Narodno blagostanje — dodatak

Приходи Пренос добити 144 471 1.042 1.638 Камата 18.008 19.937 23.493 23.448 Разни прих. и пров. 11.058 14.693 10.880 11.639 Непокретности 378 383 272 556 Збир 29.583 35.487 35.617 37.281 Разни приходи и провизије износе 116 мил. за 760

хиљ. дин. више него у претходној години. Приходи од непокретности у 1938 били су такође за 284 хиљ. већи него У 1937. Међутим, приходи од камате, који износе 93,45 милиона, у поређењу са 1937 показују повећање од цигло 25 хиљ. дин. С друге стране видимо да су издаци за камату у 1938 били за 1,46 мил. дин. већи него у претходној голини. На тај начин је и разлика између активне и пасивне камате смањена са 13,49 мил. у 1937 на 12,05 мил. дин. У 19038. То је делимично изазвано истим чињеницама које су утицале на појаву осећаја несигурности у привреди, наиме политичким догађајима из марта и септембра прошле године. Приморана тим догађајима, банка је, да би била спремна на сваку евентуалност, стално држала врло велике износе готовине у својим благајнама. Пласмани углавном нису повећани. Због тога су и приходи од камате у 1938 били једнаки, као и у претходној години. Повећање издатака за камату може се објаснити тиме што се је банка у прошлој години служила реесконтом код Народне банке, који је скупљи од осталих средстава која су ј0] стајала на расположењу. То је с друге стране у вези и са све јачом изградњом „новог“ и постепеног ликвидацијом „старог“ пословања, Наиме, за улоге и пасивне текуће рачуне старог пословања, уколико су били већи од 50 хиљ. банка је плаћала камату од 3%, а за „нове“ улоге важи декретирана каматна стопа од 4%.

Порези показују знатно повећање. У 1988 износили су 4,12 мил. према 1,53 мил. у 1937, Трошкови управе су смањени са 15,85 мил. у претходној на 146 мил. дин. у 1938 години. Прошле године били су за скоро 1 мил. мањи него у 1937 и отписи и губици на курсној разлици. Износили су свега 390 хиљ. према 135 мил, дин. у 1937.

Чисти добитак је нешто смањен. Заједно са преносом из 1937 он износи 6,77 мил. (према 7,44 мил. у претходној години). Подела чистог добитка овако изгледа (у хиљадама динара):

Година 1935 1936 1937 1938 о9/о дивид. приор. акција 2.075 2.075 2.075 2.075 редовном рез. фонду 647 675 744 677 повериоцима сп. р. фонда 3.276 2.958 2.986 2.395 пренос на нови рачун 471 1.042 1.638 1.627

У управи су господа: Михајло Терешченко (претседник), д-р Станко Шверљуга и Дамјан Бранковић (потпретседници), Оскар Барт, Максо Антић, д-р Теодор Бошњак, Ернст Ерлих, Золтан Хајду, Роберт бар. Ханкар-Солвеј, Артур Махник, Милан Милић, Стеван Коен, Стеван Павловић, д-р Јулиус Рајнер, Жига Штерн и Влада М. Теокаровић. У надзорном одбору налазе се господа: Ј. Р. Калпин, д-р Мирослав Даничић, Стеван Гершић, Фердинанд Гискан, Ханс Лохнер и инж. Карло Шанцер.

„КРОАЦИЈА" ОСИГУРАВАЈУЋА ЗАДРУГА — БЕОГРАД

У свом последњем извештају управа „Кроације" напомиње да се је прошлогодишње пословање Задруге обављало под утицајем појачане опште привредне активности У земљи и познатих крупних политичких догађаја у свету. Појачање привредне делатности у земљи код „Кроације"

67

дошло је до изражаја нарочито у грани елементарних осигурања, у којој је забележен задовољавајући пораст прихода од премије. Међутим, знатнији пораст показују и издаци за штете. Проценат штета ипак се још увек креће знатно испод технички дозвољеног максимума. То доказује да је „Кроација“ увек обраћала велику пажњу селекцији ризика, што је и сасвим природно с обзиром на њену велику стручност и познату солидност. Несигурност изазвана међународним политичким догађајима имала је за последицу да се је у грани животних осигурања кроз неко време примећивала извесна резервисаност код интересената. Та појава била је, међутим, само привремена, тако да је укупни износ осигураних главница у грани животних осигурања крајем 1938 био ипак за преко 20 милиона динара већи него крајем претходне године. Поред тога, квалитет нове продукције био је одличан, а стари посао показивао је велику стабилност. С обзиром на то може се сматрати као потпуно задовољавајуће и прошлогодишње пословање „Кроације“ у грани животних осигурања.

Прошлогодишњи укупни приходи од премије премашили су рекордне цифре из 1931 године. Као што се види из доње таблице, у којој износимо кретање осигураних главница, прихода од премије и штете за последњих 10 година, и утицај кризе на пословање „Кроације" био је без веђег значаја и релативно лако сношљив, јер је Задруга као старо и необично солидно предузеће увек имала довољно сопствене снаге да се са успехом одупре депресији. Поверење које јој се с правом исказује у свим крајевима земље може да послужи као гаранција и за њезину сталну експанзију у будућности.

Год. (ООсигуране главнице Приходи Испл. од прем. штете у милионима динара

Елементар Живот Укупно прем. штете

1929 9.339,86 284,25 9.624,11 39,28 16,58 1930 9.723,79 321,65 10.045,44 41,37 15,64 1931 9.925,48 351,45 10.276,93 49,76 20,92 1932 9.494,91 299,41 9.824,32 38,91 18,02 1933 9.362,63 306,15 9.668,78 35,67 16,36 1934 9.313,87 306,15 9.620,02 35,05 13,84 1935 9:520,13 313,85 9.833,98 36,37 15,14 1936 9.879,12 329,12 10.208,24 37,82 16,28 1937 10.736,86 357,66 11.094,52 40,26 19,29 1938 1#12837. 97 378,02 11.715,99 43,65 90,57

Видимо да су у току прошле године осигуране главнице порасле за преко 620 милиона, на 11,7 милијарди динара, од чега отпада 11,33 милијарде на елементарна и 378 милиона динара на животна осигурања. Како по осигураним главницама, тако и по приходима од премија „Кроација“ заузима прво место међу осигуравајућим друштвима у нашој земљи. Пре кризе максималну експанзију она је показивала у 1931 години. Од те године до краја 1934 износ осигураних главница био је због кризе смањен за 657 милиона, али је после тога — у 1985, 1936, 1937 и 1988 повећан за 2,1 милијарде. Већ у 19837 премашен је ранији рекордни износ осигураних главница из 1931 године. У току прошле године побољшање се је, као што смо видели, прилично брзим темпом наставило. Благодарећи томе, у прошлој години су и приходи од премија достигли висину од 43,65 мил. и премашили су за око 900 хиљада досадашње рекордне из 1931. У односу на претходну годину већи су за 3,4 милиона, док су у поређењу са најслаби-