Narodno blagostanje — dodatak

100

је био знатно сбилнији него у 1935 години, али је њен квалитет био слабији, тако да је добивена и неочекивано велика количина сувих резанаца, због чега су им цене по-

пустиле. С друге стране се нису јавили ни већи купци су-

вих резанаца из Европе, а извоз у Америку је запињао због недостатка бродског простора. На тај начин фабрика „Бачка“ је успела да пласира само половину робе, и то по ниским ценама. На прошлогодишњи пословни резултат неповољно је утицао и пад цена меласе која је иначе у целости продата. Постигнути билансни успех је једнак као ну 1935 години, благодарећи уштедама оствареним побољшањем техничких услова производње. Наиме, у 1986 је технички начин производње усавршен, а набављене су и неке нове машине. То се показало као врло корисно и дало је задовољавајуће резултате.

Главне билансне позиције Фабрике шећера а. д. „Бачка“ за последње четири године овако изгледају:

Актива 1933. 1934. 1935. 1936. у хиљадама динара

Непокретности 4.450 4.450 4.680 4.500 Зграде и инвестиције 29.142 29.142 29.142 29.593 Машине. и уређај 30.756 30.756 30.756 36.58! Индустријска пруга 2.349 2.349 2.349 2.349 Залихе 46.341 39.945 34.775 48.801 Дужници и улози | 31.685 31.596 36.614 — 34.244 Хартије од вредности 3.339 3.483 4.622 4.276 Благајна 177 152 192 213 Разна актива | 3.990) 3220 | 3220 Губитак 3.300 —— —— —

Пасива Главница · | 50.000 50.000 50.000 50.000 Резервни фонд : 8.500 8.500 8.750 9.250 Фонд валоризације 8.789 8.789 8.789 8.789

Фонд за пов. главнице 1.368 1.368 1.368 1.368

"Фонд аморатизације 26.741 29.853 33.951 38.818

Фонд за сумњ. потраж. —— — 151 Засебно опорезована резерва 58.439 36.454 28.995 30.715 Повериоци 5.872 6.641 10.519 18.145 Неиспл. дивиденда — — — 56 Чиста добит === 3.485 3.825 3.915 Збир биланса 154.728 145.092 146.349 160.558 Расходи Порези 4.471 676 215 2.970 Отпис — амортизација 4.812 3.112 4.098 4.367 Сумњива потраживања 1.664 51 151 Курсна разл. ефеката 83 а = Добит са преносом “| 5.465 3.825 3.915 Приходи Пренос добити 931 — 387 481 Од ефеката 83 108 89 118 Од непокретности 11 15 1 13 Од производње 6.676 7.202 7.807 _ 10.640 Губитак 3.330 — ===

Збир прих. или разхода 11.030 7.325 8.290 11.252

Збир биланса који је идентичан са обртним капиталом фабрике, износи 160,5 милиона и већи је за 14 милиона динара него крајем 1985. Туђа средства износе само 18 милиона динара према 10,5 милиона у 1985 и 6,6 милиона крајем 1934 год. Сопствена средства достижу 142 милиона, од чега пада на главницу 50 милиона, на фонд амортизације- 38,3 милиона, на остале фондове 19,4 милиона, на

чисту зараду 3,9 милиона и на „засебно опорезовану резерву“ 30,7 милиона динара.

Код сопствених средстава имамо у 19836 у односу на= претходну годину само три знатније промене. Пре свега, резервни фонд је за 500 хиљада динара већи, што је последица дотације из чисте зараде за 1985 годину. И фонл амортизације је порастао са 33,95 милиона у 1935 на 38,3 милиона динара у 1936. Тиме је достигао 52,5% од билансиране вредности инвестиција. Мначе, амортизација у 1986 је нешто већа него у претходној години, али ипак износи само 4,36 милиона односно 5,9% од билансне вредности“ инвестиција. Као што се види, проценат амортизације је

још увек врло умерен. Повећана је и „засебно опорезова- ·

на резерва“ за 1,72 милиона, са 28,99 милиона у 1985 на 30,71 милиона у 1936 години. То је последица веће производње и увећаних залиха. Наиме, засебно опорезована резерва је у ствари латентна резерва која има свој основ у процени робе. Уместо да се роба билансира по цени ко– штања, она се-мора књижити по продајној цени. Разлика као неостварена бруто зарада долази у пасиви. Природно“ је да је код већих залиха и ова резерва већа.

У активи видимо да су „машине и уређај у 1936 за нешто испод 6 милиона веће него у претходној години. То је последица већ поменуте модернизације уређаја фабрике. Других знатнијих промена код инвестиција нема. Иначе, и залихе су прошле године повећане за. око 14 ми– лиона, на 48,8 милиона динара. Дужници и улози су смањени за 2,4 милиона, на 342 милиона динара.

Рачун губитка и добитка је необично занимљив. Приходи од производње су и прошле године порасли 32: 2,8 милиона, у првом реду због остварених уштеда благодарећи техничком усавршавању производње. Прошле године су знатно порасли и порези. Иначе, морамо напоменути да се последњих година сви порески издаци нису ни књижили преко рачуна расхода. Да је то учињено, морас би се исказати губитак или незнатна добит. Тако је, на пример, у 1936 на име пореза и такса (без трошарине на: шећер) исплаћено 6,97 милиона динара, од чега је књижено само 2,97 милиона на терет расхода, а остатак од 4 милиона исплаћен је из резервних фондова. У 1985 из фондова је исплаћено 2,9 милиона, а у 1934 години 6,1 милиона динара. Као што се види, за исплату дивиденде морају се још увек трошити резерве, јер је зарада недовољна или је уопште нема.

Да је прошле године цео износ пореза књижен, на терет рачуна расхода, а остатак од 4 милиона исплаћен је из резервних фондова, а у 1934 години 6,1 милиона динара. Као што се види, за исплату дивиденде морају се још

"увек трошити резерве, јер је зарада недовољна или је уоп-

ште нема.

Да је прошле године цео износ пореза књижен, на терет рачуна расхода, морао би се исказати губитак од 85 хиљада динара. Међутим, како фабрика располаже знатним резервама, она није хтела да остави акционаре без скромне дивиденде. Због тога је већи део пореза платила и» својих резерви и исказивала је чисту добит од 3 милиона 915 хиљада. Овај износ је овако подељен: акционарима на име 5% дивиденде 2,5 милиона, резервном фонду 500 хи-– љада, тантијема 343 хиљаде, а остатак од 572 хиљаде пргнет је на нови рачун.

У управи су гг.: д-р Гедеон Дунђерски, претседнику Филип Вајс, потпретседник; А. Ацел, д-р Марко Чутић, Едмунд Холош, Јосип Најман, Радиша Николић,. Максо Опенхајм, Лазар Продановић, Евген Шварц, д-р Стеван Клајн и Ђорђе барун Улман, чланови. У надзорном одбору се налазе господа: Мирко Јакобчић, Геза Штукс-Рибар.. Оскар Хамершлаг, Милета Лесковац, д-р Фрањо Киш, Карло Ацел, Евген Кеменди и. Јосиф Пилиш.