Narodno blagostanje — dodatak

68

јом, 1934 годином, повећани за 8,6 мил. динара. Инкасо премија био је прошле године потпуно задовољавајући. На то указује и повољни салдо рачуна филијала (на активној страни рачуна изравнања).

Имали смо већ прилику да нагласимо да „Кроација“, упркос одличном пословању, готово никада не исказује велике пословне вишкове. Она сматра да јој као задружној установи и није циљ да дели велике дивиденде. Највећи део чисте добити она редовно дотира разним фондовима, делом и пре закључка књига. Тако је и прошле године, још пре закључка, разним фондовима дотиран износ од 520 хиљ. динара. „Кроација“. иде стално за тим да појача своју унутрашњу снагу. Упоредо с тим, брзим темпом расту и њезина укупна гарантна средства. Структуру тих средстава као и њихово кретање показује нам следећа таблица:

r ар антна средства 1981 1936 1937 1938

у хиљадама динара Главница 1.000 1.000 1.000 1:000 Резервна главница 720 1.249 1.310 1.378 Редовна резерва 465 761 799 841 Специјална резерва 1.095 9.246 9.395 2.558 Резерва за ванр. случ. 1.000 9.500 9.500 9.500 Резерве за курс. разл. 1.000 2.754 3.098 3.517 Резерва на некретн. — — 600 700 Премијске резерве и

преносне премије 77.875. 100:105.. 111:589. .122/016 Резерва за штете 4.821 4.150 4.025 4.374 Фонд дивиденде осиг. 542 1.119 1.134 1.160

Укупно 88.519 115.914 128.459 140.045

Док су осигуране главнице крајем 1938 биле за око 169) веће него у 1931, дотле су гарантна средства „Кроације“ у истом раздобљу повећана за преко 58%. Само У току последње четири године гарантна средства су повећана за око 40 милиона, на импозантну висину од 140 милиона динара. Задружна главница износи свега 1 милион динара, а њени сопствени фондови су по прилици већ 12 пута већи од главнице. Премијске резерве и преносне премије исказане су са 122 мил., резерва за штете износи 437 мил., а фонд за дивиденду осигураницима 1,16 милиона. Као што се види. стално и нагло се појачава база на којој „Кроација“ почива, То је и са гледишта осигураника ван редно повољна чињеница.

Одељење елементарних осигурања

У одељењу елементарних осигурања било је на снази крајем 1988 године 97.905 полиса са осигураном главницом од !1 милијарди 338 милиона према 93.714 полиса са сосигураном главницом од 10,74 милијарде у претходној и 85.165 полиса са главницом од 9,88 милијарди динара У 1936 години. Просечни износ осигуране главнице по полиси био је 115,8 хиљ. дин. према 1146 хиљ. дин. у претходној 118,3 хиљ. у 1936, 115,8 хиљ. у 1985 и 122,9 хиљ. у 1934 години. Удео појединих грана елементарног осигурања у укупном износу наплаћених премија и исплаћених штета, He узимајући у обзир приходе од дажбина, овако изгледа:

Грана Бруто-премије Бруто-штете 1937 1938 1937 1938 у хиљадама динара а) пожар, стакло, лом 19.091 20.850 10.955 12.998 6) незгоде, аутокаско 2.581 3.201 1.138 1.510

в) провална крађа 1.148 1.255 549 825 г) град (туча) 325 124 307 103 д) транспорт 35 54 1 12

Укупно – 23.180 25.524 12.945 15.443

Укупне бруто-премије у 1988 износе 25,52 милиона према 23,18 мил. у 1987 г., 21,74 милиона у 1936 г. 21,55 мил. у 1985 и 20,86 мил. дин. у 1934 години. Од тога отпада око 827 (према 8390 y 1937) на пожар, 12,59) на незгоне и аутокаско, 5% на провалну крађу и око 0,7 на град и транспорт. У поређењу. са неколико претходних година однос између појединих грана је само незнатно измењен, што указује на велику стабилност посла и на равномерно изграђивање свих грана. Као што је већ споменуто, прошле године показивали су и издаци за штете знатнији пораст. У грани пожара, стакла и лома, која је најважнија, бруто-премије у 1938 биле су за 1,8 мил. веће него у претходној години, а бруто штете за 2,04 мил.

Рачун губитка и добитка елементара — „нето", Расходи 1935 1936 1937 1938

у хиљадама динара Управни трошкови 11.423 11.362 11.258 12.063 Порези, таксе итд. 2.677 3.850 2.923 2.086 Разни 94 298 65 66 Отписи 718 1 45 396 Штете — нето 5.362 5.627 6.101 6.840 Резервисане штете 2.091 9.103 2.223 2.518 Резервне и прен. премије 5.331 4.362 5.367 6.280 Фондови 7.479 7.989 8.519 8.927 Враћ. прем. рез. реосиг. — — — 77. Дотација пенз. фонду 200 100 350 400 Пословни вишак 635 303 430 471

Приходи

Рез. премије, фондови и рез. штете из ран. г. 15.285 15.425 15.058 16.367

Премије — нето 10.381 10.244 11.809 12.308 Дажбине 6.405 6.663 7.420 8.282 Камата 362 220 202 335 Од непокретности 374 447 411 497 Разни приходи 3.254 9.506 2.281 9.316

Збир прих. или расх. 36.011 35.505 36.681 40.106

Са равно 1! милиона динара у 1981 „нето'-премије су биле пале на 9,18 мил. дин. у 1933, после чега опет стално расту, да би у 1987 достигле рекордну висину од 11,3 мил. Прошлогодишњи приходи од „нето'-премија премашили су за ! мил. дин. рекордну висину из претходне године. Укупни: приходи од дажбина, које у целости припадају „Кроацији“, износе 8,28 мил. и већи су за око 700 хиљ. него у 1981, најбољој години пре кризе. С обзиром на природу елементарних осигурања, у овој грани приходи од инвестираних капитала играју само спореднију улогу. У 1938 износили су 8328 хиљ. дин. према 613 хиљ. дин. у претходној години.

Управни трошкови — који обухватају плате и пензије, провизије, трошкове организације и аквизиције, издатке за социјална осигурања, издатке за канцеларијски материјал и све остале режијске трошкове — у 1988 износили су 12 мил. дин. за 800 хиљ. дин. више него у 1937. Упркос појачању продукције, управни трошкови су последњих година показивали тенденцију опадања, па је било