Narodno blagostanje — dodatak

redu zbog porasta kurseva bančinih držaynih hartija od vrednosti. Banka je imala sledeće efekte:

Stanje efekata 1933 1934 1985. 1936 u hiljadama dinara

Državni papiri 6.453 8.423 10.108 10.935

Akcije banaka 1.375 1.322 1.204 1.191

Ostalo 914 788 771 829

Bančin angažman u drvarskoj industriji ostao је пеpromenjen. Već smo imali prilike da naglasimo da je ta privredna grana opet oživela. Zemaljska banka ima u svom portfeliu i akcija osiguravajućeg društva »Sava«, koje je u 1936 postiglo zadovoljavajući rezultat. Inače, Banka drži i glavnu agenciju ovog društva, koja je takođe dobro radila. Sarajevska pivara, kod koje je Zemaljska banka takođe zainteresovana, zaključila je 1936 godinu sa nešto boliim rezultatom, ali još nije prebrodila teškoće koje pritiskuju njenu prođu. To je u vezi s visokom trošarinom na pivo.

Što se tiče bančinih filijala i ispostava, uprava naDominje u svom poslednjem izveštaju da su one po svome broju ostale nepromenjene, a radile su sa kapitalom od 102 miliona prema 95 miliona krajem 1935. Ulošci filijala i ispostava povisili su se sa 52.6 miliona u 1935 na 57 miliona u 1936. Na rentabilnost filijala nepovolino je uticalo maksimiranje kamatnih stopa kao i sniženie kamate na seljačke dugove. Bančino robno odeljenje intervenisalo ie i u 1936 u iznosu suvih šljiva. Rod šliiva je bio izdašan, tako da je i uspeh ove intervencije bio zadovoljavajući i znatno bolji nego u 1935.

Hipotekarni posao је u zastoju. Komunalni i hipotekarni zaimovi bilansirani su sa 898 hilj. din. Bančine nekretnine iskazane su sa 7.39 miliona. Prema 1935 povišene su za 82 hiljada. zane su sa 7.39 miliona. Prema 1935 povišene su za 82 hiljade. To je saldo od preuzimanja iedne kuće u Tešnju (250 hili.) i redovnih godišnjih otpisa od 167 hilj. dinara.

Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1933 1934 1935 1936 и ћ адата Фпага Plate 6.397 4.890 4.874 4.776 Troškovi i porezi 5.471 5.434 4.898 4.324 Prenos dobiti 241 257 424 468 Dobit tek. godine 1.400 1.316 1.136 11377 Prihođi Bruto prihod 13.268 11.641 10.908 10.478 Prenos dobiti 241 257 424 468 Zbir prihoda ili rashoda 13.509 11.898 11.392 10.946 Dividenda 6% 5% 5% 5%

Bruto prihod se stalno smanjuje, prošle godine prema pretprošloi za 480 hiljada dinara. То je posledica slabije iz'dašnosti posla, a u prvom redu slabije izdašnosti Rkamatnog posla, koji stoji pod pritiskom maksimiranja. Likvidiranjem zemljoradničkih dugova postaje taj pritisak još i jači, jer je ona skromna ranije dekretirana kamata na potraživanja od zemljoradnika od 41/»>% spuštena na ciglo 3% (ulagačima se mora platiti više). Pored toga se ubuduće mora računati i sa znatno jačim poreskim opterećenjem. Uprava sasvim tačno primećuje da »izgleda kao da se s mjerodavne strane ne pridaje nikakva važnost elementima iz kojih se crpi rentabilnost novčanih zavoda, a ipak je rentabilnost preduslov njihovog postanka i opstanka«. Uprkos smanieniu bruto prihoda, čista dobit Zemaljske banke u 1936 je veća nego u prethodnoi godini, jer su troškovi za oko 670 hiljada dinara manji. Na ime 5% dividende isplaćuje se 1 milion dinara, za tantijemu 75 hiliada, za dobrotvorne svrhe 50 hiljada, dok se rezervnom fondu dotira 38 hiljada dinara, a 683 hiljade su prenete na novi račun.

