Narodno blagostanje — dodatak
аи
"Чукарица 90.126,6 10.648,3 12.04% 19,56 Осијек 91.316,7 10.843,0 11.77% 19.15 Стари Сивац 14.110,2 1.604,3 11.08% 18,12 Врањин Врх 188.881,8 14.950,2 10.81% 17,72. Усора обуставила рад Петровград 114.614,0 15.568,7 13.77 % 22:15:
Укупно у целој земљи 86.635,9
Као што се види, Великобечкеречка фабрика шећера имала је најјачу производњу. Код ње је и откупна цена репе била највећа. Фабрика је прерадила 1,146.140 квинтала репе и израдила је 155.687 квинтала кристалног шећера и шећера у коцкама, главама и у праху, као и 47.600 квинтала меласе и 64.770 квинт. сувих резанаца. Прерађена количина репе је за око 30% већа него у претходној кампа-
њи. Услед веће прераде трошкови производње су сразмерно мањи. Због тога је и пословни резултат бољи него у 1935, иако су цене сувих резанаца и меласе попустиле.
Биланси Великобечкеречке фабрике шећера за по-
следње четири године овако изгледају:
Рачун изравнања
Актива 1933. 1934. 1985. 1986. у хиљадама динара
Инвестиције 51.982 51.378 51.082 51.790 Дужници и пов. - салдо — 9182 884 788 Ефекти 17.104 17.104 17.146 16.877 Роба 43.228 43.963 45.438 49.917 Благајна 1.221 720 845 964
Пасива Тлавница 36.000 36.000 36.000 36.000 "Ред. рез. фонд 9.006 9.506 10.048 10.695 Фонд за пов. главн, 3.360 3.360 3.360 3.360 Фонд валоризације 9.136 9.136 9.136 9.136 Фонд амортизације 35.817 39.071 39.071 39.573
Фонд пореске резерве 6.000 6.000 4.500 5.100 Повер. и дужн. — салдо — 1.984 —
Неиспл. дивиденда —— —— 2.996 5.305 Чисти добитак 11.591 10.304 10.854 11.166 · Збир биланса 119585. 118:294 ||5.305 120:336 - Рачун губитка и добитка
Расходи Трошкови и плате 3.971 3.422 2.701 2.729 Порези 8.952 8.047 4.256 9.110 Дубиоза 423 ___ ~ 436 Курсна разлика 98 — —— === Пореска резерва 6.000 — — 600 Амортизација 3.421 3.254 —— 502 Добитак са преносом 11.591 10.304 10.354 11.166 Приходи Пренос добитка — EEEE 410 459 Бруто приходи 34.276 24.662 16.901 17.084 Збир прихода 34276. 24.609 (17818 | 17548
Збир биланса износи 120 милиона динара према 115 "милиона у 1985. Ако погледамо пасиву, видимо да су то скоро све сопствена средства. Једино неисплаћена дивиден_ да од 5,3 милиона (према 2,9 милиона у претходној години) претставља туђа средства. Фабрика има свакако и поверилаца, али они нису исказани засебно, већ се дужници и повериоци билансирају у виду салда, који је у 1934, 1985 и 1936 години у активи, што значи да су дужници већи од поверилаца, а то је скроз здраво. С обзиром на повољну финансијску структуру предузећа повериоци сигурно не заузимају веће димензије, а тако исто ни дужници, јер се највећи део трансакција обавља за готово.
5 __ Код сопствених средстава имамо прошле године само - три мање промене, Пре свега редовни резервни фонд пока_зује повећање од 547 хиљада због дотације из чистог до-
99
битка за 1985. Фонд амортизације је такође нешто повећан, за 502 хиљаде динара. То је сасвим незнатно с обзиром на чињеницу да су инвестиције билансиране са 51,8 милиона динара. У 1985 амортизација није уопште, вршена. Најзад,
повећан је за 600 хиљада и фонд пореске резерве.
Ако се изузме знатно повећање залиха робе (са 45,4 милиона у 1985 на 49,9 милиона динара крајем 1936 године), ни промене у активи нису биле нарочито значајне. Вредност портфеља ефеката је за око 270 хиљада динара мања, а код инвестиција имамо повећање од 700 хиљада. Фабрика је потпуно изграђена и снабдевена најмодернијим машичама, тако да знатније нове инвестиције и не могу доћи у обзир, поготово док је потрошња скучена.
Бруто-приходи били су готово једнаки као и у претходној години, односно у 1936 су незнатно повећани. Ha страни расхода видимо, да нема промена ни код трошкова и плата. Порези износе 2,11 милиона према 4,25 милиона у 1985 и 8,04 милиона динара у 1934 години. Предузеће је у току две последње године на име пореза исплатило знатно веће | износе, али се то из рачуна губитка и добитка не види, јер је разлика исплаћена употребом фондова.
Исказани чисти добитак је за 763 хиљаде већи него у претходној години и износи 10 милиона 707 хиљада, а са преносом од 459 хиљада из 1935 године 1: милиона 166 хиљада динара. Он је овако подељен: резервном фонду 500 хиљада, на име тантијеме 1,07 милиона, за дивиденду 9 милиона, а остатак од 596 хиљада пренет је на нови рачун. Неупућенима може изгледати да је добитак знатан. Међутим, то није тачно. Треба наиме имати у виду да је у ову фабрику приликом оснивања инвестирано око 1,3 милиона енглеских фунти, а то код данашњег курса износи око 300 милиона динара. То значи да чисти добитак за 1936 годину претставља укамаћење од око 3%.
У управи Великобечкеречке фабрике шећера су гг.: д-р Драгољуб Аранђеловић, Хајнрих Блас, Јосип Бун, гроф Александар Чеконић, Хуго Елбоген, Рудолф Елбоген, Емил Фрајнд, д-р Отон Франгеш, Милутин Лазаревић, Артур Ледерер, Ђорђе Ледерер, Барон д-р Марцел Мадараши—Бек и Шарл Торман. У надзорном одбору су гг.: д-р Миша Матић, Андор Мартон, Едмунд Попер, Роберт Трајш и д-р Славко Жупански.
ФАБРИКА ШЕЋЕРА А. Д. „БАЧКА", НОВИ ВРБАС
У прошлогодишњој кампањи Фабрика шећера „Бачка" у Новом Врбасу отпочела је са откупом репе од 10 септембра, а завршила га је 6 децембра 1936, дакле после 8 дана. Због сталне кише преузимање репе је у неколико махова прекидано. Услед тога је било дошло и до прекида у погону фабрике. Прерада репе је отпочета 21 септембра, а завршена је 7 децембра, док је сам прекид у погону трајао од 30 септембра до 13 октобра, што значи да је прерада трајала свега 64 дана. Кроз остала 302 дана у 1936 години фабрика је стајала. Откупљено је 1,065.399,6 квинтла репе ко цени од 19,68 динара. Проценат искоришћења репе био је 12,12%, а прерађено је свега 1,060.623,3 квинтала репе, који су дали 129.182,25 квинтала шећера, што претставља 15% наше целокупне производње шећера у прошлој кампањи.
Имали смо већ прилику да констатујемо да се прилике у нашој индустрији шећера нису још поправиле, али да је кулминација кризе била у 1934 год. тако да смо на путу постепеног побољшања. На жалост, до жељеног побољшања долази врло споро, јер је с обзиром на високу трошарину и шећер скуп, тако да је потрошња још увек минимална. Управа фабрике „Бачка“ напомиње у свом последњем извештају, да је продаја шећера у 19836 у неколико чак изостала за оном из претходне године. Неповољ-
>
"но се је"развијала: и продаја сувих резанаца. Принос репе