Narodno blagostanje — dodatak
178
Збир биланса, који је у 1929/80 износио само 74,4 милибна, достигао је У 1936/37 години износ од 2328 милиона динара. у
Крајем 1936/37 инвестиције су билансиране са 120 милиона. Од тога отпада 75,46 милиона на машине и уређа;, 38,42 милиона на зграде и 5,65 милиона на земљиште. Како су инвестиције крајем претходне године биле исказане са 98,8 милиона, а отписи износе 20,83 милиона, види се да зе у 1936/37 било нових инвестиција за око 42 милиона динара. То значи да се предузеће још увек У знатнијој мери проширује. Поред инвестиција, у активи имамо само још једну важнију позицију — сировине и робу. И ова се позиција стално повећава и крајем 1936/37 износи 62,7 милидна динара према 47,6 милиона у претходној години.
ПРВА ХРВАТСКА ТВОРНИЦА УЉА, Д. Д., ЗАГРЕБ
Итервенциони режим на тржишту уљарица прошле године завршен је тако, да је Призад откупио 527 вагона уљане репице, од којих је 102 вагона опет продао у земљи, а 452 вагона је извезао уз губитак од око 1,5 милиона динара. У погледу осталог уљаног семења инвестиција није била готово ни потребна, јер су га фабрике без даљега преузимале по одређеним минималним, а врло често и по већим ценама. Наше фабрике су прошле године преузело око 4.400 вагона робе, и то 2.000 вагона репице, 1.300 ватона сунцокретовог семена, 500 вагона бундевских коштица и око 600 вагона маковог, ланеног, сезамовог и рицинусовог семена. Како је то било недовољно за производњу уља потребног за домаћи конзум, пошто је и род маслина био лош, ујесен прошле године је увезено и око 575 вагона сунцокретовог семена из Бугарске. Иначе, наш укупни прошлогодишњи увоз уљаних плодова и семења нзносио је 10.310 тона у вредности од 31 милион динара.
Овогодишња производња репице је знатно подбацила. Због тога смо већ у првој половини 1937 морали да увеземо око 17.370 тона уљаних плодова и семења у вредности од преко 25 милиона динара. Како је производња сунцокрета обилнија, у 1987 смо, обрнуто прошлој години, увозили репицу, а извозили сунцокрет. То показује да досадашњи интервенциони режим уљарица има недостатке. У вези с тим Призад је узео иницијативу код фабрика уља да ове контрахирају одговарајуће површине за засејавање сунцокрета са произвођачима. Тиме је један део продукције уљарица постављен на сигурнију базу. Иначе, слаби принос репице имао је за последицу знатан пораст цена. Поред тога свака је фабрика настојала да за себе откупи што већу количину, како би могле несметано радити до појаве сунцокрета. Мање фабрике су углавном успеле да набаве потребне количине, али то није пошло зарухом и двема највећим фабрикама, Првој хрватској творници уља у Загребу и Индустрији уља у Копривници. То је разлог због којег су оне приморане да се боре са знатним тешкоћама, Да би се оне лакше свладале, дошло је између ове две фабрике и до тешње везе. Постоји чак могућност да се рад у Копривничкој уљани сасвим обустави. Највећи део кривице за то треба приписати интервенционом режиму, који је готово сасвим пустио из вида стварне могућности наших фабрика уља и интересе потрошача.
—
Рачун Поштанске штедионице, Београд 51005.
Прима улоге на штедњу по најповољнијој камати, Врши све банкарске послове у земљи и иностранству Издаје сефове под закуп.
|
амгљло-Лежеословаштка RH Шрантка Кредитиа Њњавњ«е сеилијала У БЕОГРАДУ — Пошт. фех 17“
Биланси Прве хрватске творнице уља, која је наше највеће предузеће у тој привредно грани, овако изгледају:
Рачун изравнања
Актива 1939; 1084. | 1935. 1936. | ЕЦ у хиљадама динара Непокретности 3.652 3.539 3.489 3.428 Стројеви и трачнице 2.357 2.599 2.460 2.967 Творнички уређај 8 168 223 185 Залихе робе и сировина 7.482 12.203 16.580 16.009 Хартије од вредности 137 1075: 185 185 Римесе У — 691 благајна : 144 52 663 102
Пасива Главница 7 20756 7 6250 8250 8.250 Резервни фонд 610 660 710 760
Фонд амортиз. стројева 1.445 1.545 1.645 1.695 Салдо повер. и дужника 5.947 5.195 9.386 7.288 Акцепти 1.950 1.500 1.500 3.000 Транзиторне ставке 603 506 622 726 Дебитак 555 983 937 1.104 Збкр биланса 13.860 18.639 93.050 92.518
Збир биланса крајем прошле године износи 228 милиона. Према претходној години је само незнатно смањен, и у односу на 1933 годину већи је за 9 милиона динара. Због интервенционог режима, постала је и потреба за капиталом знатно већа. Раније су сировине куповане у мањим количинама, према потреби. Данас се потребе на уљарицама подмирују готово искључиво у земљи. Одмах после жетве фабрика је приморана да откупи целу количину коју треба да преради. Због тога су последњих година и залихе знатно веће, него што су биле раније.
Главница је у току 1984 повишена са 275 на 8,25 милиона динара, колико износи и данас. Резервни фонд се годишње повећава за 50 хиљада динара и крајем 1936 године достиже 760 хиљада. Поред тога постоји и фонд амортизације, који је исказан са 1,69 милиона, за 50. хиmana динара више него крајем 1985. На тај начин укупина сопствена средства, без чистог добитка, износе 10,7
милиона.
Тачан износ туђих средстава није нам познат, пошто се повериоци и дужници не исказују засебно, већ се
билансира само њихов салдо, — и то већ читав низ година — у пасиви. Крајем 1936 овај салдо је износио 7,28
милиона, што значи да је био за око 9,1 милиона мањи него у 1985. Међутим, треба имати у виду да је насупрол томе друштвена обавеза по акцептима прошле године порасла за 1,5 милиона динара. Из тога би се могло закљу“ чити да се није знатно променило ни укупно стање туђих средстава. Иначе, финансијско стање фабрике потпуно 34довољава, јер је за покриће укупних инвестиција довољна по прилици само једна половина сопствених средстава. То значи, да се туђа средства употребљавају само за финансирање дужника и једног дела залиха робе и сировина. Дакле, финансирање фабрике је скроз здраво, поготово ако се узме у обзир да она добија потребна туђа средства по сразмерно доста ниској каматној стопи.
Телефон 23402, 23403, 23404, 23405. 23406.
~
спор раса реми касете