Narodno blagostanje

· Страна 250

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Број 15

битка (који би могао бити опширнији) показује успех њезиног деловања. Оба завршна рачуна заједно показују њезин рад и њезино стање као трговачке установе.

Како је она такође државна установа, која спада под удар закона о државном рачуноводству и долази у састав државног буџета, то њезини завршни рачуни имају три рачуна, од којих трећи носи наслов: Завршни рачун Министарства Финансија. Наслов није сасвим тачан, он би се пре требао да зове рачун чистог прихода, јер бн исказује употребу истог прихода. Монополска Управа је у саставу Министарства Финансија, и њезини завршни рачуни могу да носе наслов: Завршни рачун Мин. финансија, и као поднаслов Мон. Управа. Употребу чистог прихода не врши Мон. Управа за рачун државе, већ као таква, јер је и сама држава, — државно надлештво. |

После ове ситне формалне примедбе требали | бисмо прећи на анализу њезиних биланса... Тај по- |

сао није тако прост. У раду Мон. Управе има два фактора... сама Управа и Министар Финансија. Последњи фактор је врхован финансиски орган и његов рад је чисто финансиско-политичке природе. Управа Монопола је мање финансиски, а више пословни

фактор. Ми ћемо се чешће навраћати на ове завршне рачуне, сваки читалац може и сам у њима много.

интересантно да нађе. Због тога обраћамо нарочиту пажњу читаоца на њих.

Београдска Задруга

Београдска Задруга представља у нашем новчарству нешто необично, особито и изузетно; због тога се о њој не може ни писати по уобичајеној жељи за анализу биланса, већ се мора употребити нарочити метод. Ако бисмо зажелели да дамо на најкраћи начин оно што је најкарактеристичније за Беогр. Задругу, у светлости принципа анализе, биланса, онда бисмо то урадили следећим рачунским примером. Беогр. Задруга је имала. крајем 1928 г. пласирано у:

есконт 43,2 мил. дин. текуће рачуне 259. 5 ломбард 2.00 | хартије од вредности OVAU 0 Свега 98,5 милиона или

рецимо округло 100 милиона дин. Ти су јој пласмани донели следеће бруто приходе:

Камата по меницама 5,52 мил дин.

Камата по тек. рачуну 1,39 PO, Камата по зајмов. рачуну 0,085 > Провизија рачуна ОБА У Приходи од харт. од вредн. 3,91 5 Разни | 0,25 ROD 6 вис та 117. мил. дин.

Из тога бруто прихода измирени су следећи издатци:

На камату 2.76 мил. дин.

На отпис 432; и

и на опште трошкове 3—, 1 Свега 10. милиона дин.

Значи, да је банкарско одељење зарадило свега милион и по дин., док међутим у рачуну губитка и добитка за 1928 г. показује Беогр. Задр. зараду од 6,345.000 дин. То би било чудо, кад би управа Б. 3. могла да чини чуда, али како она то не може, то ћемо потражити објашњење у њезиним завршним рачунима.

Б. 3. има две душе једна је банкарска а друга је оситурачка; обе душе станују под једним кровом. То је можда

једино осигуравајуће подузеће у свету, чија фирма не даје никаквог знака о томе, да се бави осигуравајућим послом. Како је осигуравајући посао у глвном зависан од пропаганде, то се тај начин прећуткивања осигуравајућег посла, магао извести само у предратној Србији, у којој се тако рећи могло да довикне с једнога краја на други, и где је 5. 3. била једино домаће осигуравајуће друштво. Теориски, банкарски и осигуравајући посао су потпуно различни; они немају, тако рећи, ничега заједничког тако, да када се споје у једно подузеће, морају имати и засебну дирекцију, засебан персонал и засебан метод рада. Све што би било заједничко, био би кров. Тешко да има данас које подузеће, које истовремено ради оба посла. Па ипак баш данас је, као и раније, врло блиско сродство између јелнога и другога посла. Банкарство је старије од осигуравања и као што је Б. 3. прво била банка па затим пришла осигуравајућем послу, такојеи у другом свету било случајева, да је банкарско подузеће отпочело осигуравајући пасао. Али је у Америци и Зап. Европи дотично подузеће, пошто је довољно развило осигуравајући посао, напустило банкарски, који је постајао све мање уносним, и форсирала све више осигуравајући посао. И код Б. 3. је, као што смо оно видели, банк. посао у 1927 г. био релативно најрентабилнији, само што ми мислимо да је то, било изузетно и друго, да је отпис од 4,324.000 дин. уобичајена пракса стварања тихи резерви, да толики нису губитци. Свакако: нам стање Б. 3. доказује то искуство, које су направили у другом свету слична подузећа много раније, да је OCHFUD. посао много уноснији од банкарског.

Ако би се осигуравајући посао хтео по природи својој да упореди са банкарским послом, онда би се могло ипак наћи економски посматрано, велике сличности. Осигуравајуће друштво је у ствари управљач имовином својих осигураника. Премије, које плаћају осигураници, могу ce назвати улозима на штедњу. Моле старије осиг. друштво тим послом има на управи велике капитале пореклом од уплаћених премија. Због тога се принос од тих капитала сматра за важан фактор у рачуну губитка и добитка осигуравајућег друштва. Појамно је, да се од управе осиг. друштва тражи много окретности, способности и знања за пласирање тога капитала што уносније и сигурније. Један од најоштроумнијих економиста, професор Кинс у Оксфорду, сматра се за највећег стручњака у питањима пласирања капитала осигуравајућих друштава. Хартије од вредности сматрале су се од вајкада за пласман, који најбоље одговара захтевима сигурности ренте. |

Има старијих осигуравајућих друштава, чија имовина потиче већим делом од зараде на курсу хартија од вредости, него од самога осиг. посла. У колико је једно осиг. друштво било старије, и у колико се нормално развија нови посао, у толико је већи био његов портфељ хартија од вредности. Прво су куповане државне и државом гарантоване хартије, затим првокласне акције разних подузећа, а нарочито новчаних завода. М тако се неприметно разна осигуравајућа друштва нашла једнога дана у поседу већине акција извесних банака. Имати већину акција значи бити управљачем дотичне банке. Тако су осиг. друштва постала управљачем банкарских подузећа и ништа није природније но појава, да у тима подузећима спроведу своје слободне капитале. У Америци има осиг. друштава, која су на челу огромних банкарских консерна. Тако се у другом свету понова венчали осигурање и банкарство, оставши формално још само раздвојено. Наше развиће налази се у првом стадијуму, само за модернизираним методама. Код нас су се прво појавиле банке, које су после извеснога времена почеле да преузимају осигуравајући посао, али у место да отворе под истом фирмом одељење за осигурање, оне су оснивале самостална акционарска друштва са искључивим

„задатком обављања осигуравајућег посла. Наша су осигу-

равајућих друштва још млада и наша земља још сиромаш-

зна финансиским капиталом, те још увек стоји осигуравају-