Narodno blagostanje — dodatak

Ртепозпе росе 739 520 957 |O 1 -Čišta dobit 1.249 1.485 1.959 2.169 ће bilansa 77.879 88.631 96.870 108.975

' Račun gubitka i dobitka

Rashodi Troškovi ı plate 1.746 1.997 2.348 2.586 PoFez 648 500 708 1.109 Ори 1.194 968 1.129 1.023 Čista dobit 1.249 1.485 1.959 2.169 Prihodi Wamate i prov. - saldo 4.806 4.166 5.012 5.486 Prenos dobili | 21 74 107 144 'Razni prihodi 502 711 1.017 1.207 Zbir prihoda ili rashoda 4.830 4.951 6.136 6.837

Obrtni kapital Je porastao sa 96,7 miliona u pretĐrošloi na 108,97 miliona krajem 1997 godine. Povećanje izfosi 12,1 mil., od čega otpada 10,18 mil. din. na porašt uloga. Do kraja 1932 zavod je bilansirao zasebno i poverioce. Meduiim, togz računa nema više u bilansu, verovatno zbog toga što је banka zbog znatnog priliva uloga isplatila svoje DOverioce. Zavod. se ne služi ni reeskontom kod državnih odnosno poloudržavnih banaka. Jedina sredstva kojima on radi — pored sopstvenih sredstava — su samo ulozi po štednim

'Rniižicama i tekućim računima. Mao što ie već spomenuto,

ukupni ulozi dostižu 85,98 miliona. Glavnica je posle 1980 ostala nepromenjena sa 15 miliona. Rezerve iznose 4,95 mili-

-опа ртета 34,63 miliona u prethodnoj i samo 750 hili. dinara

krajem 19530 godine. Sa dotacilom iz dobiti za 1937 bančine rezerve iznosiće 5,65 miliona odnosno 837,70 od glavnice. Kada

se uzme u oDpzir ı ostatak iz čiste dobiti, koji se prenosi na

novi račun, Vidi se da su ukupna sopstvena sredstva dostigla visu od 20,8 miliona, što znači da ona prema tudima stoje ĐO prilici kao 1 prema 4. U bankarskoi politici ovakav odnos se označava Kao najinormalniji.

Glavni aktivni poslovi su eskont menica i tekući računi. Na ove dve pozicile otpada oko 69/o od celokupne alttive prema 73% u prethodnoj i 67% u 1935 godini. Prošle godine menice su pofasle samo za 900 hili., na 26,54 miliona, a dužnici po tekućim računima za 3,5 miliona, sa 45 na 48,5 miliona. Kao što se vidi, za Jugoslovenski kreditni zavod, koji

-Se ne služi reeskontom, alttivni tekući računi su interesantniji

od eskonta, ier pružaju istu sigurnost, a znatno su prikladniji za Pnansiranje izvoza. Na hartije od vrednosti otpada samo },19%0 cele aktive odnosno 1,95 miliona. Povećanje prema prethodnoj godini iznosi 313 hili., a izazvano je u prvom redu porastom kurseva. Poslovanie sa devizama i valutama je znatno. U tom pogledu Jugoslovenski kreditni zavod do-

lazi u red najjačih banaka u Beogradu. Krajem 1937 devize i valute su bilansirane sa 2,27 mil. prema 856 hili. u 1936.

Mobilnost zavoda je na zavidnoi visini. Samo gotovina u blagaini i kod Narodne banke i Poštanske štedionice iznosi 25,8 miliona. Zavod ima pored foga za 4 mil, din. 4% Blagainičkih zapisa Ministarstva finansija i za 594 hili. din. роtraživania po viđenju kod banaka. Ako tome dodamo valute i devize i hartiie od vrednosti, vidimo da likvidna sredsiva prvog reda iznose preko 33,9 miliona. To je za 13,1 miliona više od ukupnih bančinih sopstvenih sredstava, odnosno 31,16 od ukupnog bančinog obrinog kapitala i skoro 40% od iznosa tudih sredstava. Kao što je već spomenuto, prošle go·dine ukupna sredstva kojima banka radi povećana su za 12,1 mu. din. Samo polovina tog iznosa je plasirana u poslove, a drugom polovinom ie povećana bančina gotovina. Da bi se

