Narodno blagostanje — dodatak

ние

ANRL

ILANSA

Dodatak „Narodnom Blagostamijućć

BROJ 29 BEOGRAD, 17. JULI 1937. GODINA IX Sadržaji: Zemaliska banka za Bosnu i Hercegovinu, Sarajevo Великобечкеречка фабрика шећера а. д. Петровград Фабрика шећера а. д. „Бачка“, Нови Врбас ZEMALJSKA BANKA ZA BOSNU I HERCEGOVINU — Roba - Odel. produkata 3.896 3.265 1.232 2.238 SARAJEVO Nekretnine 7.633 7.470 7.309 7.391 Uprava Zemaliske banke za Bosnu i Hercegovinu kon- Pasiva statuje u svom poslednjem poslovnom izveštaju da ie u tokU · Glavnica 20.000 20.000 90.000 90.000 1936 kod nas gotovo u svim privrednim granama došlo do «Rezervni fondovi 15.530 15.570 15.602 15.615 osetnog pobolišania»Jedino naše bankarstvo čini nemilu iz- Penzioni fond 1.749 1.731 9 199 9.878 nimku —- veli uprava — i ostalo ie i prošle godine u svome · Založn. i Кот. ођу. 810 730 700 671 nimalo zavidnom položaju«. Pred kraj 1936 zadat je našim Ulošci na knjižice 79.196 78.407 67.847 69.397 novčanim zavodima čak i jedan nov udar, jer moraju četVI- Tekući računi 83.324 87.497 82.498 88.407 tinu svojih potraživania prema zemlioradnicima sasvim да Веескоп! о i 31.598 99.749 brišu, a za ostalih 75% umesto uplate u gotovu dobiiaiu 3%- Neisplaćeni kupovni 405 409 490 496 tne bonove i obligacije, koje će moći naplatiti tek u toku Dobit 1.641 1.578. 1.560 1.846 sledećih 14 godina. Zbir bilansa 202.586 205.918 222.354 298.020 Uredba o likvidaciji zemljoradničkih dugova pogađa i Dividenda 6% 5% 5% 5%·.

Zemalisku banku, jer je i ona, kao zavod sa velikim brojem fililala i ispostava, podmirivala kreditne potrebe našeg zemlioradnika. Međutim, Zemaliska banka može da izvrši potrebne otpise i ne diraiući u svoje iskazane rezerve. Ona će se za to koristiti lateninim rezervama koje potiču iz njenih potpuno otpisanih nekretnina. Valorizacijom. jednog dela ovih nekretnina stvara se naročita rezerva od 71/a miliona dinara, koja će biti potpuno dovolina za otpis celokupnog gubitka iz likvidacije njenih potraživania prema zemljoradnicima. Inače, Zemaliska banka je upravo sjajno prošla i kroz najteže godine naše bankarske krize. Ona se nije nikako i nikada moгаја koristiti zaštitnim merama, pošto je uvek bila u stanju da najkulantnije i bez ikakvih teškoća odgovara svima zahtevima svojih ulagača. I ovde je u svoje vreme bilo povlačenja uloga, ali je i likviditet bančine aktive stalno održavan na primernoi visini. Blagodareći poznatoj solidnosti banke i neobično opreznom vođenju njenih poslova, ona je bila i ostala vodeći zavod Bosne. U Sarajevu su, pored nje, JOŠ značajne Državna hipotekarna banka, Gradska štedionica i filiiale nekih zagrebačkih banaka, a u provinciji Zemaljska banКа је gotovo sve i sva. Pored centrale u Sarajevu, ona ima filijale u Banjaluci, Bijeljini, Brčkom, Mostaru, Tuzli i Splitu, i ispostave u Bihaću, Derventi, Doboju, Bos. Gradiški, Livnu, Prijedoru, Bos. Šamcu, Travniku, Višegradu, Zenici i Zvorniku.

Interesantne informacije o poslovanju Zemaliske banke Za Bosnu i Hercegovinu pruža nam donja tablica u којој smo uporedili glavne bilansne pozicije za poslednje četiri godine. Račun izravnanja

Aktiva 1938 1934 1935 1936 u hiliadama dinara

Gotovina 27.408 29.844 23.043 20.438 Menice 82.839, 281484 57.390 49.271 Efekti · | 8722 10.534 12.083 12.955 Efekti fonda založn. 416 416 416 416 Hipotek. zajmovi 499 361 309 277 Komunalni zajmovi 799 688 656 621 Dužnici 125.501. 125.753 119.916 135.312

Vidimo da su prošle godine neke glavnije poziciie polačane. Zbir bilansa je u 1986 za 6,6 miliona veći nego u prethodnoi godini i iznosi 228,9 miliona, od čega otpada 20 miliona na glavnicu, 15,6 miliona na bančine rezervne fondove, 1,8 miliona na čistu dobit i 191,4 miliona na ukupna tuđa sredstva. Sopstvena sredstva pokazuju samo neznatan porast prema 1935 godini. Reeskont je za nešto ispod 2 miliona mani, a ulošci na knjižice su povećani za oko 1,5 miliona, dok su ulošci po tekućim računima za oko 6 miliona veći.

lako je gotovina i u 1936 nešto smanjena, ipak je likviditet još uvek ogroman, jer bi se raspoloživom gotovinom moglo odmah isplatiti skoro 30% uložaka na knjižice. U toku 1937 likvidnost zavoda je znatno pojačana. Naivažnije plasmane pretstavliaju ulošci po tekućim računima i menice. Suma dužnika povisila se prema prethodnoj godini za 15,4 miliona i iznosi 135,3 miliona dinara. Prema pojedinim grupama dužnici su ovako podeljeni:

Dužnici 1933 1934 1935 1936 u hiljadama dinara

Hipotek. pokriveni 51.978 69.361 72.848 81.359

Na efekte i robu 12.345 16.711 10.483 11.831

Uz menično jemstvo 51.489 36.449 33.480 39.004

Potraž. kod banaka 4.694 3.282 3.105 3.618

Ukupno 120.501 125.759 119.916 135.312

Kao što se vidi iz gornje tablice, Zemaliska banka mnogo polaže i na materijalno obezbeđenie svojih potraživanja. Dužnici pokriveni hipotekom stalno rastu, a oni koji su obezbeđeni meničnim jemstvom do kraja 1935 su opali, a u 1936 opet rastu, ali u manjoj meri od hipotekarno obezbeđenih.

Menični portfeli je spao sa 57.39 miliona u 1935 na 49.27 miliona krajem 1936, dakle za 8.1 miliona, najvećim delom zbog pretvaranja meničnih kredita u kredite po tekućim računima. Oko tri petine meničnog portfelja nalazi se u reeskontu. To su sezonski krediti, koji su većim delom već u prvim mesecima 1937 godine likvidirani. |

Krajem. 1936 efekti iznose 12.95 miliona i veći su za 872 hiliade dinara nego kraiem prethodne godine, и ртуот.