Narodno blagostanje

"25 маја 1929.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 247

као таква је ендемична, али се с времена на време појављује епидемична, повећава морталитет и ужурбава медецину.

На питање, услед чега долази до повећаног броја стечајева, могли бисмо да одговоримо најаутентичније, кад би све радње, које су пале под стечај имале уредно вођене књиге, и кад бисмо сва та књиговодства могли да проучимо. Ту бисмо поуздано нашли довољно података о томе, које су врсти узроци.

Али како је то искључено, то морамо прибећи методи по спољним знацима, морамо се запитати, постоје ли опште-економски узроци тим падовима. Ради одговора на то питање, требало би проучити статистику кретања цена артикала дотичних бранша, статистику производње и потрошње дотичних артикала, спољну трговину — ако се артикал искључиво увози се стране и т. д. За наш случај то није потребно. Пре свега имамо чиње-

ницу, да је пораст стечајева специфична појава у |

Србији. Друго, да су међу великим радњама пале детаљне трговине. Треће, да су исте давале кредите потрошачима на начин, који се сматра за нездрав и опасан. Четврто, да је велики део палих радњи био повезан услуженим потписима. Све то пледира зато, да су падови дошли као последица дуготрајне болести дотичних подузећа. После ове констатације намеће се питање, одкуда да ти стечајеви се сконцентришу баш на неколико месеци». То нас води на мисао, да постоје и општеекономски узроци. Ни њих није тешко констатовати, јер су и сувише ноторни. Падају оне радње, које су имале за тржиште Србију, или су изгубиле муштерије у областима ван Србије, код свију њих се показује невероватно смањење обрта. То је карактеристика целокупне трговине на територију предратне Србије. У чему може лежати узрок тој појави Д-р. М. тврди, да је свет почео да штеди. Још није у економској историји било случајева, да јачање штедње у народу, има за последицу повећање стечајева. То је гледиште, које може да заступа трговац, који је пао под стечај. Јачање штедње у народу је синоним јачања куповне моћи народа. Да оставимо на страну да је то психолошки немогућно јер се навике и пракса народа у економском животу, не могу да промене тако брзо. Смањење обрта може да значи само две ствари:

Или да су добили конкуренти, или да је умањена куповна снага потрошача. Пошто је искључено да су београдски трговци страдали због опасне конкуренције са друге стране, то остаје једино могућно, да је опала куповна снага потрошача тих трговаца. Да је то тачно, да се лако утврдити.

У броју 13. „Народног Благостања“, а у коментару индекса народног благостања за март, ми смо констатовали знатно опадање бројке којом се изражава стање привредних појава у нашој земљи, а чије повећање значи побољшање народног благостања. Државни приходи су знатно пали у јану-

· apy и фебруару месецу на целој линији. Пала је "потрошња бензина, жижица, соли, кафе, а код петролеума и пива је пад катастрофалан. Укупан проценат тога опадања је тако велики, да се мора назвати анормалним. Најтипичније се одражава тај пад у потрошњи дувана, која је најнееластичнија и најотпорнија. према мањим променама куповне снаге потрошача. У првој четвртини ов. године попушено је дувана за 34 милиона динара мање ноу

истом раздобљу 1928. г. Мањак износи 11.800.000 дин. месечно, или 374.000 дневно. То је опадање највеће код крижаног дувана, који троши најсиромашнији део нашега народа, а много је мање код луксузнијег артикла: цигарета, Пад код крижаног дувана износи 1929 кг. дневно, а код цигарета 137. кг. Кад би код нас индустрија дувана била у приватним рукама, онда би овај пад потрошње повукао и пад оних подузећа дувана, која стоје финансиски најслабије. То је исто и с другим артиклима и због тога падови не представљају ништа непојамно.

Свакако да је и необична зима, која је с једне стране укочила саобраћај људи и добара, а с друге повећала издатке на огрев у одржавање топлоте, била такође један од узрока овој смањеној потрошњи али је очигледно да главни узрок лежи у знашно опалој куџовној снази народа.

Две сукцесивне; рђаве жетве проузроковале су пад куповне снаге народа, али она је проузрокована другим узроком, који је и непосредно деловао на учестале падове. Други узрок лежи у исто тако знатном, а код извесних артикала катастрофалном опадању цена производа, које ми производимо у великим количинама. Цена пшенице и коже пала је за скоро 309, док је нешто била скочила цена кукуруза кога нисмо имали. Може се замислити положај нашега пољопривредника под оваквим двоструким притиском. Говори се да у земљи има неколико хиљада вагона пшенице, коју не можемо да потрошимо до нове жетве. Узгред да поменемо да је велики губитак, који је наша народна привреда претпела услед тога што та роба није извезена у доба када се могло добити 309, више за њу. (Ми ћемо се вратити на ово питање и указати на кредитну политику, која је главни кривац за ово.) Нас интересује то питање у вези са проблемом учесталих падова. Та количина пшенице налази се делом у рукама сељака а знатним делом у рукама наших трговаца у унутрашњости (овде остављамо на страну манију за спекулацијом, која је вештачки повећала количину робе у њиховим рукама.) Зар се може држати и даље трговац, који чува више од десет месеци већу ко- · личину пшенице ангажујући при томе кредит» Велики број оних наших трговаца житом, који су чували робу дуже од осам месеца, или је предала или ће предати кључеве суду. Ето, где леже узроци учесталих падова,

Трговци су повезани међусобно, било непосредно, било преко банака путем кредита. Чаки онда, када не постоје никакве злоупотребе меница. И од увек је било да пад једнога повлачи још неколико за собом, те је и то узрок повећаног броја падова.

М. Поглед на будућност

Као што што туберкулозни умиру највише при великим променама у температури и атмосферских приликама, тако и трговци слаби на ногама падају највише у пролеће. То је доба када је у аграрним земљама најмањи обрт, када је сељак најмање при новцу; међутим, у трговини постоји јака пролећна скаденција. Значи, да су стечајеви у већем броју морали пролетос да наступе и врло је вероватно да процес још није завршен,

Прилике нису катастрофалне да би се есконтовали падови и ових радњи, које трговачки воде. све послове. Пашће само слабе радње, пашће само радње или презадужене или које су чиниле велике пословне грешке или које су уопште слабо фунди-