Narodno blagostanje — dodatak

МЕ ан

LIZ

AN

Dodatak „Narodnom

ILANSA

| 'адозбапји“

ВКОЈ 50

Sadržaji: Крањска индустријска дружба, Љубљана

Прва хрватска творница уља д. д., Загреб Дубровачка вересијска банка у Дуброввику

КРАЊСКА ИНДУСТРИЈСКА ДРУЖБА, ЉУБЉАНА

У досадашњим анализама биланса Крањске инду«стријске дружбе имали смо већ прилику да констатујемо да она претставља добро смишљену комбинацију између "тетке металургијске индустрије с једне стране, 7. ј, индустрије која производи сировине и полуфабрикате, а са друге стране прерађивачке индустрије. Основана је још 1869 године, тако да ће ускоро моћи да прослави своју седамдесетогодишњицу, што је реткост за наша индустријска предузећа. Поред творница. које се налазе у нашој држави, Дружби су раније припадале и високе пећи у Серволи, једном предграђу Трста, као и једна фабрика у фФајстрицу, у делу Корушке који је остао Аустрији. Одмах после рата већина акцијског капитала Крањске индустријске дружбе била је прешла из аустријских у руке талијанског капитала, Међутим, пошто су Талијани нешто доцније из предузећа које је било у Серволи створили посебно акционарско друштво, они су показали свој дезинтересман за постројења која су се налазила у нашој држави. Тако су ова у току 1929 године потпуно прешла у руке домаћих интересената. Број акција Крањске индустријске дружбе који се налази још у иностранству не достиже ни 1,2%.

Откад је прешла у домаће руке Дружба се толико проширила и модификовала, да би је њени стари власници тешко могли препознати. Главница, која је још у 1926 години износила само 45 милиона, била је после тога три пута повишавана и сада износи 90 милиона динара. У току последњих седам година извршене су и огромне нове инвестиције. Док су крајем 1929/30 укупне инвестиције биле билансиране са 22,8 милиона, дотле су оне у 1936/37 исказане са равно 120 милиона динара. Ако се узме у обзир и чињеница да су у току последњих седам година отписи износили 102,7 милиона и да Крањска дружба не исказује посебне фондове амортизације у пасиви, већ отписе врши непосредно смањивањем вредности односних инвестиција у активи, види се да су нове инвестиције у том раздобљу стварно износиле око 209 милиона динара.

У 1935/36 криза је била већ знатно попустила, па је и код Крањске индустријске дружбе била већа како производња тако и продаја. -

У току 1936/37 године рад је (био ометан оскудицом воде и сировина. Оскудица воде је после три месеца престала, а оскудица сировина, -у-првом реду старог гвожђа, постоји и даље. Због тога је Управа дружбе решила да подигне посебну редукцијску пећ за гвоздену руду. Како је за то већ обезбеђена и домаћа руда, набавка сировина биће убудуће знатно олакшана. Благодарећи | TOMe cMaIbHhe се и производни трошкови.

БРОСКИР, 11. DECEMBAR 1937.

GODINA IX

Биланси за 1929/30 и за три последње године овако

изгледају:

Рачун изравнања

Актива

Земљиште Зграде

Машине и уређај Рударски посед Сировине и роба Благајна

Менице, ефекти к дев.

Ефекти Дужници и банке

Пасива

Главница

Резерве

Латентне резерве Фонд за инвестиције Резервни фонд Имање Бистрица Повериоци

Добитак

Збир биланса

1929/30

3.509 10.356 8.980 21.030 675 551

13.500 8.363

2.500 5.120 38.993 4.687

· 74.499

Рачун губитка

расходи

Порез и дажбине Пасивне камате Режија

Осигурање

Отписи

Сумњива потраживања Добитак

Приходи

Пренос добитка

Од производње итд. Напл. отпис. потраж. Збир. прихода-расхода

3.458 1.286 4.257 2.518 1.304

4.687

217 17.298

17.510

1934/35 1935/36 у хиљадама динара 5.186 5.573 25.791 31.723 66.321 61.523 43.377 47.614 203 472 3.450 988 46.925 49.648 45.000 90.000 13:042 10.488 7.160 (7.160) 15.000 (20.000) ===. 1.500 1.383 1.414 101.838 91.830 7.827 2.818 191.953 197.541 и добитка

13.219 16.887 6.243 5.346 8.052 10.571 4.224 4.484 18.734 21.497 98 7.827 2.813 2.228 823 56.170 60.776 58.398 61.599

1936/37

5.658 38.423 75.464

450 62.694 2.059 505

2.682 44.922

90.000 12.194 2.264 1.304 120.589 6.502 232.852

21.340 5.140 11.780 4.967 20.836

6.508

877 69.675 18 70.570