Narodno blagostanje

Страна 248

ране. Ми сматрамо да треба нарочито MODA na y београдској чаршији има још увек много патријархалнога у пословним методама. То је сједне стране добро, али с друге рђаво и опасно; добро је што још увек има много образа, а без тога нема трговине, али је рђаво због тога, што је данас трговина постала много еластичнијом, много рискантнијом и тражи много више неге и обраде но што је то пре рата било. Нема више кредита, који се држе по десет година, као што је то било правило пре рата. Друго, нису више дужници тако одани својим повериоцима, да се може без велике цензуре да даје роба на вересију и оно што је најглавније, то је да се данас у трговинама мора да чита, студира и мисли као и у државним пословима. Нема више трговине без праћења извештаја са робног и новчаног тржишта и без статистике; то је време прошло. У лето 1928 г. пре но што се знало да ће бити рђава жетва кукуруза, али с обзиром на то, да је 1927 г. била рђава, ми смо питали једнога свога пријатеља, који се спремао. на једномесечни пут у иностранство ради пазара за јесењу сезону, мисли ли да смањи поруџбине за јесен 1928 г. Он је одговрио да не намерава. На нашу примедбу, да се факт рђаве жетве кукуруза мора у неколико унети у калкулацију при васпостављању волумена послова за идућу сезону, он је одговорио, да он то не ради — а то је један од најбољих, најспособнијих трговаца на београдској чаршији.

И наши трговци имају прилике да читају у нови-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 16

нама и у „Трг. Гласнику“ о томе, да је американски пословни свет своју пословну политику бацио на научну базу. Свака бранша има свој биро за проучавање коњуктуре и недељне билтене, извештаје у којима се неуморно истражују услови развића дотичног посла у даљој будућности. Г. др. Јелић, судија Беогр. Трг. Суда казао је у већ поменутом интервју-у, да има и сувише много радњи на београдској чаршији и да један део мора да изгине. Ми не знамо шта је он под тим разумео, али је једно тачно: У капиталистичком друштву живот развија се као хармоника, час се шири час се сужава. Тако је чак и у некапиталистичкој натуралној привреди. Зар нам Стари Завет не прича о седам дебелих и седам мршавих година» Када се развлачи онда има места за много њих, али када се сужава настаје тескоба. По томе треба да се равна цео свет, како подузетник тако и радник. Последњи треба да штеди у широким. годинама а подузетник треба да смањује обим својих послова у мршавим годинама. Ако тако не раде подузетници, онда ћеу тескобним годинама настати избацивање из строја. Боље је у тескобним годинама појести један део свога капитала него дати да га други поједе: било путем вересије (н. пр. продаја потрошачима на отплату, која је ушла у моду пре две године у београд. чаршији, и која је за сваку осуду), или повериоци путем камате (и то се помиње), или путем продаје робе буд-зашто (и то је честа појава).

ти

ziri nam Politička ЕКопопија odavno je Solidarnost novčanih postavila pravilo, da imeđu tržišta novčanih tržišta velikih država

postoji vrlo jaka solidarnost.

Prankfurtski bankar dr. Vaji

još pre 25 To obradio je to pitanje. Događaji poslednjih meseci na evropskom i amerikanskom tržištu pružaju za to možda najlepši dokaz u istoriji poslednjih 50 godina. U Americi se Dokazuje oskudica kapitala i usled toga skakanje kamatne stope. Daleko bi nas odvelo izlaganje uzroka, toj pojavi, ali treba da konstatujemo, da su specijalne potrebe domaće industrije i špekuJacija na berzi stvorile to stanje. Posle nekoliko meseci napetosti novčanog tržišta u Americi, konstatovala je Engleska veliki odliv zlata, u Ameriku, pošto je tamo viša kamata; i zbog toga je morala da poveća kamatnu stopu. Njoj su sledovali: Švedska, Španija, Holandija, Poljska, Austrija, Mađarska, Nemačka i Rumunija. Cela Evropa (sem Francuske) stoji u znaku poskupljenja kapitala. |

Nasuprot tome stoji Francuska još uvek van utičaja toga poskupljenja kapitala, iz čega treba iwvesti zaključak, da Francuska, nije u vezi 8 ostalim novčanim tržištima. To bi bila zabluda, jer je Prancuska baš ta, koja je prva pre rata vaspostavila tu solidarnost sa svojih nekoliko stotina miliona franka fluktuirajućeg kapitala, koji je išao iz zemlje u zemlju, prema tome, kako se menjala, kamata. Prancuska je poslednje godine počela da izvozi kapital na strana tržišta. Istina, u poslednje vreme са prilično bremzuje prema Nemačkoj. Ona je najviše dala kapitala Americi i sprečila dalje skakanje kamate tamo. Ako bi visoka kamata u Americi potrajala. još duže vremena, po Zakonu solidarnosti i u Prancuskoj bi kamatna stopa poskupila. U tome slučaju ide Rvropa teškoj krizi u susret, jer proizvodnja ečvTOpska je u nazatku prema predratnoj. Popravka se može postići samo obilnošću kapitala, a ako to ne nastupi, usporiće inače 1

ГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

suviše sporo formiranje kapitala u Bvropi, a time će ona još duso

i vremena da bude u zavisnosti od Amerike.

Пре краткога времена одржана је Скупштина делегата Ротаријеваца у Енглеској, чији број клубова иде преко 300. У присуству око скоро 3000 лица одржао је веома интересантан реферат вођа радничких синдиката у Енглеској г, Хоџес о питању односа између послодаваца и радника са гледишта ротаријевског. Он сматра да Енглеска улази у период дугог индустриског мира, који ће доћи услед заједничког рада послодаваца, и радника у парламенту. Ротаријевци сматрају за своју прву дужност, да раде на ублажавању супротности између обеју група.

Ротаријевци и радничко питање у Енглеској

Економски комитет Друштва Народа објавио је ових дана извештај о европској кризи угља. У погледу испитивања узрока саме кризе нема нарочитих обележја, а сматра се, да лежи главни узрок у хипер капацитету производње. Сам извештај врло је пажљиво редигован, наглашавајући при том потребу апсолутне безпристраности Друштва Народа према свима земљама им класама. Извештај констатује, да је хиперкапацитет разлика између садашње производње и способности производње без даљих . инвестиција капитала. Према томе извештај одређује хипар капацитет у Немачкој са 1 Њ, у Енглеској од 1 JA до ! |8, у Пољекој са 12 данашњег произвођачког капацитета. Главни узроци које извештај наводи око потешкоћа индустрије угља нису само нови изуми на пољу технике огрева већ и локал-

Криза угља и Друштво Народа