-obezbedila protiv svakog iznenađenja, banka nije žalila znat-

i | 45

ne žitve koje su prirodna posledica održavanja tako visokoz likviditeta. | | Тако ie znatan deo sredstava neplodno ležao u kasama zavoda i na Žžiro-računu, ipak je znatna i čista dobit. Račun gubitka i dobitka za 1937 pakazuje opet rekordne cifre. Saldo kamata i provizija koji se javlia kao višak medu prihodima, iznosi 5,48 miliona prema 5,0 miliona u prethodnoi i 2.8 miliona u 1981 godini, koja je ovde bila najbolja. pre bankarske krize. Stalnu tendenciju porasta pokazuju i razni ptlihodi, koji iznose 1,2 miliona prema 1,0 mil. din. u 1986 godini. Zbir prihoda је za ravno 700 hili. din. veći nego u prethodnoj godini. S obzirom na stalno povećavanje poslova; prirodno ie da se tendencila porašta primećuje i kod troškova i plata, koji su u 1937 iznosili 2,58 miliona, odnosno za 188 ћу. din. više nego u 1936. Relativno veliki porast imamo i kod poreza. Oni iznose 11 mil. prema 700 hili. u 1936 godini.

Čista dobit sa prenosom iz 1936 iskazana ie sa 2,17 mit. i veća ie za oko 9200 hili. nego u prethodnoi godini. Treba imati u vidu da je iznos od dinara 7292 hili. neposredno unet u fond za dubioze. To znači da je ukupna čista dobit za 1987, bez prenosa ostatka dobiti iz 1936, iznosila 2,75 miliona din. одпозло 18,3%/ od glavnice. Akcionarima se deli dividenda од 659 ртета 6% u 1936 godini, 5%e godišnie u toku o franiiih godina i 7%q u 1930. Za isplatu dividende određen je 12nos od 975 hili. Kao što je već spomenuto, 722 hili. su unete u fond za dubioze; daljih 700 hili. dotirano je rezervnom fondu i 80 hilj. penziononi fondu, 9260 hiliada ie dato upravi i nadzornom odboru na ime tantijeme, a ostatak od 154 hiljade prehet ie na novi račun.

U upravi su bila sledeća gospoda: Adolf Minh (pret: sednik), inž. Liuba Godevac i J. Bin (potpretsednici), Slavko L. Singer, Bora Popović, Mihajlo Lukarević, Velimir Dimitrijević, Dragomir N. Rakić, Đorđe Lederer, Aleksandar Minh i Hinko Blivajs, članovi. Pretsednik nadzornog odbora је = Borisav Stojankić, a članovi su go. g.: Dragan Milićević, d-r Cvetko Gregorić i d-r_ Vinko Vrhunec. Upravljajući direktor је о. Шпко ВНуа5.

JADRAMSKO-PODUNAVSKA BANKA U BEOGRADU

Tačno pre pet godina, u aprilu 1933, i Jadransko-podunavska banka je bila primorana da zatraži zaštitu. U toku iste godine, i ne čekajući na odluku Bankarske komisiie odnosno Ministarstva irgovine i industrije, banka je pročistila i svoj bilans. Gubitak .poslovanja u 1988 godini iznosio је 1.5 miliona, a onai iz ranijih godina nešto manje od 13 miliona. Osim toga, celokupna bančina aktiva bila je podvrgnuta novoj nadrigoroznijoi proceni, koja je vodila računa o izmenjenim vrednostima i realnom stanju. Na taj način se pokazalo da ie potreban dalji otpis od 29,5 miliona. Prema tome ukupni gubitak je iznosio 44 mil. din. On je eliminisan sniženjem glavnice od 55 na 11 mil. din. Kao što se vidi, akcionari su podneli ogromne Žrtve. Bilansi za četiri poslednje godine nam pokazuju da ona nije bila uzaludna. U toku 1935 doneta je odluka da se pristupi ponovnom povišenju glavnice

· sa 11 na 24 miliona. Glavniji ulagači i poverioci pristali su

dobrovolino da se jedan deo njihovih potraživania (39%) pretvori u prioritetne akcije. Oni su upisali 9 mil. 898 hili., a na ostale ulagače, koji su imali uloge iznad 100 hili., otpao je ostatak do 13 miliona, ti. 3 mil. i 109 hilj. din.

Sa zadovoljstvom konstatujemo da se i »novo poslovanje« izgrađuje prilično brzim tempom. Blagodareći poverenju bančinih ulagača i poverilaca nova sredstva su dostigla visinu od skoro 28 mil. din. Kretanje novih poslova vidi se iz sledeće tabliće (u hiljadama dinara — izdvojeno iz glavnog bilansa):