U upravi se nalaze gospoda: Pero Stokanović, pretsednik; Nikola Berković, Frano Petrinović i Vladimir Sušić,

potpretsednici; Mehaga Ahmetašević, Asimbeg Alibegović, d-r Nikola Andrijašević, d-r Mustafa Denišlić, d-r Dušan Jeftanović, d-r Ljubo Leontić, Ismetaga Merhemić, poč. Ivo Mrčić, d-r Emil Miler, d-r Milan Nešković, Pol Ramlo, d-r Cvjetan Spužević i poč. Vaso Vasiljević, članovi. U nadzornom odboru su g. g.: Mujaga Šahinagić, Vuko Đukić, Petar Jurišić, Ludvir Merio, Stevo Prnjatović i d-r Julius Rotkopf. Poslovnu direkciju čine g. g.: Aleksandar Poljanić, Relia Petrović i d-r Nikola Kuzmani.

ВЕЛИКОБЕЧКЕРЕЧКА ФАБРИКА ШЕЋЕРА А. Д, ПЕТРОВГРАД

У свом пословном извештају за 1936 годину управа Великобечкеречке фабрике шећера вели, поред осталога, да се и поред знатног побољшања привредних прилика у нашој земљи потрошња шећера није још у одговарајућој мери повећала, тако да су се и залихе, услед веће пролзводње и непромењене потрошње, знатно повећале. С обзиром на сувише високу државну трошарину то се могло: н очекивати. Да је цена шећеру висока, то је данас свакоме јасно. Цена шећеру у коцкама од 15 динара по килограму, колико она данас износи у малопродаји, прелази могућност плаћања широких слојева. Има већ неколико година да ми то стално наглашавамо. Не само то. Ми смо већ одавна указали и на пут којим би се морало ићи приликом решавања овог проблема, који је исто тако важан за потрош= че шећера, као и за произвођаче шећерне репе. Претергану државну трошарину на шећер треба што пре осетно снизити.

Средином новембра 1936 одржана је у Министарству пољопривреде у Београду једна конференција која је дошла до истог закључка. На жалост, ни после тога нису предузете потребне мере. Међутим, снижењем трошарине за

једну трећину сваки би дошао на свој рачун. Сигурно је

да би се после тога могла остварити детаљна продајна цена од око 11 динара по килограму. То би са своје стране довело до повећања потрошње шећера, а ова би свакако врло брзо покрила мањак у приходима од трошарине, који би се с почетка појавио услед снижења трошаринске стопе. Иначе, повећана потрошња шећера довела би и до повећања производње шећерне репе, односно до повећања прихода пољопривреде. У вези с тим дошло би и до рационалнијег искоришћења постојећих фабрика шећеран до повећања прихода државних железница од превоза репе н превоза шећера. Наплата непосредних пореза такође би се повећала. Тиме би се најефикасније сузбијало и кријумчарење сахарина и других вештачких сладила, које наноси знатне штете и држави и шећерној индустрији и пољопрнвреди, јер широка употреба нехранљивих вештачких сладила и долази због превисоке трошарине на шећер, која ограничава потрошњу. i

По потрошњи шећера Југославија се налази међу последњим државама, али смо за то по висини трошарине на шећер други на свету, одмах после Италије. Разуме се да су у вези с тим и наше шећеране, у које су уложене

стотине милиона капитала, могле да искористе само но.

знатан део свог капацитета. У прошлој кампањи код нас је произведено 86.635 тона шећера. Скоро толико могла би произвести и сама Великобечкеречка фабрика шећера. Међутим, она је у 1936/87 из прерађене репе добила само 15.568 тона шећера, као што нам то показује и доња таблица. Прерађена Добивени Проценат Откупна

репа-тона шећер-тона искори- цена репе

шћења у дин.

i 7 репе по кв.

Петровград:

1146140 15:5687 1370% 22,15 прија 55.190,0 7.3090. . 13.40% ı 21,70 Црвенка . 103.3846 197740) — 1259% — 20,38

Нови.Врбас . 106.0698 19.918, _ 1212% — 1968