznose 9,7 miliona prema 6,7 miliona u 1935. Ukupno na ime neposrednih i posrednih poreza i raznih drugih dažbina Trbovljansko ugljenokopno društvo isplatilo je u 1936 oko 23 miliona dimara. Ako tome dodamo iždatke za socijalno staranje od oko 19 miliona, vidi se da su ukupni javni tereti koje snosi. Trbovliansko društvo dostigli sumu od 49 miliona dinara. To su tri četvrtine od ukupnih bruto-prihoda, odnosno to je tri puta više od iskazane čiste dobiti. Izdaci za kamate su neznatni, a tako isto i olpisi sumnjivih potraživanja. Troškovi i plate u 1936 iznose 6,95 miliona i ne pokazuju većih promena u odnosu na nekoliko ranijih godina.

Čista dobit u 1936 dostigla ie 14,2 miliona, a за ргеnosom iz prethodne godine 15 miliona 761 hilj. dinara. Ovaj iznos podeljen je na sledeći način: 13 miliona na ime Glij»% dividende (prema 6% u 1935 i 4% u 1934 g.); penzionom fon-

du 300 hilj.; rezervnom fondu 195 hilj.; tantijema 585 hilj.; a ostatak od 1 milion 681 hili. dinara prenet je na novi račdn.

U upravnom odboru se nalaze sledeća g.g.: Andrć Luquet, pretsednik; d-r Bogdan Marković, potpretsednik; Claude Aulagnon, d-r Ivo Benković, Jean baron de Bourgoing, Raymond Deltel, Emil Freund, d-r Ferdinand Gramberg, Ferпапа Grenard, inž. Anton Klinar, Henry Laporte, Jacques May, Renć Monod, Adolf Miinch, Ervin Philipp, d-r Alfred Porada—Rapaport, Henry Reuter, Rihard Skubec, Vasilije Nikolajević Strandtman i Maurice Trćmeau, članovi. U nadzornom odboru bila su 2.g.: Ivan Avsenek, Jules Bćnard i poč. inž. Milan Šuklje. Generalni direktor je g. Rikard Skubec, a njegov zamenik g. inž. Antoine Julliard. Direktori su gg.: 'inž. Avgust Heinrich i d-r Vinko Vrhunec. Vladin komesar je "2. d-r Vilko Pfeifer.

ЈУГОСЛОВЕНСКА СОЛВАЈ ТВОРНИЦА Д. Д., ЛУКАВАН

Наша индустрија соде била је последњих година приморана. да се бори с огромним тешкоћама. У вези с општом привредном кризом и сталним смањивањем куповне снаге становништва, рапидно је опадала и потрошња соде, не само код нас, него и у другим земљама. За нас је у том погледу најважније стање у Мађарској и у осталим државама Југоисточне Европе, јер је наша индустрија соде и врло важан извозник, у првом реду у поменуте земље. Извоз у Мађарску, која је најважнији увозник наше соде, био је ометан и девизним тешкоћама, јер < њоме нисмо имали до пред крај прошле године ни клириншки уговор који би нормално функционисао, тако да је долазило до немогућности благовремене наплате потраживања. Поред свих тих недаћа јавила се пре неколико година и совјетска конкуренција: Пошто је познато да код Руса производни трошкови, трошкови транспорта итд. врло често не играју готово никакву улогу у погледу одређивања цена, рацумљиво је да је и наш извоз соде морао рапидно да опада.

Према подацима које објављује Народна банка, нати извоз амониачне. и каустичне соде у току последњих осам година износио је: |

Године У хиљада У милионима тона динара 1929 97,7 60,24 1930 21,70 40,56 1931 19,07 45,63 1932 11,94 29,05 1933 11,50' 27,80 1934 7,54 29,46 1935 7,97 24,67 1936 7,71 20,93

Као што се види, у 1985 години извезли смо само 7,07 хиљада.тона амонијачне и каустичне соде, што значи да смо у тој години једва достигли једну четвртину извоза из 1929. У току прошле године заустављено је даље опадање извоза. Шта више, са задовољством можемо констатовати да је извоз по количини опет у порасту. Потрошња и продаја содних производа у земљи показивали су већ у 1935 знатнији пораст. С обзиром на даље побољшање општих привредних прилика с правом се могло очекивати да ће у току прошле године доћи до поновног знатнијег повећања продаје у земљи. На жалост та очекивања нису се испунила, у првом реду због тога што је у априлу 1986 заведена општа бановинска трошарина на све содне производе.

Југословенска Солвај творница д. д, Лукавац, наш је највећи произвођач амонијачне соде (натријевог карбоната). Ова фабрика спада у ред наших највећих и фи: нансијски најбоље фундираних индустријских предузећа. Основана је још пре 44 године од стране богате породице